SVETSKI DAN DELFINA PODSETNIK KOLIKO JE OVAJ VODENI LEPOTAN FASCINANTAN
Ako postoji životinja koja nastanjuje veliko plavetnilo, a koja je ljudima draga poput njihovih omiljenih ljubimaca, onda je to svakako – delfin. Nedavno obeležen Svetski dan delfina, podsetio je one koji pamte nekada veoma popularnu seriju “Fliper”, verovatno i na dečije zbunjivanje koje usledi kada su stariji pokušali da im objasne da i pored toga što živi u vodi, delfin ipak nije riba.
Ne samo da nije riba, već je verovatno najrasprostranjeniji i najveći red vodenih sisara, kada je raznovrsnost staništa i broj vrsta u pitanju. Delfini nastanjuju sve tipove vode, pa tako familija Delphinidae živi u okeanima, Platanistidae se mogu naći u rekama Indije, a familija Iniidae nastanjuje reke Novog sveta.
Takođe, nekada je izumrla familija Lipotidae, odnosno baiđi delfin, plivao kineskim rekama, dok Pontoporidae žive u brekiš, to jest vodi koja je mešavina slane i slatke.
Rođak – nilski konj
Verovali ili ne, najbliži rođak delfina nisu ni kitovi niti pliskavice, kako bi se to možda moglo pretpostaviti, već nilski konji, od kojih su se razdvojilili pre oko 40 miliona godina.
Delfini se među vrstama razlikuju i po veličini, od 1,7 m i 50 kg koliko je dugačak i težak Maui delfin, do 9,5 m i 10 tona koliko iznose “gabariti” Orke, odnosno kita ubice. Iako mu ime drugačije kaže, ova životinja ipak pripada porodici okeanskih delfina, i ispoljava visok nivo socijalizacije. “Ubica” u imenu se ne odnosi na ljude, već Orke uglavnom love foke i druge delfine, ali im nije strano ni da napadnu odrasle, “prave” kitove. One su alfa predatori, što znači da se nijedna životinja ne hrani njima.
Tela delfina su izuzetno hidrodinamična, pa tako neki primerci mogu da dostignu brzinu i do 55 km na čas. Ipak, karakteristike delfina koje nisu fizičke su ono što fascinira ljude već milenijumima.
Sama reč delfin vodi poreklo od grčkog delphis, što opet dolazi od delphus – materica, dakle, “riba sa matericom”. Takođe, neki narodi su ga zvali i “morska svinja”.
Delfini žive u jatima, koja ponekad mogu brojati i do hiljadu jedinki. Pošto su veoma društvene životinje, delfini pokazuju brigu prema bolesnim i zanemoćalim članovima jata, ali se ne ograničavaju samo na svoje. U Australiji su zabeleženi primeri brige delfina o mladuncima kitova, ali i slučajevi kada su ove neustrašive životinje branile ljude od ajkula.
Ovi morski sisari imaju i neke karakteristike za koje se smatralo da postoje samo u ljudskom društvu. Delfini su, uz neke vrste primata i u retkim slučajevima kod lavova, jedine životinje pored čoveka koje ispoljavaju nereproduktivno seksualno ponašanje, tako da im nije strana ni masturbacija, a i zabeleženi su slučajevi homoseksualizma.
Klikću i zvižde
Ponekad, delfini pokazuju polne sklonosti i prema drugim vrstama, pa i čoveku.
Komunikacija među njima je na veoma visokom nivou, bar kada je životinjski svet u pitanju. I tu osobinu dele sa kitovima i pliskavicama. Međutim, dok su kitovi u stanju da pošalju niskofrekventni signal stotinama kilometara kroz vodu, delfini komuniciraju visokofrekventim kliktanjem i zviždanjem. Klikovi se ispuštaju kako bi odbijanjem zvuka delfin mogao da utvrdi svoju poziciju u prostoru, tzv. eholokacioni metod. Ovo je jedan od najglasnijih zvukova koje bilo koja životinja može da ispusti. Zvižducima komuniciraju između sebe, ali i sa drugim vrstama. Smatra se da svaki delfin ima svoj karakteristični zvižduk, svojevrstan “potpis”, mada se može slobodno reći da je to zapravo ime. Kada žele da se obrate drugom delfinu, prvo imitiraju njegov zvižduk. Neke jedinke su i posle 20 godina mogle da upamte koga su sve dozivale.
Međutim, karakteristika delfina koja je na granici naučne fantastike i koja ga najviše približava čoveku je – kultura. Ne u smislu nauke i umetnosti, već u smislu stepena razvijenosti društva. Naime, delfini, poput naših drevnih predaka, umeju da koriste oruđe.
Ekipa naučnika koje je 2005. godine posmatrala Indo – pacifičke delfina, uočila je da roditelji pokazuju mladuncima kako da koriste morske sunđere da bi zaštitili njuške tokom skupljanja hrane. Ovo znanje se prenosi isključivo sa majke na ćerku. Delfini imaju sposobnost učenja, prenošenja znanja, međusobne saradnje, pa čak i pravljenja šema, odnosno planova kretanja. Takođe mogu da iskazuju i tugu, pored ostalih emocija.
Budni i dok spavaju
Delfini pokazuju samosvesnost (sposobni su da prepoznaju sebe na video snimcima) ali i dozu opreza koja se retko viđa. Kada spavaju, samo jedna hemisfera mozga tone u san, druga je budna i motri na okolinu.
M. Milosavljević
