NA ZEMLJI PRONAĐENO 208 NOVIH MINERALA, NASTALIH ISKLJUČIVO ČOVEKOVIM DELOVANJEM NA PRIRODU

Prema izveštajima mineraloga, na Zemlji danas postoji 208 novih minerala koji se, bez posredstva ljudskih delatnosti, nikada ne bi pojavili na našoj planeti.

Pronađeni su u starim tunelima nekih rudnika, duž cevi za sprovođenje geotermičkih voda ili u napuštenim gomilama šljake, gde su voda i vatra uticale na već postojeće materijale, menjale njihov sastav i stvarale od njih nova čvrsta jedinjenja.

Neobična imena

Novi minerali imaju neobična imena, kao što je alpersit, otkriven u jednom rudniku u okrugu Peršing, u Nevadi, ili jokokuit iz rudnika Johkoku, u Japanu. A tu je i andersonit, pronađen u napuštenim galerijama rudnika uranijuma u jugoistočnoj Americi. Duž zidova tunela, jedna vrsta stene poznate pod nazivom arenarija, nastale transformacijom starog peska, zasitila se vodom koja je u reakciji sa matičnim elementima stvorila fluorescentne žute, narandžaste i zelene kristale, toliko lepe da i najmanji primerci vrede nekoliko stotina evra. Tu je, takođe, i tununkulit, veoma zanimljiv mineral koji je nastao kao rezultat reakcije između toplih gasova u jednom rudniku uglja u Kopejsku, u Rusiji, i izmeta sokola Falco tinnunculus.

Prema proceni Roberta Hejzena, iz Karnedži instituta u Vašingtonu, koji se bavi proučavanjem evolucije minerala na našoj planeti, ovih 208 minerala sačinjava oko četiri odsto ukupnog broja poznatih minerala, ali za razliku od njih, oni su se formirali u poslednjih 2000 godina, a najveći deo tokom poslednja dva veka. Termin “evolucija” ne znači, naravno, da se minerali ponašaju kao živa bića, ili da se razvijaju od prostih oblika ka složenim, nego da je s vremenom postojalo deset stadijuma u kojima se broj minerala povećavao, zavisno od složenosti geoloških fenomena koji su se odvijali na Zemlji.

Moglo bi se reći da evoluciju minerala obeležavaju tri značajna momenta. Prvi se zasniva na sve većoj koncentraciji hemijskih elemenata koji su u početku bili raspršeni u prvobitnoj nebulozi, a onda su počeli međusobno da reaguju. Drugi je vezan za sve značajnije dejstvo pritiska, temperature i aktivnosti vode, ugljendioksida i kiseonika, dok treći prati nastanak života na Zemlji. Ljudska aktivnost dala je podstrek poslednjem stadijumu evolucije minerala koji se odvija brže od bilo kog drugog u prošlosti. Ovo se, kako smatraju pojedini naučnici, uvereni da je čovečanstvo ušlo u eru antropocena, podudara sa novom geološkom epohom u kojoj je uticaj ljudskih delatnosti na planetu postao veći od svih prirodnih aktivnosti.

Tri kategorije

Prema naučnoj definiciji, mineral je prirodan element koji je na temperaturi u ambijentalnim uslovima čvrst i ima kristalnu strukturu. Formira se tokom geoloških procesa koji se odvijaju na Zemlji ili drugim nebeskim telima. Na osnovu ove definicije, sve sintetičke materije koje su proizvod ljudske delatnosti, čak i one koji se mogu održati milionima godina, ne bi trebalo smatrati mineralima. Zbog toga su naučnici koji proučavaju ovu oblast odlučili da minerale podele u tri kategorije. Prva obuhvata one koji su nastali isključivo kao proizvod prirodnih procesa. Reč je o većini danas poznatih minerala. U pojedinim slučajevima čovek ih reprodukuje ili pokušava da ih veštački ponovo stvori, a najpoznatiji takav primer su sintetički dijamanti.

U drugu grupu spadaju minerali nastali indirektnom delatnošću čoveka. Ovi minerali se, na primer, obrazuju prilikom bušenja hodnika u stenama, gde vlaga i drugi atmosferski elementi deluju na prirodne minerale i pretvaraju ih u neke druge. Drugi minerali iz ove kategorije, kao što su amonioborit, biringucit ili nasinit, formiraju se duž cevi za sprovođenje geotermičkih voda. Posebno su zanimljivi oni koji nastaju korozijom arheoloških ostataka.

