Naslovna Uncategorized VOJTEK RATNI HEROJ

VOJTEK RATNI HEROJ

1074
0
PODELI


O JUNAŠTVU JEDNOG MEDVEDA I NJEGOVOJ ODANOSTI SVOJIM RATNIM DRUGOVIMA LJUDI I DANAS ČITAJU SA NEVERICOM

 

 

 U proleće 1942, nakon oslobađanja poljskih vojnika iz logora u Sibiru, jedini put iz Sovjetskog Saveza bio je preko Kaspijskog mora do Irana. Nova poljska armija, koja je formirana na Bliskom istoku pod komandom Britanaca, u planinskim predelima Persije naišla je na mladunče medveda koji je ostao siroče pošto su mu lovci ubili majku. Vojnici su meče otkupili od malog pastira koji ga je čuvao u džaku i dali mu ime Vojtek.

Član 4.voda

Kad je pošao sa vojskom, medved Vojtek bio je baš mali i problem oko njegove ishrane rešavan je kondenzovanim mlekom. U narednim godinama postao je neizostavan član 4. voda, a najbolji prijatelji bili su mu mladi vojnici Dimitr Šavlugo i Henrik Zaharevič koji su najviše vremena provodili s njim. Medved je najviše voleo da boravi u improvizovanoj kuhinji gde je jeo šta god su mu dali, a počeo je da pije i vino i pivo, kao i da konzumira cigarete koje bi primio samo ako su zapaljene, povukao jedan dim, a zatim ih sažvakao.

Vojtek je brzo izrastao u velikog i snažnog medveda koji je bio izuzetno pitom i zaštitnički nastrojen prema svojim vojnicima. U Palestini je postao heroj kad je jedne noći uhvatio lopove koji su provalili u prostoriju sa municijom gde je on spavao. Arapi su bili prestrašeni kad su shvatili da su naleteli na tako veliku i opasnu životinju i nastao je opšti metež. To je rezultiralo njihovim hapšenjem, a Vojtek je zasluženo nagrađen flašom piva.

On nije bio jedina životinja u vojsci, pa se tako sprijateljio sa majmunicom Kašom i psom Kirkukom, međutim nije se dugo družio s njima jer je Kaša umrla od tuge kad joj je uginulo mladunče, a Kirkuk nije preživeo ujed škorpije. Vojtek je takođe bio u lošem stanju pošto ga je otrovni insekt ujeo za nos i svi su mislili da neće preživeti. Njegov verni prijatelj Henrik ga je danonoćno negovao i medved se ipak oporavio.

Kad se poljska armija spremala da uđe u ratnu zonu u Italiji tokom 1943. godine, nastao je problem oko Vojtekovog statusa. Kako životinjama nije bilo dozvoljeno da idu s vojnicima u boj, problem je rešen tako što je Vojtek dobio čin i serijski broj.

Na vatrenoj liniji

Tokom sukoba Vojtek se našao na vatrenoj liniji artiljerije gde je viđao kako se sanduci sa municijom nose iz kamiona do topova. Henrik Zaharevič, koji je ostao da čuva medveda, morao je da pruži pomoć vojnicima i Vojtek je ostao sam u blizini kamiona. Kako je oduvek kopirao postupke svojih vojnika, medved je počeo sanduke sa municijom da odnosi prema topovima, a zvuci eksplozije ga nisu doticali. Zbog pokazane hrabrosti i spremnosti da učestvuje u akciji, njegova slika sa granatom u rukama postala je zvanični logo kompanije koja je tokom rata snabdevala vojsku municijom. Istovremeno je i odlikovan specijalnom medaljom za hrabrost koju je sa posebnim ponosom nosio oko vrata sve vreme rata.

Kad se Drugi svetski rat završio, u maju 1945. godine, vojnici su poslati u kamp Vinfild u Engleskoj. Dok su prolazili kroz proces demobilizacije, pozdravili su se sa svojim krznenim prijateljem koji ih je uveseljavao i u najtežim trenucima. Vojtek je svoj dom pronašao u zoo vrtu u Edinburgu gde je postao glavna atrakcija posetiocima, posebno vojnicima koji su ga ranije upoznali, a koji su s njim komunicirali posebnim jezikom.

Vest o smrti ovog neobičnog učesnika rata dočekana je 1963. godine sa velikom tugom, a sećanje na njega otrgnuto je od zaborava zahvaljujući brojnim statuama i pisanim dokumentima. Medved Vojtek ostao je simbol vojske koja je preko leda i pustinje krupim koracima stigla do slobode.

Zagrljaj prijatelja

Koliko je bio vezan za svoje ratne drugove Vojtek je to otvoreno pokazivao kad god bi mu neko od drugara stigao u posetu. Bivši vojnici bi preskočili ogradu u Zoo vrtu i pravo išli u njegov zagralj a on nije krio zadovoljstvo. Sve se to dešavalo uz obavezno zgrazavanje i paniku svih posetilaca vrta koji bi se tu zatekli misleći da su životi ljudi koji su otišli kod medveda ugroženi.

Pošto je od malena jedino razumeo poljski jezik kad god bi cuo bilo koju reč na poljskom njegovoj sreći nije bilo kraja.

S. Š.

PODELI
Prethodni članakLETEĆI SPASIOCI
Sledeći članakKUĆNI LJUBIMCI FILMSKI JUNACI