ODLOMCI IZ KNJIGE PROF. DR SVETLANE ŽUNIĆ “RANI I ODLOŽENI ZDRAVSTVENI EFEKTI OSIROMAŠENOG URANIJUMA”
U Domu vojske Srbije, prošlog meseca, predstavljena je knjiga “Rani i odloženi zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma”, prof. dr Svetlane Žunić. Dr Žunić je izlaganje započela rečima da su Hipokratova zakletva i glasovi nedužnih koji nas prizivaju dobroti dovoljan podsticaj za naše buduće delanje u izučavanju i saniranju zdravstvenih posledica osiromašenog uranijuma koji je nemilice korišćen u nuklearnim ratovima savremenog doba u toku tri decenije.
Strategija prevazilaženja posledica
Rezultati dugogodišnjeg rada bili su dovoljno ubedljivi i inspirativni da iznedre više publikacija i prezentacija na stranim i domaćim naučnim skupovima, počev od 2013. godine. Knjiga sadrži objedinjene rezultate koji su u vidu primarnih istraživanja publikovani u stranim naučnim časopisima, a samo tri godine kasnije pretočeni u udžbenik, precizirala je dr Žunić i istakla: “Sedmogodišnji rad u svojstvu predavača po pozivu, od osnivanja Medicinskog fakulteta VMA, otkrio mi je jednu od najvećih vrednosti koju Srbija danas ima – lekarski kadetski podmladak, koji inspiriše i zasenjuje svojom inteligencijom, dobrotom i čašću. Predavala sam o veličanstvenim moćima prirode, sažetim u beskrajnu sposobnost transformacije energije, u pletivu složenih interakcija žive i nežive materije. Ko razume lepotu osunčanog neba, umeće da razlikuje pomračenje destruktivnim silama pohlepe i moći, ali i zastrašujuću osvetu prirode koja nije samo dekor našeg bitisanja. Neporeciva moć planete Zemlje, urlik uragana, prah posle zemljotresa, pepeo posle požara, izgleda da su samo odraz kataklizmičnog vapaja, odgovor zemlje i neba koji otkazuju gostoprimstvo nezahvalnim gostima”.
Ljudi prirodno odbijaju da prihvate činjenice koje ne znaju, ne razumeju, ili koje ih plaše. Sve ovo je deo priče o osiromašenom uranijumu koji je korišćen u savremenim nuklearnim ratovima. Kao rezultat, nastala je nemerljiva patnja, globalnih razmera. Postoje tri mogućnosti:
1) nepriznavanje postojanja rizika i posledica od vojne upotrebe osiromašenog uranijuma po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
2) prihvatanje preteće realnosti sa stavom “Ave, Caesare, morituri te salutant”;
3) studiozno pristupanje analizi rizika i posledica i formiranje strategije za njihovo prevazilaženje.
Poslednja opcija je, po oceni dr Žunić, i jedina moguća, ako se računa na budućnost Zemlje i očuvanje zdravlja populacije u trajno izmenjenim uslovima životne sredine.
Zakasnele informacije
Brojni podaci iz literature govore u prilog lokalne kontaminacije koja nastaje kao posledica vojne primene osiromašenog uranijuma, imajući u vidu kratak domet alfa-čestica u vazduhu. Međutim, u toku eksplozije penetratora od osiromašenog uranijuma, oslobađaju se oksidi uranijuma koji se u gasovitom stanju, u obliku mikro i nanočestica prenose na udaljenosti od više hiljada milja, izazivajući globalnu kontaminaciju. Radioaktivne čestice iz vazduha dospevaju u zemljište, vodotokove i uključuju se u lanac ishrane.
