„Specijalci“ u policijskom stroju

 Dobro dresirani službeni psi mogu mnogo efikasnije da obave pojedine zadatke i od policajaca, bilo da je reč o nepogrešivom otkrivanju eksploziva, potrazi za narkoticima, savladavanju begunca ili nalaženju unesrećenih u nepogodama…

U to smo se uverili i tokom posete Četi vodiča službenih policijskih pasa u beogradskom naselju Bežanijska kosa. Ovde se dolazi sa znatiželjom, a vraća sa ubeđenjem da složen timski rad donosi gotovo neverovatne rezultate. U procesu dresure i savladavanja zadataka, kao da uživaju i jedni i drugi.

I dok na poligonu za obuku već od ranih sati vlada užurbanost, na svom „radnom mestu“ nas dočekuje razigrana ali poslušna mađarska vižla Astor, rasa nastala ukrštanjam mađarskog goniča i žutog turskog ptičara, poboljšana genima najboljih lovačkih pasa. Sa iskusnim vodičem, policijskim vodnikom Radovanom Vučenovićem još jednom prolazi svoju jutarnju rutinu. Uz vredan rad i stručnu obuku, stalno podsećanje na neke lekcije učvrstiće Astorove veštine. U stroju do njega nemački ovčar Mona i vodnik Dejan Džunić vežbaju tehniku pronalaženja skrivenih narkotika. Reč je o rasi koja se zbog svojih karakteristika nalazi u redovima brojnih specijalnih jedinica širom sveta.

Duga obuka

Prema rečima našeg domaćina, zamenika komandira čete vodiča službenih pasa Srećka Petrovića, ova jedinica formirana je davne 1972. godine, a danas deluje kao Četa u okviru specijalističkog bataljona PJP Policijske brigade.

– Vodiči službenih pasa biraju se prema ličnim afinitetima i sposobnostima, a njihova osnovna obuka traje oko četiri meseca – kaže Petrović. – Osim dreserskih veština, oni stiču znanja iz oblasti kriminalistike, kinologije, veterine, poznavanja opojnih i eksplozivnih materija. Ništa lakši deo posla je izbor i obuka službenog psa. A pravi posao završava se zbližavanjem službenog psa i njegovog vodiča, jer bez te povezanosti nema uspeha i pored uloženih napora. Pas i čovek moraju da postanu složan tim, jer se samo tako postiže rezultat.

Pored redovnih kondicionih priprema, u obuci se koriste različite vežbe u zavisnosti od namene službenog psa. Prilikom rada koriste se glasovne i vidne komande, a za svaki uspešno izvršen zadatak pas dobija nagradu kao potvrdu. To su uglavnom neka sitna zadovoljstva, ali za psa velika: od pohvale vodiča do omiljene loptice za igru. Sve to poslužiće da zadaci na terenu budu besprekorno odrađeni. Grešaka i improvizacija ne sme da bude.

Generalno, nema psa koji se ne može naučiti, ali je pitanje koliko čovek s njim radi, i koliko je dosledan. Za svoj trud i pouzdanost u radu, psi su nagrađeni smeštajem koji bi po našim turističkim kriterijumima sigurno bio označen sa više zvezdica. Od besprekorno čistih prostorija i redovne hrane, psi su pod stalnim nadzorom svojih vodiča, ali i veterinara koji ovde neprestano dežura. Ako zatreba, traži se i asistencija Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu s kojim ova Četa ima dugogodišnju uspešnu saradnju.

Izbor rase

– Teško je govoriti o tome koji su psi pogodniji, inteligentniji ili snalažljiviji od drugih rasa – nastavlja naš domaćin Petrović. – Generalno, labradori su sa najboljim genetskim predispozicijama pogodni za pronalaženje eksploziva i droge, dok su nemački ovčari bolji u zadacima obezbeđivanja javnih skupova, kao patrolni psi koji svojom pojavom deluju preventivno. Psi obučeni za pronalaženje eksploziva i droge moraju da budu stabilni u ponašanju, i ne smeju biti agresivni.

Kod tragača, čitava procedura svodi se, zapravo, na lociranje mirisa. Pošto se pas oslanja na njuh, potrebno je maksimalno eliminisati dodatne mirise koji bi mogli da ga zbune. Zato se i pri vežbanju obavezno koriste rukavice, a izbegavaju parfemi ili aromatična hrana.

Nešto delikatniji zadatak je obuka za savladavanje naoružanih begunaca, a za te namene su posebno pogodni nemački ovčari. Kao što nam je prikazano na poligonu, akcija počinje otkrivanjem begunca. Pas je na povocu, i kreće u napad na komandu vodiča. Ukoliko nema aktivnog otpora, zaustavlja se pred blokiranom metom i takozvanim oblajavanjem daje znak da ima kontrolu nad beguncem. To je ujedno i znak beguncu da mu je bolje da se preda. Pas ne napada sve dok je begunac miran, ne podiže oružje i ne pokušava da pobegne. U suprotnom, sledi odlučan napad. Čeljustima snažno hvata napadača za ruku i savladava njegov svaki dalji otpor. Ograničenja svakako postoje, jer napad mora da bude kontrolisan i adekvatan. Čim pas obavi zadatak i savlada begunca, napad mora da bude zaustavljen kako ne bi došlo do nepotrebnog povređivanja. Dalji posao oko savladavanja protivnika preuzimaju policajci.

