Naslovna Izdvojeno AZBUKA DOBRIH NAVIKA

AZBUKA DOBRIH NAVIKA

1050
0
PODELI

NOVE GENERACIJE MALIŠANA UČE O ZDRAVOJ ISHRANI U OKVIRU PROJEKTA FONDACIJE NOVAK ĐOKOVIĆ

 

Značaj zdrave ishrane za razvoj deteta nije nešto o čemu je potrebno trošiti mnogo reči, ali smo svedoci toga da je za samo nekoliko decenija način života preokrenut, pri čemu smo cenu udobnosti platili udaljavanjem od zdravih navika.

Deca se postepeno sve više hrane nekvalitetno i neizbalansirano, a sistemsko rešenje tog problema čini se daleko i teško ostvarivo. To je možda i najvažniji razlog zbog čega je Fondacija Novak Đoković osmislila i primenila projekat “Azbuka dobrih navika”, čiji je cilj približavanje zdravih navika deci kroz igru.

Bašta umesto kompjutera

Vrtić “Kanarinac” na Kanarevnom brdu, sa ulice izgleda kao i većina drugih predškolskih ustanova širom prestonice, međutim, kada zakoračite u dvorište, odjednom se čini da je asfalt ostao negde daleko iza vas i da se nalazite u oazi, gde kao u nekom drugom vremenu, deca rade u bašti, umesto da su okruženi elektronskim napravama.

– Imajući u vidu da kvalitet prehrambenih navika svih kategorija stanovništva iz godine u godinu opada, Fondacija Novak Đoković kroz ovaj projekat želi da podigne svest o važnosti uravnotežene ishrane u predškolskom uzrastu  – rekla nam je Maja Kremić, rukovodilac odeljenja za donatorske projekte Fondacije Novak Đoković.

Ona je takođe istakla da je oko projekta angažovan tim stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, kao i iz Udruženja dijetetičara – nutricionista.

Prema istraživanjima “Batuta”, svake godine ima sve više gojazne dece, a njihovi nalazi govore o tome da samo polovina mališana jede voće i povrće svakodnevno, negativan trend koji se sigurno neće sam od sebe promeniti. Onda je sasvim logično što je fondacija jednog od najboljih sportista sveta prepoznala potrebu za pravilnom ishranom i obrazovanjem o toj temi koja se odnosi na najmlađe naraštaje.

 

“Preobraćeni” roditelji

Deca su, nakon teorijskog dela “Azbuke”, dobila priliku da stečena znanja primene u praksi. Svakako da je projekat neizvodljiv bez uključivanja roditelja, od kojih su neki, kako su nam rekli u Fondaciji, sada “preobraćeni” i zajedno sa decom su prešli na organsku ishranu.

Mališani se, u “Kanarincu”, hrane zdravo i organski. Kvalitet namirnica kontroliše Zavod za javno zdravlje, a jelovnik je izbalansiran i prilagođen potrebama uzrasta.

– Deca uče i razliku između masovne i organske proizvodnje, i to ne samo teorijski – kaže nam Lidija Petrović, nutricionista vrtića “Kanarinac”, koja je zadužena za to da se svakoga dana deci na tanjiru nađe nešto organsko i zdravo. – Prave se recepti, crtaju biljke koje se gaje, a akcenat je i na taktilnom doživljaju, gde deca opipavanjem uče o rastu i razvoju biljaka koje uzgajaju – ističe Lidija Petrović.

 

Ne rastu u prodavnici

Na ovaj način, mališani su svesni celog procesa od postavljanja semena u zemlju, do iznošenja plodova na trpezu. Tako nauče i to da voće, povrće i ostale namirnice ne “rastu u prodavnici”, već su plodovi truda i rada, zbog čega se tako i zovu. Ne gaji se samo ono što se jede, naprotiv.

Lazar (6) najviše voli da gaji nanu i lavandu, zajedno sa jagodom, koja je omiljena i njegovim “kolegama” Viktoru (5), Milici (5) i Ani (6). Doduše, Milica se nećka između jagoda i paradajza, i nije propustila da nam se pohvali činjenicom da već sprema paradajz salatu. Viktor je zadužen za voćne jogurte i zna tačno da odmeri koliko čega ide u ovu poslasticu. Na našu veliku žalost, nismo imali priliku da sve to i probamo, ali ćemo to svakako uraditi nekom sledećom zgodom.

Do tada, prva generacija mališana će već steći sva potrebna znanja o ishrani, i moći će da ih širi dalje. “Azbuka dobrih navika” se još sprovodi u dve predškolske ustanove, u Svilajncu i na Ubu. Bašta “Kanarinca” jedna je od malobrojnih u Beogradu i to ne samo među predškolskim ustanovama, gde se hrana uzgaja po principima organske poljoprivrede. Nadamo se da neće biti usamljena i da će deca širom Srbije ubrzo čitati i pisati azbukom dobrih navika.

O Fondaciji Novak Đoković

Ova organizacija osnovana je 2007. godine kao udruženje kojr ulaže u predškolsko obrazovanje u Srbiji, zemlji u kojoj tek svako drugo dete ima pristup predškolskom obrazovanju. Rad Fondacije temelji se na uverenju da se predškolskim obrazovanjem mogu promeniti životi dece i cele zajednice. To se postiže stvaranjem najkvalitetnijih programa i okruženja za učenje, u kojima je priliku da se usavršava imalo više od 600 vaspitača i učitelja. NDF je do sada rekonstruisala i izgradila 37 vrtića, pomogla više od 680 porodica i više od 20.000 dece. Do sada je otvorila dvanaest Školica života, i to u Deronjama, Jaloviku, Donjem Tovarniku, Ljigu, Raškoj, Kniću, Merošini, Kraljevu, Vladičinom Hanu, Lučanima i Šidu.

 

Podrška Ministarstva

ZOV će objaviti seriju tekstova o razlozima zbog kojih decu treba ohrabrivati da borave u prirodi. Namera redakcije je da priđe najmlađoj čitalačkoj publici, da učestvuje u njihovom podučavanju kako da čuvaju i ulepšaju životnu sredinu i kako da odrastaju (srećni i zdravi) sa svojim kućnim ljubimcima. Mališane (ali i njihove roditelje) treba osloboditi strahova i predrasuda, naučiti da budu slobodni. Dokazano je da nedostatak kontakta sa prirodom uzrokuje nedostatak pažnje za učenje, deca nemaju samilost prema životinjama, oskudni su u komunikaciji. Sve to uzrokuje fizičke nedostatke, loše držanje tela, ravne tabane, manjak imuniteta i sklonost alergijama. Deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i samim tim nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja.

Naš projekat, Zovićev bonton za male istraživače, podžalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Tekst i foto: M. Milosavljević

 

 

 

PODELI
Prethodni članakPANSION I VRTIĆ ZA MALE PSE