VLASNIK JE APSOLUTNO NEZAMENJIV AUTORITET ŠTENETU U PERIODU KAD ONO NA ULICI STIČE I USVAJA ISKUSTVA ZA CEO ŽIVOT

Plašljivost nije osobina koju vlasnik želi kod svog ljubimaca, jer s njim hoće da se pojavi u društvu i da u očima drugih pasa ostavi utisak pouzdanog pratioca. Međutim, često se desi da se Atila, Cezar ili Rambo zapletu u vlasnikove noge i izazovu sve moguće reakcije, samo ne strahopoštpvanje.

“Detinjstvo” na ispitu

Psi su životinje čopora i tokom odrastanja stvaraju stabilne odnose u zajednici u kojoj žive, sa psima i ljudima. Oni koji to ne poštuju, najčešće nisu dobrodošli, jer od njih treba štititi teritoriju i porodicu. Štenci su mnogo otvoreniji, ali se to objašnjava odrastanjem i skupljanjem iskustava koja mogu da budu i dobra i loša. Takve situacije u velikoj meri utiču na buduće ponašanje ljubimca. U stvari, ako je pas u kući izrazit alfa mužjak koji samo razmišlja o tome da bude broj jedan, bez obzira na posledice, gotovo je nevažno kakva će iskustva steći tokom “detinjstva”. Međutim, ako je ljubimac prosečan i na osnovu iskustava formira svoj karakter, treba biti oprezan. Kontakti sa drugim psima mogu da budu i pozitivni i negativni, pa ljubimac mora da pronađe sebe u svemu tome. Rana iskustva sa drugim životinjama, mladim i starijim, ostavljaju neizbrisiv trag na pseću psihu i formiranje njegove ličnosti.

Kao i ljudi, i psi su “miks” genetike – onoga što jesu dolaskom na svet, a potom i svega što iskuse tokom života. Zbog toga vlasnik treba da se postavi u ulogu ljubimca i zapita se: ako od malena postoji problem s vršnjacima i odraslima koji ga maltretiraju, da li je sposoban da izgradi poverljiv odnos sa ljudima? Ako štene bude u kontaktu sa psima koji su agresivni, željni da u svakom trenutku i svakome stave do znanja da su orvi u svemu, bez obzira na starost, može li se očekivati da štene stvori dobar odnos sa drugima? Činjenica je da su neophodna svakakva iskustva u njegovom životu, ali nije dobro da prva budu negativna, a da se takav trend nastavi. Na osnovu karaktera psa, vlasnik treba da proceni gde da “postavi” štene. Ako je ono plašljivo, treba li ga držati u naručju da bi se osećalo zaštićenim ili ga, naprotiv, “baciti u vatru” sa svakim psom na koga naiđe kako bi “pregorelo” i izraslo u opasnog ljubimca?

Poligon za učenje

Poznata je konstatacija da ukoliko vlasnik ne radi na vaspitanju svog ljubimca, on će sam poraditi na tome, ali je pitanje da li će se vlasniku to svideti.

Ako vlasnik želi da štene vidi svet njegovim očima, onda šetnja nije relaksacija (u početku, naravno), već poligon za učenje i formiranje odnosa sa drugim psima. U svakom trenutku treba kontrolisati okolinu, što znači da nema spontanog okupljanja, već svaki pas koji priđe prethodno treba da bude “skeniran”. Ukoliko vlasnik proceni da ponašanje pridošlice nije prihvatljivo, ne treba da dozvoli kontakt psima. Jednostavno treba da se okrene i ode na drugu stranu. Ovo se naročito odnosi na pse koji slobodno lutaju, jer se o njihovom ponašanju baš ništa ne zna, osim ako vlasnik poznaje lokalnu lutalicu i smatra da njegovo ponašanje neće ugroziti štene. Ukoliko je reč o psu koga vode vlasnici, takođe treba biti oprezan, a ako u susret dolazi poznata “ekipa”, neće biti problema sa ostvarivanjem kontakta.

