Nežan prijatelj
Preci brazilskog terijera ne vode poreklo iz Brazila. Tokom prošlog veka i početkom ovog, mnogi mladi Brazilci, koji su studirali na evropskim univerzitetima, posebno u Francuskoj i Engleskoj, i stupali u brak u tim zemljama, vraćali su se u svoju domovinu sa izabranicama koje su u miraz donosile i male pse tipa terijera. Ovi mladi parovi vraćali su se životu na farmama koje su napustili, a ljubimci koje su donosili prilagodili su se životu na farmi, ukrštajući se sa lokalnim psima. Tako je formirana nova rasa, a fenotip je utvrđen kroz nekoliko generacija. Sa razvojem velikih gradova, farmeri i njihove porodice, kao i zaposleni, bili su privučeni u velike urbane centre, pa je ovaj mali pas pretrpeo još jednu promenu svog okruženja.
Nekupirane uši
Brazilski terijer je pas srednje veličine, vitak, dobro uravnotežen, čvrste ali ne suviše teške građe, tela kvadratičnog formata sa jasnim zakrivljenim linijama koje ga razlikuju od kratkodlakog foksterijera. Visina u grebenu mužjaka je 35 do 40 cm, a ženki 33 do 38 cm, pri čemu im je težina maksimalno 10 kilograma.
Gledano odozgo, glava je trouglastog oblika, široka u osnovi sa dosta razmaknutim ušima, i primetno se sužava od očiju ka vrhu nosa. Gledano iz profila, gornja linija se blago penje od vrha nosa do stopa. Lobanja je zaobljena sa umereno ravnim čelom. Razdaljina od spoljašnjeg ugla oka do spoja uva je jednaka razdaljini između dva spoljašnja ugla oka. Čeona brazda je dobro razvijena, a stop izražen. Nos je umereno razvijen i tamne je boje sa širokim nozdrvama. Njuška je, gledano odozgo, pravi jednakostranični trougao od oba spoljašnja ugla oka do vrha nosa. Snažna je i dobro oblikovana ispod očiju sa kosim korenom njuške koji naglašava stop. Usne su suve, čvrste, gornja usna tek neznatno prelazi preko donje pokrivajući zube i omogućavajući da se usta potpuno zatvore. Obrazi su suvi i dobro razvijeni. Zubi su pravilno usađena i dobro razvijeni. Zagriz je makazast. Oči su prilično razmaknute i razdaljina između spoljašnjih uglova jednaka je rastojanju između ugla oka i vrha nosa. Pogled je usmeren pravo, oči su umereno ispupčene i velike sa blago naglašenim obrvama. Uši su bočno postavljene, u ravni sa očima i međusobno dobro razmaknute, i trouglastog su oblika sa šiljatim vrhovima. Nošene su polusavijene, sa presavijenim vrhom koji pada ka spoljašnjem uglu oka. Uši se ne kupiraju.
Vrat je umereno dug i skladan u odnosu na glavu i trup. Telo je dobro i pravilno razvijeno, i nije suviše teško. Greben je dobro izražen i skladno povezan sa prednjim nogama. Gornja linija tela je čvrsta i ravna, i lagano se spušta od grebena ka sapima. Leđa su relativno kratka i prilično mišićava. Sapi su blago iskošene, a rep nisko usađen. Prednji deo grudi nije suviše izražen, umereno je širok i omogućava slobodne pokrete prednjih nogu. Grudni koš je dug i dubok, i dopire do lakatnog zgloba. Grudna kost je dugačka, sa dobro lučno savijenim rebrima. Donja linija tela i stomak su blago zakrivljeni, ali nikada nije uvučena kao kod hrta.
Zečije šape
Rep brazilskog terijera se u zemlji porekla obično kupira, ali može da bude prirodno kratak ili dug. U drugom slučaju ne doseže ispod skočnog zgloba.
Gledano spreda, prednje noge su prave i umereno rastavljene, ali su u liniji sa zadnjim nogama, koje su takođe ravne i malo rastavljenije. Prednje šape su čvrste, nisu iskrenute ni na spoljašnju ni na unutrašnju stranu. Zečije šape su karakteristične, i dva srednja prsta su duža. Zadnje noge su snažne i mišićave, a skočni zglobovi postavljeni visoko i pod tupim uglom.
Dlaka je kratka, glatka, fina ali ne meka, i polegla je uz kožu koja se ne može videti kroz dlačni pokrivač. Finija je na glavi, ušima, ispod vrata i na unutrašnjim i donjim delovima prednjih nogu, te sa zadnje strane butina. Osnovna boja je pretežno bela sa crnim, smeđim ili plavim oznakama. Sledeće tipične oznake moraju uvek da budu prisutne: crvenkaste oznake iznad očiju, sa obe strane njuške i unutar njih, kao i na ivici ušiju. Ove crvenkaste oznake mogu da se protežu i na druge delove tela. Glava uvek treba da ima crne, smeđe ili plave oznake na prednjem delu i ušima. Može da postoji bela mrlja na čelu, kao i bele oznake, poželjno na čeonoj brazdi i bočnim delovima njuške, koje treba da su što skladnije raspoređene.
Aktivan i veseo
Brazilski terijer je neumoran, budan, aktivan i oštrouman pas. Prijateljski je raspoložen i nežan prema ukućanima i njihovim poznanicima.
Zdrav i otporan
Ovi psi su generalno zdravi i žive u proseku od 12 do 14 godina. U literaturi se mogu naći opisane bolesti koje su donekle specifične za ovu rasu, a neke su i naslednog karaktera kao što je luksacija kolene čašice i katarakta.
Rasa treće frupe
Brazilski terijer prema FCI klasifikaciji spada u rase 3. grupe (terijeri), sekcije 1 (terijeri velikog i srednjeg rasta). Standard po brojem 341 poslednji put je revidiran 2007. godine. Ne podleže ispitu u radu.
Dr vet. Darko Drobnjak
