Uživa u prevrtanju
Košice su drugi grad po broju stanovnika (oko 250.000) u Slovačkoj, i nalaze se u istočnom delu zemlje, u blizini granice sa Poljskom, Ukrajinom i Mađarskom. Udruženje odgajivača sitnih životinja iz Košica jedno je od najaktivnijih u Slovačkoj, što potvrđuje ovu ocenu i podatak da od pet slovačkih golubova, koji su priznati u EE savezu, četiri su iz Košica i okoline. Osim toga, svake godine organizuju veliku međunarodnu izložbu uz učešće odgajivača iz Mađarske, Rumunije, Češke, Nemačke, Poljske i drugih zemalja.
Predstaviti košičkog prevrtača nije problematično. Na prvi pogled vidi se da je reč o tipičnom sportskom golubu – prevrtaču. Srednje je veličine, sa sportskim stavom i dobro razvijenim krilima, nižeg držanja, sa istaknutim širim prsima i blago opadajućom linijom leđa.
Prevrće sa na veoma malim razmacima i to 2-3 puta, na primer, na preletu s kuće na kuću. Inače, ovi golubovi su jatne ptice i ako su dobro istrenirani, mogu da lete 1-2 časa uz intenzivno prevrtanje.
Bogatstvo boja
Glava košičkog prevrtača je okruglasta sa širokim čelom i ta obla linija prelazi u skladnoj liniji na kljun. On je srednje dugačak (12-14 mm), u korenu je širi i ima boju svetlog mesa. Što se tiče glave, na njoj je lepa puna kapa koja se proteže od uva do uva, bogata je perjem i na krajevima je ukrašena rozetama.
Oči su mu velike, a kod srcastih su tamnobraon boje. Svi ostali varijeteti imaju biserne oči s malom zenicom u sredini, uključujići i bele primerke, što je jedna od specifičnih karakteristika rase (ova pojava nije uobičajena kod belih golubova, iako pojedine pasmine, poput geteborškog letača, norveškog letača i memelskog visokoletača imaju isto biserasto oko kod belih primeraka). Njima se pridružio i varijetet orijentalnog rolera u beloj boji, sa okom iste boje.
Očni okvir je jarkocrvene boje, gladak je, uzan i jednostruk. Golubovi inače imaju veoma kvalitetno perje i bogato su operjani. Perje je priljubljeno uz telo, a letnih pera ima 12. Krila su priljubljena uz telo i slobodno naležu na rep. Sam rep je kraći i dobro složen, i neznatno duži od krila. Noge su mu bez ukrasa (perja), kratke, crvene boje, a nokti na nogama su svetli. Vrat mu je široko usađen na telo, a prema glavi sužen.
Što se tiče boja, tu zaista postoji pravo bogatstvo. Gaji se kao jednobojni: beli, žuti, crveni, crni i plavi. Sa tamnim trakama na krilima su plavi i srebrni, a belokrili (sa 4 do 8 belih pera u krilu) su u svim bojama, kovani u plavoj, a srcasti u žutoj, crvenoj, crnoj, plavoj i srebrnoj. Najatraktivniji su prskani, a oni se uzgajaju u žutoj, crvenoj, crnoj i plavoj boji.
Boje su čiste i pravilno raspoređene, imaju i odgovarajući sjaj. Što se tiče grešaka, ogledaju se u sledećem: kratak kljun, špicasta glava, nepotpuna kapa, neodgovarajuća boja očiju, visoko čelo, široka i rastresita kapa, kratko telo, taman kljun. Prilikom ocenjivanja vodi se računa o sledećim elementima: opšti utisak, glava, kapa, stav, crte i boja, kljun i očni okvir te ostale karakteristike goluba.
Golub je u jedinstvenom registru EE pod rednim brojem 931, a pripadajući prsten ima prečnik 7 milimetara.
Bez sličnosti
U starijoj literaturi postoje podaci o stalnom potenciranju sličnosti košičkog prevrtača i komaromskog letača (prevrtača). To se odnosi na sličnost golubova u ranoj fazi, jer su im preci isti, a kasnije je komaromski letač ili prevrtač krenuo u smeru ukrasnog goluba, dok se košički razvijao kao sportski prevrtač. Danas ne treba to tvrditi, jer sličnosti više nema.
Sagovornik o ovoj temi bio nam je kompetentni uzgajivač Peter Samuelis, predsednik udruženja uzgajivača iz Košica. Razgovarali smo u Nitri (Slovačka), za vreme EE izložbe, u novembru 2009. godine. Tada su pored košičkih prevrtača bili izloženi i komaromski prevrtači, pa su razlike uočljive i običnom posetiocu, o poznavacima golubova da i ne govorimo.
– Razlike među golubovima danas su zaista uočljive. Kod košičkog prevrtača kljun je duži, a i sam golub je duži od komaramskog. Kapa je takođe drugačija, kao i stav goluba. To su najuočljivije razlike koje svako može da zapazi. Posebno treba istaći da našem (košičkom) prevrtaču nisu potrebne dadilje prilikom izvođenja mladih – rekao je Peter Samuelis.
Nameće se pitanje i koliko uzgajivača gaji ovoga goluba u Košicama i šire.
– U Košicama ima otprilike 30 uzgajivača. Tome treba dodati još uzgajivača iz drugih delova Slovačke, a zastupljen je i u Rumuniji, Poljskoj, Mađarskoj i Nemačkoj. U Srbiji ga, nažalost, nema u odgoju, iako je Srbija poznata kao zemlja odgajivača prevrtača (a ima i svoje rase: bački prevrtač, vršački prevrtač, sremsko-mitrovački prevrtač).
Pitali smo našeg sagovornika, s obzirom na krizu u uzgoju golubova prevrtača, okretača i letača, kakva je situacija sa košičkim prevrtačem.
– Trend ne samo u Košicama, nego šire u Evropi i svetu jeste da se golub sve više odgaja kao izložbeni, jer način i tempo života jednostavno uskraćuju vreme za bavljenje sportskim golubarstvom. Vreme kada su košički prevrtači, koji su doslovce rolali, imali i najveću cenu je, nažalost, samo lepa istorija ovog goluba. Ali, i ovde u Nitri je zastupljen na izložbi, kao i na drugim manifestacijama ovog tipa – rekao je Samuelis.
Kriza u uzgoju sportskih golubova je evidentna, zato je za svaku pohvalu entuzijazam onih koji slobodno vreme posvećuju odgoju i posebno treniranju svojih golubova prevrtača.
● Ivica Kovač
