DUŠKA DIMOVIĆ, DIREKTORKA PROGRAMA ZA SRBIJU SVETSKE ORGANIZACIJE ZA PRIRODU (WWF) UPOZORAVA

U protekle nešto više od četiri decenije populacije ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba manje su za više od polovine! Njihov broj godišnje se prosečno smanjuje za dva procenta i, što posebno “zvoni na uzbunu”, nema naznaka da će situacija biti bolja. Ako se ovakav trend bude nastavio, do 2020. godine populacije tih vrsta mogle bi da se smanje za 67 odsto, ističe se u Izveštaju o stanju planete koji je nedavno objavila Svetska organizacija za prirodu (WWF).

Ovi alarmantni podaci bili su povod za razgovor za “Zov” sa Duškom Dimović, biologom i direktorkom programa za Srbiju Svetske organizacije za prirodu koju pitamo: šta je izveštaj o stanju planete za 2016. godinu pokazao u odnosu na prethodne?

Manje tigrova i slonova

– Nažalost, i poslednji izveštaj potvrdio je da je od 1970. godine, od kada naša organizacija prati stanje života na planeti i svake dve godine izveštava o tome, situacija sve lošija

U prilog tome ide podatak da je za sve vrste koje smo posmatrali, trend populacije, tj. odnos morataliteta i nataliteta, bio negativan. Posebno zabrinjavajuća situacija je za vrste koje su u vezi sa slatkovodnim eko sistemima, jer, među onima koje smo pratili, zabeležen je pad od 81 odsto u prosečnoj brojnosti populacije, a prosečan godišnji pad je čak 3,9 procenata. Razlog je što se prema resursu koji nam je najpotrebniji, slatkoj vodi, najneodgovornije ponašamo i koristimo ga bahato. Izveštaj je pokazao da su izuzetno ugrožene i tropske šume. One se uništavaju i na tom prostoru sade se plantaže palmi zbog sve traženijeg palminog ulja, ili “niču” one na kojima se gaji soja. Zbog toga nestaju staništa velikog broja biljnih i životinjskih vrsta. To se posebno odnosi na Sumatru u Indoneziji i ono što je ostalo u Kongu. Kada je reč o živom svetu u okeanima, posebno su ugroženi koralni grebeni koji su staništa velikog broja životinjskih vrsta. Na njih, osim hemijskog zagađenja vode što ih izbeljuje, utiču i klimatske promene. One češće nego ranije prouzrokuju uragane zbog kojih se korali lome. Ranije su se ove nepogode događale svakih desetak godina, a u poslednje vreme javljaju se svake druge ili treće. S obzirom na to da korali sporo rastu, sada imaju mnogo manju šansu da se obnove. U okeanima su sve ugroženije i populacije riba. Love se u tolikim količinama da ne stignu da se reprodukuju. Nove tehnologije pomažu da se sonarima nepogrešivo otkrivaju jata riba i love mnogo više nego pre, jer je potrošnja ribe sve veća. Primera radi, svojevremeno su suši jeli samo Japanci, a sada čitav svet, tako da je potražnja višestruko veća, a samim tim i izlovljavavanje.

* Koje su pojedinačne vrste posebno ugrožene?

– Mnoge, ali ću navesti nama najpoznatije. Na primer, u trinaest azijskih zemalja, koje su postojbina ovih prelepih životinja, manje od 4000 tigrova živi u divljini, pa ih je sada više u zoološkim vrtovima širom sveta nego u prirodnom staništu. Glavni razlog ovom stanju je uništavanje njihovog staništa, međutim, ne bi smelo da se prenebregne ni da se sve više love, jer se u kineskoj medicini koža, mast, kandže, pa čak i brkovi tigrova smatraju lekovitim, što su, uglavnom, predrasude. I nosorozi su na ivici istrebljenja zbog sve veće potražnje, pre svega u Kini i Vijetnamu, za rogom ove životinje. Što zbog gubitka staništa, što zbog krivolova, i broj afričkih slonova smanjuje se velikom brzinom. Od 2006. godine, njihov broj manji je za 110.000, pa ih danas ima samo oko 415.000.

