KINOLOGIJA

TAJNE IZMEĐU REDOVA

Kao što kupac u supermarketu proverava specifikacije određenih proizvoda, isto tako vlasnik kućnog ljubimca treba da prouči uputstvo koje se nalazi na deklaraciji hrane koju kupuje. Često se dešava da je ta deklaracija teža za tumačenje, zbog čega donosimo njen “prevod” za lakše snalaženje.

(Ne)izvesna potraga

Najvažnije je saznati od čega se hrana sastoji i u kojoj količini su prisutna pojedina hraniva, počev od najzastupljenijeg. Treba obratiti pažnju da li se koristi izraz meso ili mesno brašno, jer bi u drugonavedenom proteini trebalo da budu u većoj koncentraciji.

Izraz “mesni nusproizvodi” mogu da podrazumevaju mnogo toga, a obično predstavljaju sve ono što može da poveća masu, a ima slabu nutritivnu vrednost. Tu spadaju jetra i slezina, ali i krv, kosti, mozak, želudac, vime, kao i očišćena creva. Zabranjeno je da u hrani budu dlaka, rogovi, zubi ili papci i kopita.

Kad vlasnik naiđe na reč “meso”, on bukvalno misli na ovu namirnicu, što nije slučaj sa proizvođačima hrane. Dok se čita “piletina” ili “govedina”, to može da uključi i srce, ezofagus, jezik, pa i dijafragmu. Pas sa tim sastojcima u hrani nema probleme, a vlasnik treba da zna da se malo toga baca, pa dobar deo navedenih sastojaka završi u hrani za naše ljubimce.

Izvestan procenat mesa, ali veoma mali, može da se nađe u visokorangiranim vrstama hrane za pse, ali se tome dodaju i produkti modernih tehnoloških procesa koji obogućavaju bolje varenje nečega što je doskoro ljubimcu bilo teško i da proguta.

Boje i konzervansi

Konzervansi, veštačke boje i stabilizatori su detalji bez kojih je nemoguće zamisliti današnju hranu za pse. Obaveza proizvođača je da navede sve što se pod tim podrazumeva, a dodato je u hranu, počev od visokofruktoznog kukuruznog sirupa pa do benzoil peroksida koji služi za izbeljivanje brašna i sira. Ali, to nije obavezno ako su u riblje ili živinsko brašno konzervansi ubačeni na nekom drugom mestu i na taj način iskorišćeni.

Kad je reč o sintetičkim konzervansima, ubacuje se butilirani hidroksianizol i hidroksitoluen, kao i etoksikvin. Koliko god nazivi delovali zastrašujuće, treba znati da oni sprečavaju kvarenje masti i obezbeđuju da hrana traje i do godinu dana. Diskutabilno je koliko to može da bude zdravo, mada stručnjaci za kontrolu kvaliteta tvrde da količine koje se koriste u hrani za pse nisu opasne.

Pojedinci se pitaju koliko treba verovati ovakvim izjavama, budući da određeni dodaci hrani izazivaju zdravstvene tegobe kod pasa, najčešće alergijske reakcije, kao što je 90-ih godina prošlog veka bio slučaj sa etoksikvinom. Osim što je “optužen” kao izazivač alergija na koži, bio je krivac i za reproduktivne probleme, kancere, slabljenje rada organa…, pa su u SAD obavezali proizvođače da prepolove količine ovog dodatka u hranivima.

Pojedini proizvođači zbog toga su prešli da dodavanje prirodnih konzervansa (vitamini E i C, ekstrakti biljaka), ali je problem nastao zbog neodrživosti svežine hrane.

Uravnotežene vrednosti

Neophodno je da na deklaraciji postoje podaci i o minimalnoj količini hranljivih materija, neophodnih da se ljubimcu obezbedi potpuna i uravnotežena ishrana. To se može lakše razumeti ako se zna kojem uzrastu ljubimca je hrana namenjena. Ako je pravljenja za štence, osim količine hranljivih materija mora da bude napisano koje su dnevne potrebe za hranom (količina), zavisno od veličine šteneta. Problem je u tome što većina proizvođača prikazuje da su dnevne potrebe manje, kako bi izgledalo da hrana nije skupa. Mnogi vlasnici koji su tako počeli da hrane pse vrlo brzo su shvatili da moraju da povećaju preporučene dnevne količine kako bi se ljubimac zasitio. Isto važi i kad je reč o hrani za odrasle pse. Preporučene dnevne potrebe često su manje, pa je vlasnika na taj način lakše ubediti da odvjoi više novca za zvučniji brend.

Svaka deklaracija sadrži i podatke o procentima proteina, masti, vlage, vlakana i pepela, a vlasnicima je izuzetno važno da saznaju podatke o količinama kalcijuma, fosfora i vitamina. Ponekad ih ima u preobilnim količinama, ali to ne treba da čudi, jer veštački proizvedeni vitamini ne iziskuju velike troškove, a upotpunjuju izgled deklaracije.

Smatra se da je psu neophodan dnevni unos 10 posto proteina i 5,5 posto masti, ali – obratite pažnju – radi se o svarljivim sastojcima. Na ambalaži sa hranom, taj procenat je vidljivo veći, ali se on smatra nebitnim, jer dobar deo tih materija pas ne može da svari, odnosno nemaju hranljivu vrednost. To je u redu ukoliko je reč o hrani namenjenoj psima s viškom kilograma, jer u njoj ima manje masti, a više celuloze koja treba da zasiti.

Obroci začinjeni ljubavlju

Kolko god deklaracija izgledala transparentno i prebukirana važnim podacima, većina napisanog ne otkriva mnogo. Možda se donekle treba držati one narodne “koliko para toliko i muzike”. Mada, pokazalo se da se i skupa hrana kod nas prodaje po povoljnijim cenama nego u inostranstvu, što navodi na zaključak da su hraniva osiromašena u onolikoj meri u kojoj su jeftinija.

S druge strane, treba li razmišljati o bilo kakvoj proveri validnosti deklaracije ukoliko je prošla inspekcijsku kontrolu? I da li je proizvođač malo slagao o sastojcima koje je stavio, ili nije, takođe je podložno raspravi, u zavisnosti od toga kako ko zove određene namirnice.

Zato je, osim važnosti roka trajanja industrijski proizvedene hrane i čitanja deklaracije, posebno bitno shvatiti da ničija kuhinja ne može da smisli bolje obroke za ljubimca od vlasnika. Zato ponekad skuvajte ljubimcu nešto što ćete začiniti ljubavlju i pažnjom jer će vam ljubimac, osim telom, biti zahvalan i dušom.

Dr vet. med. Miloš Stanojević