Labidochromis caeruleus jedna je od najrasprostranjenijih i najčešćih riba familije Cichlidae, poreklom iz afričkog jezera Malavi. Ova vrsta zanimljiva je akvaristima koji se bave cihlidima i skoro je obavezni stanovnik u malavi akvarijumima. Ubraja se u grupu mbuna cihlida koji žive u jezeru sa kamenitom podlogom.

Ovo su lepe i efektne jarkožute ribe (naziv su dobile po engleskom sinonimu electric yellow) i za razliku od većine cihlida miroljubivog su karaktera.

Zakloni i skloništa

Miroljubivost L. caeruleus ih preporučuje za držanje sa skoro svim malavi cihlidima, pod uslovom da imaju dovoljno prostran akvarijum sa mnogo skrovišta. Zakloni u akvarijumu treba da budu u vidu kamenih dekoracija, sa prolazima i pukotinama.

Za podlogu se preporučuje sitan šljunak, a mogu se zasaditi i otpornije biljne vrste koje će održavati optimalni kvalitet vode. Ali, biljke nisu od presudne važnosti u cihlidnim akvarijumima i obično ih retko ima.

L. caeruleus spada u otpornije cihlide, i odgovara mu srednjetvrda i alkalna voda sa dosta rastvorenog kiseonika. Preporučuju se sledeći parametri vode: pH 7 do 8.5, tvrdoće 10 do 30 gH i temperatura 22 do 28 stepeni Celzijusa. Za postizanje alkalne vode, treba koristiti koralni pesak kao podlogu, i u akvarijum nipošto ne treba stavljati drvo koje snižava pH vode. Ovi cihlidi vole dobru aeraciju kao i češće izmene vode istog hemijskog sastava, što im omogućava da održe lepu žutu boju.

L. caeruleus se može držati u zajedničkim malavi akvarijumima sa drugim cihlidima. Veličina akvarijuma za pet odraslih jedinki je bar 120 litara, a svaki litar više je dragocen. Može se držati jedan mužjak ili više njih sa tri do 5 ženki. Mužjaci se mogu tteritorijalno sukobljavati, ali u velikom akvarijumu sa skloništima to neće biti problem.

Proteini za obojenost

L. caeruleus je svaštojed i u prirodi se hrani insektima, larvama, račićima i puževima, dok će u akvarijumu prihvatiti svakakvu biljnu ili živu hranu, a treba dodavati i tablete spiruline i komadi zelene salate, čime se zadovoljava potreba za proteinima biljnog porekla, što pozitivno utiče na njihovu obojenost.

Određivanje polova kod L.caeruleus je moguće, jer i pored iste obojenosti mužjaka i ženke, mužjak ima šire i jače izražene crne pruge na perajama, i obično je za trećinu veći od ženke (maksimalno naraste oko 10 centimetara).

Razmnožavanje ove vrste nije komplikovano, ukoliko imaju potrebne uslove. Mladunci vole da u akvarijumu imaju dovoljno mesta za skrivanje i obilje sitne hrane. Ženka u ustima nosi i inkubira ikru (10 do 15 jaja), a kasnije i mladunce, koje posle dvadesetak dana pušta na slobodu. Ženka je odličan roditelj i brižno čuva potomstvo, a mužjak nije agresivan i teritorijalan tokom mresta.

Dr Saša T. Živanović