Ne treba ignorisati psa koji prilazi, a nije spreman za igru sa štenetom, jer mališan i od njega može dosta da nauči. To je vaspitan, zreo i stabilan ljubimac, i od njega štene može da sazna o vaspitanju i sazrevanju, kao i kako da se ubuduće ponaša prema slabijima. Ono će prvo veselo prići novom drugaru, ali kad u ponašanju oseti ozbiljnost, ne i agresiju, rado će slušati pridošlicu i truditi se da bude u njegovoj blizini. Istovremeno će osećati strahopoštovanje i sigurnost. Pritom, ne znači da u određenom trenutku neće dobiti “vaspitnu”, ali je važno da opomena ili kazna bude odmerena i usmerena na određeni vid ponašanja kako bi štene znalo gde su granice i šta stariji neće da trpi. Vlasnik treba da se drži po strani i da pusti povodnik kako bi štene znalo da je u ovoj igri samo. Ovo treba da bude samo delimično, jer vlasnik sve vreme budno motri situaciju i proverava kvalitet “obuke”. Da bi ljubimac znao da je vlasnik prisutan i da određuje pravila, on u određenom trenutku mora da rastavi nove drugare. Ako štene nije prisutno i samo razmišlja o igri, vlasnik mora da priđe i uzme ga, i da mu skrene pažnju novom igrom, omiljenim zalogajem ili sličnim.

Odmeravanje snage

Povodnik je sredstvo prinude, ali i dokaz da je vlasnik prisutan i u dobru i u zlu. Ne treba dozvoliti da ljubimac odmerava snagu sa drugim psom dok je povodnik zategnut. Tako se stvara nestabilan pas, koji zna da je vlasnik na drugom kraju kaiša i da će reagovati ako se nešto desi. Odatle i crpi snagu koju možda i nema. Zato mu ne treba dozvoliti da oseti tu vrstu sigurnosti. Povodnik služi da se drugi psi i vlasnici u okoloni osećaju sigurni, i da pas zna da su on i vlasnik jedno u toj šetnji. Pritom, on svoje ponašanje mora da upravlja prema vlasnikovim željama, a ne da za kako će biti zaštićen ukoliko poželi da se “pravi važan” pred drugim psima.

Iz ovog razloga, u kontaktu sa drugim psima štene može da poželi da se ponaša agresivno kako bi uplašio protivnika pre nego što do sukoba i dođe. Pojedini ljubimci pak odmah zauzmu podređenu pozu jer ne žele da razljute onog drugog. Oba ovakva stava mogu da budu uspešna i neuspešna i u oba slučaja štene se ne uči zdravom ponašanju već pokušava da na brzinu zauzme poziciju koja mu možda ne pripada. I iz tog razloga vlasnik treba da bude dobro upoznat sa “mahinacijama” kojima je sklon njegov ljubimac. Jer, koliko god da je malo, štene prati ono što se dešava oko njega i trudi se da sve preokrene u svoju korist. Vlasnik to ne treba da mu zameri, ali mora pomoći da odraste, bez prisustva strahova iz detinjstva, kao što treba da pomogne i sebi da bi bio zadovoljan ljubimcem. Zato je budnost u svakom trenutku imperativ svakom vlasniku.

Greške i tajne

Ako vlasnik ne zna kako da vaspitava štene, možda je bolje da to prepusti profesionalcu i onda preuzme odraslog i mentalno zdravog psa. Ukoliko vlasnik žali za “detinjstvom” ljubimca i odrastanjem koje nije video, treba da pomisli na moguće greške koje bi napravio i psu stvorio loše preduslove za budućnost. Međutim, ako je vlasnik spreman da se uhvati u koštac sa sazrevanjem šteneta, treba da bude upućen u sve “tajne”. Šta god radio, on formira karakter svog psa.

Dr vet. med. Miloš Stanojević