Na Studentskom trgu u Beogradu 27. januara, pod sloganom “Reke vam ne damo”, održan je protest protiv izgradnje malih hidrocentrala (MHE) na planinskim vodotokovima. Na skupu je učestvovalo između pet i deset hiljada građana iz Beograda i čitave Srbije koji su mirno, bez ijednog incidenta, izneli svoj zahtev – zaustavite uništavanje prirode!
– Bio je ovo najveći ekološki protest ikada održan u Srbiji. Zvanični organizator je bio pokret “Odbranimo reke Stare planine” (ORSP), ali je manifestacija podržana od strane mnogih domaćih udruženja koja se zalažu za očuvanje prirode, a imali smo i podršku aktivista iz Crne Gore, BiH i Rumunije – rekao nam je Vladimir Čorbić iz “ORSP”.
Stop subvencijama
Među brojnim govornicima, prisutnima se obratio i prof. dr. Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je izneo brojne stručne detalje o ovoj temi, nepoznate široj javnosti.
– Ukoliko ih ne zaustavimo, u betonske cevi će ugurati preko 2.000 kilometara planinskih vodotokova! Više od dve hiljade kilometara rečica i potoka nestaće s lica zemlje. Za razliku od privatnih investitora, Srbija nema nikakav nacionalni interes da pravi male hidroelektrane derivacionog tipa – podvukao je profesor Ristić, napomenuvši da opasnost ne preti samo ribama i drugim vodenim organizmima, već i čitavim ekosistemima.
Aktivista pokreta ORSP Aleksandar Jovanović Ćuta objasnio je da borce protiv izgradnje MHE ne okuplja nikakva mržnja prema investitorima, već isključivo ljubav prema planinskim rekama i dodao da će tokom šetnje posle skupa ispred zgrade Vlade Republike Srbije ostaviti krčag sa vodom iz njegove Temštice. Njegov kolega Goran Tokić iz Niša je objasnio da se pokret ne bori protiv stranaca, već protiv malog broja naših sugrađana koji, zarad lične koristi, uništavaju prirodne resurse prisutne u našoj zemlji stotinama hiljada godina i na taj način sve nas ugrožavaju. Okupljenima su se obratili i Aleksandar Panić iz Pirota, legendarni Desimir Stojanov Desko iz sela Rakita i mnogi drugi.
Osim najvažnijeg zahteva da se momentalno prekine sa izgradnjom svih MHE derivacionog tipa u Srbiji, okupljeni su zahtevali i ukidanje subvencionisanja investitora i prebacivanje fokusa na druge vidove obnovljivih izvora energije.
Ne za MHE
– Protest je trajao dva sata, nakon čega smo se uputili ka zgradi Predsedništva i Vlade Srbije, gde je skup i završen. Uprkos tome što je saobraćaj bio otežan zbog snega, odziv je bio fantastičan i sada je svima jasno da će svaki naredni protest biti još veći. Na skupu nije bilo političkih parola i obeležja, jer smo jedinstveni u ideji da se stane na put uništavanju prirode – rekao nam je Čorbić, koji se u ime ORSP zahvalio svim učesnicima.
Parole “Ako nam uzmete reke, uzeli ste nam život”, “Srbijo, čuvaj svoje reke”, “Reke su život”, “Reci NE za MHE”, “Ne damo ni kap”… mogle su se pročitati na transparentima koji su tokom šetnje nosili građani.
Inače, predviđeno je da se u Srbiji izgradi više od 850 malih hidroelektrana, kako bi država ispunila plan da 27 odsto struje proizvodi iz tzv. obnovljivih izvora. Međutim, malo je poznato da su zapadnoevropske zemlje odavno uvidele štetnost koja se prirodi nanosi izgradnjom MHE, pa uveliko ruše centrale i vraćaju reke u prirodna korita. Indija i Kina su već uvele moratorijum na izgradnju MHE, a ne stoji ni “argument” da nas Evropska unija “primorava” na izgradnju malih hidroelektrana, jer u obnovljive izvore spadaju i vetar, sunce, biomasa i geotermalna energija. Još je zanimljivije da bi u ukupnom godišnjem proizvodnom bilansu EPS, struja dobijena posle izgradnje svih 856 MHE i uništavanja više od 2.000 kilometara vodotokova učestvovala sa samo tri odsto! U odnosu na neizmernu štetu, koja bi nastala uništavanjem nekoliko stotina planinskih rečica i devastacijom čitavih ekosistema, ta korist je u najmanju ruku zanemarljiva.
S. Ledenčan
Foto: Branislav Denčić i “Mlava nije sama”
Antrfile:
Mlava nije sama
Na protestu je bilo i mnogo članova udruženja “Mlava nije Sama” iz Petrovca, o čijim je naporima da se zaustavi izgranja hidrocentrale na Mlavi revija “Zov” nedavno pisala.
– Iz Petrovca su prema Beogradu krenuli jedan autobus i više automobila, a u prestonici nas je sačekalo i pedesetak studenata Petrovčana. Zatim smo zajedno krenuli na Studentski trg da damo doprinos ovoj velikoj manifestaciji, koja je pokazala da građani Srbije neće dozvoliti da im se reke guraju u cevi, bez obzira na to da li žive u velikim gradovima ili u malim planinskim selima. Naše učešće u protestu pomogli su brojni donatori koji su želeli da ostanu anonimni, ali i sami građani Petrovca i Požarevca – rekao nam je Milan Jenić iz udruženja “Mlava nije sama”.