Pesticidi truju orlove

* Kakvo je stanje zaštite prirode u Srbiji?

– Pre svega, istakla bih da je Srbija, kao i čitavo Balkansko poluostrvo, jedan od važnih centara biodiverziteta, to jest raznolikosti biljnog i životinjskog sveta, ne samo u evropskim okvirima. Mi to ili ne prepoznajemo, ili nismo svesni tog značaja. Jer, zabrinjavajuće je da, bez obzira na to bogatstvo, trenutno imamo samo šest odsto zaštićenog područja mada u planovima stoji da bi trebalo da bude 10 procenata, dok je preporuka Konvencije o biološkoj raznovrsnosti 17 posto. U takvim uslovima, veoma je teško štititi vrste ako njihovo stanište nije pod zaštitom.

* Koje su najugroženije vrste kod nas?

– Kad je o ribama reč, to su pre svih jesetarske vrste. Kečiga je ugrožena, a ostalima smo izgradnjom Đerdapske brane prekinuli put ka uzvodnim mrestilištima. Tako smo ove reliktne vrste riba, koje su mnogo pre nas bile na ovoj planeti i uspele da prežive stotine miliona godina oštre borbe u prirodi, neodgovornim i prekomernim izlovljavanjem, zagađenjem i izgradnjom brana, doveli na rub opstanka. Pitanje je da li će uspeti da prežive sve što im činimo. S obzirom na to da je Dunav jedno od poslednjih utočišta ovih vrsta, prioritet rada naše organizacije je njihova zaštita. Ptice su nam, takođe, ugrožene, posebno u Vojvodini jer nema dovoljno vlažnih staništa gde mogu da se hrane, a problem je i prekomerno i neadekvatno korišćenje pesticida. Posebno je ugrožen orao belorepan koji nije lešinar, ali je s obzirom na suženo prirodno stanište, prisiljen da pojede i uginulu životinju među kojima su i otrovani mamci namenjeni šakalima ili drugim životinjama. U tim slučajevima, čak i kada se analizom utvrdi da su otrovani, niko ne snosi posledice mada nije teško da se nađe onaj ko je postavio te mamce. Ugrožene su i grlice i prepelice, jer se koriste nedozvoljene vabilice. Zbog neadekvatnog korišćenja pesticida, podaci govore da su stradali ždralovi u preletu, a evidentirano je i kumulativno delovanje hemijskih sredstava za zaštitu biljaka. Lovci su potvrdili da je manja i populacija zečeva i još nekih vrsta, a nedavno je zabeležen i pomor srna koje su jele pesticidima godinama trovanju hranu… U Srbiji je problem, kada je reč o zaštiti staništa, i nekontrolisana eksploatacija šljunka, kojom se menja tok reke i ugrožavaju staništa. Osim toga, načinom života, što namerno, što nenamerno, donosimo nove vrste u staništa koja im nisu prirodna. S obzirom na to da životinje na tom prostoru nemaju predatore, počinju nekontrolisano da se razmnožavaju i remete prirodnu ravnotežu. Kada je reč o biljkama, to je kod nas bagremac koji se invanzivno širi i “guši” izuzetno važna vlažna staništa – ističe Duška Dimović, direktorka programa za Srbiju Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Nemamo izbor!

– Podaci o neprekidnom nestajanju biljnih i životinjskih vrsta i narušavanju eko sistema upozoravaju da se mora smanjiti opadanje stope biološke raznovrsnosti na kojoj počiva život na zemlji. Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili unište. Nemamo izbor hoćemo li da zaštitimo prirodu ili ne! To moramo učiniti, jer naše zdravlje i naši životi zavise od nje – zaključuje Duška Dimović

Karlo Kubiček

Foto : Media centar Beograd