NORVEŠKI GONIČ-DUNKER NASTAO UKRŠTANJEM NEKOLIKO RUSKIH RASA

Norveški gonič je nazvan po norveškom odgajivaču Vilhemu Konradu Dunkeru, koji je stvorio rasu tako što je ukrstio nekoliko rasa ruskih goniča u prvoj polovini XIX veka. Jedna karakteristična osobina norveškog goniča je oduvek bila pepeljasto plava boja dlake, iako standardi ove rase dozvoljavaju i druge boje. Tokom Drugog svetskog rata, broj ove rase se smanjio, ali se interesovanje znatno povećalo nakon rata, pa sve do sedamdesetih godina prošlog veka, rasa je bila veoma homogena, sa odličnim lovačkim sposobnostima. Međutim, parenja pasa u bliskom srodstvu, dovelo je do toga da su se pojavile odrđene nasledne bolesti. Nakon toga javila je se potreba za osvežavanjem krvi što je dovelo do poboljšanja stanja u rasi. Nažalost, broj ove rase je i dalje nizak.

Izgled

To je pas srednje veličine, snažno građen, ali ipak ne deluje teško. Treba da odaje utisak izdržljivosti. Pravougaonog je formata tela. Mužjaci su visoki 50-55 cm, idealno 53 cm, a ženke 47-53 cm, idealno 50 cm. Kod posebno dobro građenih mužjaka dozvoljena je visina do 57 cm.

Glava ne treba da je nošena visoko. Plemenita, jasnih obrisa, dobre dužine i sa paralelnim profilnim linijama. Nije klinasta. Njuška je duga i dobro razvijena, a lobanja je nešto snažnija, naročito kod mužjaka, dozvoljeno je da linije glave ne budu paralelne.

Gornji deo lobanje je blago zaobljen, sa istaknutom potiljnom kvrgom. Stop je izražen, ali niti predug niti isuviše odsečno padajući. Nos je crn, sa širokim nozdrvama. Njuška je poželjno duga nego kratka, kvadratična. Ravan nosnik, ravnomerne širine. Zubalo je makazasto. Obrazi su jasno oslikani. Jagodične kosti nisu istaknute. Oči su velike, ipak nisu buljave, okruglaste i tamne boje. Kod blu merl pasa dozvoljena je različita obojenost očiju. Kapci su prisno priljubljeni i ne vise. Uši su usađene srednje visoko, pre nisko nego visoko, viseće su i prisno uz glavu priležuće. Fine su kože i srednje velike, sužavaju se ka zaobljenom vrhu. Dovoljno duge, dopiru do sredine njuške kada se povuku ka napred.

Vrat je prililčno dug, bez vidljive slobodne kože na guši. Leđa su ravna, snažna, nisu preduga. Slabine su široke i mišićave, nisu zaobljene. Grudi su prostrane sa dobro zaobljenim rebrima. Rebarni koš se dobro pruža unazad tako da su grudi duge. Stomak je blago prikupljen. Rep je usađen u visini gornje profilne linije. Debeo u korenu, sužava se ka vrhu. Treba da je ravan i nošen u blagom luku na gore. Dopire do skočnog zgloba ili nešto ispod.

Prednje noge su snažne i suve sa izraženim tetivama. Plećke su mišićave, lopatice duge, kose, prisno naležu na grudni koš. Krajevi lopatica nedaleko jedan od drugog. Rameni i lakatni zglob dobro razvijeni. Došaplje je postavljena blago koso. Šap su dobro zaobljene, prsti međusobno dobro priležu, sa dobrom dlakom između.

Zadnje noge su dobro razvijene. U mirovanju paralelne. Niti prejako uglovane, niti kravlji stav. Zaperci treba da su otklonjeni. Butine su široke. Skočni zglobovi su suvi, blizu zemlje, gledano sa strane široki.

Dlaka je ravna, oštra, gusta i nije prekratka. Zadnja strana butina i repa mogu biti odlakani nešto bujnije ali bez preterivanja i dlaka treba da je uopšteno dobro razvijena. Boja dlake je crna ili blu-merl flekavost sa svetlim lavljim i belim oznakama. Topla braon i preovlađujuće crna manje su poželjne ali su dozvoljene.

Zdravlje

Životni vek norveškog goniča je oko 13 godina u proseku. U literaturi postoje opisana oboljenja koja su specifična za ovu rasu kao što su displazija kukova i laktova, kao i alergije na hranu.

Standard

Norveški gonič prema klasfikaciji Međunarodne kinološke federacije spada u rase 6 grupe (goniči, tragači po krvi i srodne rase), sekcija 2 (goniči srednjeg rasta), podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 203, poslednji put je korigovan 2014. godine.

Dr vet. Darko Drobnjak