POVODI

U ŽIVOTU JOSIPA BROZA TITA, BIVŠEG PREDSEDNIKA SFRJ, LJUBIMCI SU IMALI POSEBNO MESTO, PRE SVEGA NJEGOVI PSI

Svakog maja, povodom godišnjica rođendana Josipa Broza Tita kao i njegove smrti, aktuelizuju se priče o doživotnom predsedniku nekadašnje socijalističke Jugoslavije, između ostalog i ona da se Tito, na nagovor savetnika iz agitpropa brinuo o brojnim životinjama i često se s njima fotografisao, jer je to na široke narodne mase ostavljalo utisak da je predsednik pre svega humanista. Pritom se, uzgred, podseća na njegove brojne fotografije iz lova, na kojima je Broz ovekovečen sa odstreljenim medvedima, jelenima, divokozama, zverima širom sveta… To, kažu, ipak više ukazuju na njegov, u stvari, negativan odnos prema životinjama.

Brižan prema životinjama

– To nema veze sa istinom i samo su neki od pokušaja da se Tito prikaže u negativnom svetlu i diskredituje – kaže za “Zov” Josip Joška Broz, sedamdesetogodišnji Titov unuk koji je od treće godine, posle razvoda njegovog oca a Titovog sina Žarka i majke Tamare Veger, sa mlađom sestrom Zlaticom živeo u rezidenciji u Užičkoj ulici u Beogradu. – Deda je bio istinski zaljubljenik u prirodu, voleo je životinje i imao brižan i zaštitnički odnos prema njima. To je, uvek kad je bio u prilici, pokušavao da prenese i na nas, njegove unuke. Meni se, dok sam bio još dete, dogodilo da iščupam nekoliko pera iz repa pauna koji je živeo u rezidenciji, kad sam jednom prilikom pokušao da ga uhvatim. Znao sam da će zbog toga deda da me prekori pa sam se, da bih to izbegao, nekoliko dana skrivao od njega. Čak sam i na spavanje odlazio kradimice, kroz prozor, da se ne bih sreo s njim i da me ne bi izgrdio zbog maltretiranja životinje. Uostalom, da deda nije voleo životinje sigurno ne bi bio okružen njima u domu u Užičkoj, na Brinonima, ne bi se zalagao da Beogradski zoološki vrt bude lepši i bogatiji…

U prilog brižnom odnosu Tita prema životinja svako ide i priča Joške Broza koji je, između ostalog, bio i nadzornik Titovih lovišta, o tome kako se tokom diplomatskog lova 1979. g. u Karađorđevu njegov deda mnogo naljutio. Čuo je da su jednog od punokrvnih konja iz njegove ergele, bez obzira na to što je bio star i bolestan, odveli u klanicu. Pozvao je odgovorne, izgrdio ih i naredio da se to ne ponovi, jer, kako je rekao, životinje bi trebalo da skončaju dostojanstveno a ne na takav način.

Ne priča samo Joška Broz o brižnom odnosu Tita prema životinjama, a posebno psima, već se često pominje i sećanje prof. dr veterine Aleksandra Mitrovića, koji se brinuo o Brozovim ljubimcima. Zabeležena je njegova izjava da je, dok je lečio ili negovao nekog od njegovih pasa, Tito uvek bio u neposrednoj blizini i šapatom ih umirivao. Oni su, seća se dr Mitrović, umeli da mu uzvrate i radovali su se svakom susretu sa njim.

Nemački ovčari iz rata i mira

Među Titovim ljubimcima ipak su se izdvajali psi – nemački ovčari i pudle. Prvi nemački ovčar koji je uz Tita bio još tokom rata bio je Luks. Prema jednoj verziji, vrhovnom komandantu je ovog psa poklonio pukovnik Slavko Rodić po dolasku u oslobođen Prozor, juna 1942. godine. Druga verzija kazuje da je u dvorištu kuće u koju su se smestili članovi Glavnog štaba u tek oslobođenoj varošici na severu Hercegovine lajao vezan nemački ovčar. Titu je to smetalo i rekao je pratiocu Radetu Ristanoviću da ga odveže. Pas je počeo da reži i skače tako da pratilac nije uspeo da mu priđe. Psu je prišao Tito i mirnim glasom izgovorio nekoliko reči na nemačkom. To je psa smirilo, Tito ga je pomilovao, odvezao i poveo sa sobom. Nazvao ga je Luks. Ovaj pas koji je, kako se pretpostavlja, pripadao nemačkom oficiru i očigledno bio dresiran, slavu je stekao podvigom u toku bitke na Sutjesci 9. juna 1943. godine. Tito je, pokušavajući da se spase od bombi, zalegao uz deblo jedne bukve, a Luks se bacio na njega. Pas je na mesetu stradao, izrešetan gelerima, a Tito je bio samo ranjen u levu ruku. Ipak, ostala je fotografija Tita i Luksa snimljena u okolini Mrkonjić grada septembra 1942. godine.