Informacije o efektima osiromašenog uranijuma na životnu sredinu i ljudsko zdravlje su oskudne, često zakasnele, zbog toga što je u uslovima masovne upotrebe nuklearnog oružja u pogođenim zemljama bilo gotovo neizvodljivo egzaktno merenje alfa-radijacije. Kako osiromašeni uranijum sadrži iste izotope kao i prirodni uranijum, samo sa različitom procentualnom zastupljenošću, za procenu kontaminacije osiromašenim uranijumom potrebna je sofisticirana oprema, koja u zemljama pogođenim nuklearnim ratom često nije bila dostupna. Mađarski naučnici su, na primer, još 2001. saopštili da je u toku bombardovanja ciljeva na Kosovu izmereno malo povećanje radijacije, što je logično imajući u vidu malu specifičnu radioaktivnost osiromašenog uranijuma. Basbi i Morgan (2006) su istovremeno sa borbenim dejstvima u Persijskom zalivu dokumentovali povećanje koncentracije uranijuma u uzorcima vazduha u Velikoj Britaniji. Merenja su vršena na 2.400 milja od Bagdada. Izmerena je aktivnost 500 nanobekerela po kubnom metru, od oko 48.000 čestica promera 0,25 mikrometra u kubnom metru vazduha. Prema proceni autora, za šest sedmica u kojima je detektovano povećano prisustvo uranijuma u uzorcima vazduha, bilo je moguće da svaka osoba udahne oko 23 miliona čestica osiromašenog uranijuma. Imajući u vidu da je vazdušna razdaljina Beograda i Bagdada oko 1.500 milja, može se zaključiti da je bombardovanje ciljeva u Persijskom zalivu prouzrokovalo kontaminaciju mnogo šire teritorije, uključujući i bivšu SFRJ.
Kontaminirani prirodni resursi
Kontaminacija svih prirodnih resursa, uključujući vazduh, vodu i biosferu, uzrok je interne kontaminacije populacije u širokom regionu ekspozicije, najčešće udisanjem kontaminiranog aerosola. Prosečno vreme biološke polueliminacije udahnutih čestica osiromašenog uranijuma u tkivu pluća je otprilike 1.472 dana, ili nešto više od 4 godine. Kako je inhalacija dominantan put kontaminacije radioaktivnim aerosolom, zbog ponavljanog bombardovanja geografski obližnjih teritorija Balkana i Persijskog zaliva u periodu 1990–2011, na svake četiri godine, milionska populacija u zoni ekspozicije radioaktivnim česticama osiromašenog uranijuma iz vazduha bila je kontinuirano izložena njegovom radiobiološkom efektu sa mogućnošću trajnog prisustva unutrašnjih izvora jonizujućeg zračenja, imajući u vidu prosečan ljudski vek.
Ukoliko su mikrometarskih i nanometarskih dimenzija, čestice osiromašenog uranijuma imaju veliku penetracionu moć, iz vazduha, hrane, vode dospevaju u organizam, prodiru u cirkulaciju i limfotok, praktično u sva tkiva i organe prolazeći kroz telesne barijere uključujući placentu i hematoencefalnu barijeru. Interna kontaminacija česticama osiromašenog uranijuma se podrazumeva, imajući u vidu studiju italijanskih autora (Gati i Montanari, 2004), prema kojoj nije neophodno dokazati prisustvo OU u tkivima ukoliko su ispitanici bili u zoni ekspozicije.
Rani i odloženi zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma nastaju posle udisanja radioaktivnih čestica koje emituju mešovitu alfa-, beta- i gama-radijaciju, dominantno alfa, i ispoljavaju hemijsku toksičnost teškog metala. Čestice osiromašenog uranijuma u organizam dospevaju i unosom kontaminirane hrane i vode, ili preko ozleđene kože.
Porast broja oboljenja
Radijacioni i toksični efekat osiromašenog uranijuma u životnoj sredini i biosistemu indukuje hormetske (adaptivne) mehanizme koji se opiru nastaloj promeni do izvesnog nivoa. Sa prevazilaženjem radioadaptivnog/radioprotektivnog kapaciteta tkiva, razvijaju se inflamatorni i autoimuni procesi koji prerastaju u degenerativna i autoimuna oboljenja, a u kasnijim fazama dolazi do razvoja maligne lezije.
Učestala pojava više primarnih kancera kod jedne osobe istovremeno, može se povezati sa ekspozicijom česticama osiromašenog uranijuma. Imajući u vidu prolongiranu ekspoziciju česticama osiromašenog uranijuma, Zalivski i Balkanski sindrom su shvaćeni kao multisimptomatska stanja sa multisitemskim ispoljavanjem i razvojem kancerskih lezija u kasnijoj fazi koja traje godinama. Rizik oboljevanja se ne smanjuje sa napuštanjem područja kontaminiranog osiromašenim uranijumom.
