Gljivice su naša stalna preokupacija. Ili su prisutne ili su u pripravnosti tu negde oko nas i samo čekaju da oslabi imunitet kod psa i pojave se u punom sjaju. Ali, ne bi one bile to što jesu da i tad nisu prikrivene.

Klinička slika ume da liči na druga oboljenja tako da ponekad nije lako razlučiti o čemu se radi. I, kao da već sve to nije dovoljno, nadovežu se i druga oboljenja da ponekad ne znamo šta pre da lečimo.

Gljivice strpljivo čekaju bilo kakav poremećaj u organizmu, počev od stresa, preko neke druge bolesti ili oštećenja tkiva, pa da krenu punom parom. Razmnožavaju se i naseljavaju na područje koje je već oštećeno, i ne znaju koliko je dosta. A, onda, treba utvrditi njihovo prisustvo i način lečenja i biti uporan jer sa njima nema pregovora. U odnosu na bakterijske infekcije i lečenje antibioticima, ovde je potrebno i više vremena i više lekova da bismo uspeli da ih vratimo tamo gde im je mesto – u zapećak. Jer, o njihovom uništenju ne treba ni razmišljati.

Najbolji način da ne dođe do ovoga je dobar imunitetni status psa. To znači da u svakom trenutku moramo da pazimo na zdravlje životije i trudimo se da na svaki izazov reagujemo brzo i sa što manje oštećenja tkiva kako ovakvim organizmima ne bismo dozvolili da počnu da se šire.

Svaka dugotrajna terapija u sebi nosi opasnost sekundarne infekcije gljivicama i neophodno je zbog toga paziti na dužinu terapije, a ako je to nemoguće izbeći, onda obavezno uključiti i lokalna i sistemska sredstva protiv gljivica kako bismo ih se rešili.

(Opšrinije o vrstama gljivica i metodama lečenja pročitajte
u štampanom izdanju revije Zov)