Treća kategorija podrazumeva minerale koji su namerno proizvedeni posredstvom industrijskih procesa, kao što su itrijum, granat i različite legure magneta. Drugi se formiraju na visokim temperaturama tokom proizvodnje materijala od gline, kao što je porcelan, dok neki, kao što su alit i belit, nastaju u procesu proizvodnje cementa. Ovoj poslednjoj kategoriji trenutno pripada 117 minerala, a oni zajedno sa 91 mineralom iz druge kategorije sačinjavaju 208 minerala koje je čovek “izmislio” otkad se pojavio na ovoj planeti.

Oni se pridružuju grupi od oko 5000 minerala, nastalih prirodnim putem tokom geoloških procesa, koji su se odvijali na Zemlji i ostaće u sedmentnim slojevioma naše planete još milionima, ako ne i desetinama miliona godina. Prema mišljenju mineraloga Roberta Hejzena, u Sunčevom sistemu, a možda i celom univerzumu, ne postoji nešto što bi se moglo uporediti sa činjenicom da je čovek za tako kratko vreme svojom aktivnošću podstakao stvaranje tolikog broja minerala

Specifična nalazišta

Bar 2550 minerala možemo definisati kao specifične, jer ih ima na samo pet lokaliteta na celoj Zemlji, ali ima i onih koje smatraju posebnim iz drugih razloga. Pojedini minerali se formiraju samo u posebnim uslovima u pogledu temperature, pritiska i prisustva drugih elemenata. Takav je, na primer, halturit koji se, iako je sastavljen od tri elementa obilato prisutna u Zemljinoj kori, kalcijuma, silicijuma i kiseonika, smatra specifičnim, jer mu je za formiranje neophodna temperatura iznad 1250 stepeni Celzijusa.

Drugi minerali, kao što su hafnijum i telurijum spadaju u posebne, jer u Zemljinoj kori ima malo osnovih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Neki minerali se formiraju u hladnim ambijentima, bez prisustva vlage, a to su neuobičajeni uslovi na Zemljinoj površini. Zato mogu da ispare ili dehidriraju, ako su izloženi uslovima drukčijim od onih potrebnih za njihovo formiranje. Postoji najmanje 100 minerala koji nastaju u ekstremno suvim uslovima i nestanu posle prvih kiša, dok se drugi, kao što je edojlerit, raspadaju kad su izloženi sunčevim zracima. Neki minerali su specifični jednostavno zbog toga što se formiraju na teško pristupačnim mestima, kao što su Antarktik, okeanske dubine i najviše planine na našoj planeti.

Sastav kore

Uprkos velikom broju danas poznatih minerala, samo nepunih 100 učestvuje u sastavu 99 odsto Zemljine kore, a među njima su i feldspati koji sačinjavaju 60 odsto. Feldspati se pre svega formiraju u magmi, a ima ih u stenama nastalim ispod Zemljine površine, ili onim koje potiču od lave, mada ih ima i u metamorfičnim strenama, formiranim pod dejstvom procesa transformacije, vezanih za visoke temperature i pritiske, kao i u sedimentnim stenama različitog porekla, koje su većim delom nastale raspadanjem i erozijom već postojećih stena. Feldspati su sastavljeni od silicijuma, kiseonika, aluminijuma, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i barijuma. Silicijum obrazuje jezgro ovog minerala. Minerali iz porodice feldspata spadaju među najzastupljenije u proizvodnji porcelana i vatrostalnih supstanci.

Otkriće

Poslednji otkriveni mineral potiče sa jednog meteorita koji se formirao kad je Sunčev sistem bio još sasvim mlad. Nazvan je rubinit po Alenu Rubinu, kosmohemičaru sa Univerziteta u Kaliforniji. Bogat kalcijumom i aluminijumom, ovaj mineral je nastao na visokim temperaturama, pre od prilike četiri milijarde i 568 miliona godina. Značajan je zbog upoznavanjja prvobitnih uslova u našem Sunčevom sistemu.

Pripremila Slobodanka Jovičić