Primena u vojne svrhe
Primena osiromašenog uranijuma u vojne svrhe rezultuje promenama životne sredine, koje se manifestuju empirijski neuobičajenim fenomenima, temperaturnim ekstremima, požarima i promenjenom seizmičkom aktivnošću. Na lokalitetima koji su dekontaminirani posle mirnodopskih nuklearnih akcidenata i nuklearnih ratova, u slučaju požara dolazi do rekontaminacije radioaktivnim česticama iz dubljih slojeva zemljišta. Reakcija uranijuma sa kiseonikom iz vazduha dovodi do pojave samozapaljivosti, pa je moguće da su brojni šumski požari prouzrokovani zapaljivim delovima municije sa osiromašenim uranijumom. Povećana frekvencija šumskih požara zabeležena je na teritoriji Srbije i okolnih zemalja, pri čemu je u Republici Srbiji zahvaćena površina oko 40.000 hektara površina teritorije zahvaćena požarom pokazuje značajan pik u periodu 1995 – 1997. godine (posle bombardovanja Bosne i Hercegovine) i 1999-2001 (posle bombardovanja SRJ);
Kao i u slučaju prvih nuklearnih bombi koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki, o zdravstvenim posledicama interne kontaminacije osiromašenim uranijumom zaključivaće se na osnovu epidemioloških studija tokom više godina i decenija – zaključila je dr Žunić.
Štetno dejstvo meriće se milijardama godina
Zdravstvene posledice nakon vojne upotrebe osiromašenog uranijuma, zasnovane su na protivurečnim podacima iz literature i saopštenjima. Međutim, rastući trendovi obolevanja od malignih i nemalignih oboljenja kako u Srbiji, tako i u Evropi i svetu, daju novi uvid i neophodni su za kritičan stav i ignorisanje poluistina. Svaka studija koja se tiče štetnog dejstva osiromašenog uranijuma na prirodu i na ljudsko zdravlje nema kraja. Kraja nema, jer je i štetni uticaj uranijuma i veštački stvorenih radionuklida trajan, imajući u vidu vreme poluraspada dugoživećih radionuklida koji se može meriti milijardama godina.
Tema koja se tiče zdravstvenih efekata osiromašenog uranijuma u Srbiji takođe nema zaključak. Posle vojne upotrebe osiromašenog uranijuma, naša stvarnost više nije ista. Vreme je za demistifikaciju i činjenično zasnovanu akciju kako bi se posledice njegove upotrebe, koliko je to uopšte moguće, kontrolisale.
Zaključak bi bio samo uvod u pitanje i novu temu: da li je moguće prepoznati i kontrolisati štetne efekte osiromašenog uranijuma? Zdravstvena strategija treba da uključi mere rane detekcije i praćenja:
1. parametara štitaste žlezde i kancera;
2. prenatalne dijagnostike;
3. unapređene rane dijagnostike i adekvatne terapije malignih i nemalignih oboljenja.
Neophodno je podići svest o profesionalnom rukovanju sa izvorima jonizujućeg zračenja na najviši nivo. To uključuje i jasnu proceduru, koordiniranu na međunarodnom i nacionalnom nivou, šta preduzeti u slučaju masovne kontaminacije, ne samo u toku nuklearnog rata već i mirnodopskih nuklearnih katastrofa.
Podrška Ministarstva
O razmerama štetnog uticaja osiromašenog uranijuma na životnu sredinu bivše SR Jugoslavije, ovdašnja javnost nikada nije dobila kompletnu informaciju. “ZOV” objavljuje seriju tekstova pod nazivom “Milosrdni anđeo” ubija iz prirode u okviru istoimenog projekta koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Radijacioni alveolitis
Dr Žunić je u knjizi prikazala autentične medicinske podatke koji su dobijeni analizom uzoraka oko 500 bronhoalveolarnih lavata (uključujući 235 pedijatrijskih) pacijenata sa teritorije Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ovi rezultati su omogućili definisanje radijacionog alveolitisa koji nastaje usled dejstva malih-sporih-ponavljanih doza jonizujućeg zračenja. Citološka analiza uzoraka, kao i citohemijska analiza alveolarnih makrofaga, omogućili su sagledavanje mehanizama nastanka ranih i odloženih zdravstvenih posledica osiromašenog uranijuma.
Pripremila: D.Č.