Iskusni vodič službenih pasa stariji vodnik Saša Pejčić tumači da je odabir psa veoma složen zadatak, a da konačan izbor zavisi od planirane namene psa.

– Konačnu reč daju veterinari u saradnji sa vodičima koji će raditi sa službenim psom – kaže Pejčić. – Obuka počinje odmah po dolasku u jedinicu i traje oko četiri meseca, uz stalno usavršavanje i redivne treninge. Cena tako obučenog psa može da se kreće do više hiljada evra. U službi su najzastupljeniji nemački ovčari, zbog svoje izdržljivosti i sposobnosti prilagođavanja različitim namenama, kao i belgijski ovčari malinoe, zatim rotvajleri, labradori, dobermani, a tu je i nekoliko ptičara.

Tri grupe

Psi sa svojim vodičima rade u patrolama. Prvi tim na zadatku „trag-odbrana-napad“ radi 24 sata na poslovima potrage za počiniocem krivičnih dela. Psi za otkrivanje eksplozivnih materija svakodnevno patroliraju gradom, a u saradnji s pripadnicima jedinice za protivdiverzionu zaštitu, kao drugi tim, intervenišu po dojavama i na obezbeđenju ličnosti i javnih ustanova. Treću kombinovanu patrolu čini tim za otkrivanje eksploziva i otkrivanje droge na Aerodromu „Nikola Tesla“. Pregled putnika i njihovog prtljaga njihov je svakodnevni posao. Pre nešto više od mesec dana locirali su u jednoj kargo pošiljci sumnjive raketne projektile.

– Svaki pas ima svog vodiča i oni rade po principu jedan pas, jedan vodič – objašnjava komandir voda, diplomirani veterinar Katarina Todorov. – Radni vek policijskog psa može da bude i do deset godina, ali većina odlazi u zasluženu „penziju“ već posle osam godina službe. Koliko dugo će pas biti sposoban za rad, zavisi od više faktora, ali je presudna njegova genetika. Kad psi završe „policijsku karijeru“, deo se angažuje na poslovima čuvanja objekata, a ostali u četi uživaju posebne počasti.

Obuka pasa za otkrivanje eksploziva počinje u jutarnjim časovima i izvodi se svakodnevno. Pravila se znaju, pas ima zadatak da nanjuši i locira eksploziv. Kao ukopan on ostaje pred ciljem, sve dok specijalci ne preuzmu zadatak i demontiraju bombu.

– Nedeljno dobijemo i po dve-tri lažne dojave – kaže nam zamenik komandira Srećko Petrović. – Najčešće su vezane za škole, mostove, javne ustanove… Jedan od važnijih zadataka je i obezbeđivanje javnih ličnosti i stranih državnika koji dolaze u posetu našoj zemlji.

Doček Putina

Posebno delikatan bio je zadatak obezbeđenja maršrute kojom se tokom posete Beogradu kretao ruski predsednik Vladimir Putin. Slično je bilo i kad je pre toga ovde boravio potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden. Policijski psi imali su tada „pune ruke posla“ i prečešljali su svaki metar beogradskog asfalta.

A i danas se prepričava akcija od pre tri godine kada je vodnik policije prve klase Saša Pejčić sa svojim belgijskim ovčarom Ramosom, nepuna dva sata nakon pljačke pošte u beogradskoj Kumodraškoj ulici otkrio počinioca. Pas je brzo ušao u trag i policajce nepogrešivo doveo do zgrade u kojoj lopov živi.

Ova rasa pasa poslednjih godina doživela je veliku popularnost u zadacima lične zaštite, u specijalnim jedinicama policije i vojske.

U nekim poslovima pas je nezamenljiv pomagač policajcu. Ima razvijeno čulo vida, prepoznaje svog vodiča na dva kilometra i sluh mu je višestruko jači od ljudskog.

Najvažnije je da obučen pas odmah reaguje na komandu. A vodiči službenih pasa pre svega moraju da vole životinje i rad sa psima. Uvek se vodi računa da se mladom vodiču dodeli mlađi pas, tako da obuka počinje istovremeno. To je u skladu i sa svetskim standardom. Za to vreme, pas se vezuje za vodiča, ali i vodič za njega, što je veoma važno u njihovom kasnijem radu. Najvažnije je da se stvori obostrano poverenje. Zadatak vodiča službenih pasa je da obučava svog psa, ali i da vodi računa o njegovoj ishrani, zdravlju, higijeni, da čisti boks u kome je smešten, ali i da pravovremeno primeti svaku eventualnu promenu u ponašanju psa, kako bi se moglo izvršiti dodatno prilagođavanje i trening.

U sadašnjem momentu ekspanzije terorizma u svetu pa i kod nas, pred ovu jedinicu postavlja se sve više zadataka. Zato će svakako biti potrebna veća materijalna ulaganja, više ljudi, ali i službenih pasa, koji se delom obezbeđuju i iz vlastitog legla, kako bi se što efikasnije borili sa pomenutom problematikom

• Želimir Štrbo

Foto: Milutin Labudović