Posle toga Tito je dobio novog psa, takođe nemačkog ovčara, kojem je dao ime Tigar i nekoliko puta se sa njim fotografisao. Ovaj pas se našao sa Titom, Vrhovnim štabom i stranim misijama u Drvaru tokom desanta. S obzirom na to da je pas neprestano lajao, postojala je mogućnost da ih Nemci lakše otkriju, a prisutni su se kasnije sećali da je Tito nekoliko puta vadio pištolj da ućutka Tigra, ali nije smogao snagu da ga ubije. Karakteristično je da je Tito istim imenom Tigar zvao i nemačke ovčare koje je kasnije imao. Poslednjeg je dobio od Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor koji su na snimanju filma “Sutjeska” saznali da je Brozu uginuo pas. Oni su po povratku u Englesku kupili nemačkog ovčara sa izuzetnim rodovnikom i poklonili ga Titu. Njega je šest meseci dresirao Mirko Džakula, slovenački stručnjak za obuku policijskih pasa, inače poreklom iz Bosne. U sećanjima na to više puta je ponovio da ga je Tito iznenadilo poznavanjem kinologije.

Pudle grizu i pevaju

Kad je o Titovim pudlama reč, jedna od priča u vezi s njima je i da su u stvari bile kastrirani policijski psi, posebno obučeni za otkrivanje eksploziva. Kako pojedinci tvrde, stigli su iz Rusije da Tita zaštite od atentata i bili su pod direktnim nadzorom vojske.

– I to je izmišljotina! Pre svega, prvi par pudli deda nije dobio iz Rusije nego iz Grčke. Psi su bili poklon grčkog kralja Pavla i kraljice Frederike – tvdi Joška Broz, a kad ga pitamo da li je siguran u to, samo se nasmeje.

– Kao i svako dete dobro pamtim poklone koje sam dobijao, posebno one koje sam žarko želeo. Zbog toga se i sećam, kao da je bilo juče, da smo sestra Zlatica i ja u paketu sa pudlama dobili i po jedan tada namoderniji dečji bicikl, a Miša Broz motor.

U početku je Tito imao samo patuljaste pudle, a potom je od Centralnog komitete KP Mađarske dobio srednju pudlu, u Francuskoj kupio još jednu takvu ženku, od predstavnika Ujedinjenih nacija dobio je mužjaka…. Među pudlama koje su bile Titovi ljubimci pominju se Bubica, Bili, Džimi, Linda…
Priča se da je mužjak Džimi bio izuzetno privržen Titu i niko nije mogao da se približi Brozu a da ne oseti njegove zube. Bilo je zbog toga zabavnih, ali i napetih situacija. Tokom jednog prijema u Kumrovcu, Džimi je ugrizao neke članove ruske delegacije, ljudi iz obezbeđenja su se našli u neobranom grožđu, ali je na sreću pas bio toliko simpatičan da se niko nije ozbiljno naljutio. Pudlicama su meta bili i baštovani koji su radili u rezidenciji. To svedoči i Milomir Pavlović Paja u knjizi “Priče Titovog baštovana” u kojoj piše da su njegoe kolege stoički podnosile ugrize pudli. Svi osim jednog, koji je počeo da negoduje. Kad je to čula Jovanka Broz je poručila da više ne dolazi pošto ga ljubimci ne vole.

Kostobranima protiv ujeda

Ugrize nestašnih pudli, na svojim nogama je u nekoliko navrata osetio i Tito. Da bi tome stao na put, priča se, naredio je da mu neko iz fudbalskog kluba “Partizan” donese kostobrane. Stavljao ih je na potkolenice da se odbrani od malih ali oštrih zuba svojih ljubimaca.

– Iako je deda voleo pudle, nije dozvoljavao da maltretiraju ljude koji su ga okruživali – seća se Joška Broz. – Jednom prilikom se dogodilo da je tokom šetnje neka od pudli, umesto uz drvo, obavila nuždu pored noge ađutanta. Deda je rekao da joj podvikne i otera je, a na opasku da nije zgodno, deda mu je dozvolio da ubuduće to uradi ako psi na bilo koji način preteraju.

Da Tito nije dozvoljovao da se pudle ponašaju kako žele, potvrđuje i snimak sa sednice državnog vrha početkom aprila 1975. godine, koji je dugo bio u bunkeru. Tito je govorio o spoljnopolitičkoj situaciji, a s vremena na vreme prekidao ga je lavež pudla. On je u početku pokušao da ih smiri rečima “idi van”, ali pošto lavež nije prestajao, sledeće upozorenje je bilo ljutito “mir” a na kraju i odlučno “marš”!

Titovih pudli sećao se i pevač Nikola Karović koji je meksikanskim pesmama iz svog repertoara često zabavljao Brozove. Jednom prilikom je na brodu “Galeb” zapevao “Malageniju”, melodiju koju je Tito voleo. U trenutku kad je “pustio glas”, jedna od pudli je počela da zavija. To ga nije omelo da pesmu izvede do kraja, a Tito mu je posle toga u šali rekao: “Bogati Nikola, ona tako lepo peva da možete da snimite duet”.

Selektivan lov

– Deda je voleo lov – ističe Joška Broz – ali je pucao samo na divljač koja je bila određena za odstrel. U prilog tome ide i sećanje na prvi i poslednji lov sa rumunskim predsednikom Čaušeskuom.

– I deda i tadašnji rumunski predsednik bili su svaki na svojoj čeki. Dok je deda čekao da naiđe divljač određena za odstrel, Čaušesku je pucao na sve što mu se našlo na nišanu, čak i jedno lane. Kad smo to dojavili Titu, on je demostrativno prekinuo lov i rumunskog predsednika više nikad nije zvao da mu se pridruži.

Karlo Kubiček

foto Vikipedija