POLEN AMBROZIJE SE BRZO ŠIRI I IMA IZUZETNU ALERGIJSKU MOĆ KOJOJ SU PODLOŽNI I LJUBIMCI
Alergijska reakcija ljudi na ambroziju je poznata stvar. U poslednjih par nedelja mediji redovno obaveštavaju o trenutnom raspršivanju njenog polena na teritoriji Srbije. Na žalost, nisu samo ljudi podložni ovoj nezgodnoj biljci, već i naši ljubimci – psi.
Korov
Definicija je tačna ako pratimo onu narodnu „Niče gde ga ne seješ“. Najgore od svega je što se brzo širi i to svuda. U početku je to bila teritorija Vojvodine, ali poslednjih godina i ostatak zemlje sve manje zaostaje.
Polen ambrozije ima izuzetnu alergijsku moć, jer u sebi ima najmanje 50 različitih antigena. Uz to, oko 100 dana godišnje je spremna za oprašivanje i dalje širenje.
Interesantno je i istraživanje urađeno na fakultetu Veterinarske medicine u Beogradu sa psima kojima je dijagnostikovan atopični dermatitis. Pedeset takvih pasa i 30 bez kliničkih znakova je podvrgnuto unošenju ekstrakta ambrozije u kožu kako bi se utvrdila reakcija pasa. Da je sumnja bila osnovana pokazuju rezultati. Čak 66 odsto pasa koji su pokazivali simptome atopičnog dermatitisa su pozitivno odreagovali na ambroziju. Uz to, deset odsto pasa koji nisu pokazivali simptome su takođe odreagovali. Pokazalo se da su alergeni ambrozije odmah iza kućnih grinja po učestalosti javljanja. Psi koji su imali CAD (canine atopic dermatitis), su istovremeno imali i sekundarna oštećenja između prstiju i na koži.
Kako pokazuju rezultati sa terena, oboljenja kože predstavljaju čak 20-30 procenata kliničke patologije kod pasa. Ili, još konkretnije, oko 50 procenata svih kožnih oboljenja idu na račun alergijskih reakcija.
Atopija predstavlja genetsku predispoziciju i gledajući pse najčešće se izražava kao atopični dermatitis, a mnogo ređe kao atopični konjuktivitis ili atopični rhinitis. U osnovi leži greška u smislu proizvodnje veće količine IgE antitela nego što je uobičajeno.
Budući da se oni nalaze u membranama mastocita u većem broju, kada ih antigeni iz spoljašnje sredine iziritiraju, oni u većoj meri oslobođaju dalje medijatore alergijske reakcije. Interesantno je da ljudi na ovakve iritacije više reaguju respiratornim organima, za razliku od psa koji prvenstveno odreaguje na koži.
Drugi razlog koji dovodi do ovakve reakcije pasa je i manjak metabolite linolne i linolenske kiseline koje utiču na čvrstinu barijere u ćelijama kože. Ukolko njih nema u dovoljnoj meri koža je suvlja i reakcija je brža ukoliko postoji iritacija.
Reakcija
Spajanjem antigena i antitela dolazi do oslobađanja serotonina i proteolitičkih enzima. Spolja ovo se vidi kao crvenilo, otoci i svrab. Najčešće se javlja kod pasa od prve do treće godine života i postoji i rasna predispozicija.
Prvi vidljivi znak je češanje, kao manifestacija svraba. Najčešće na licu, šapama i pazušnoj regiji, kao i upala spoljašnjeg ušnog kanala i konjuktivitis.
Povremeno, iako nije vezano za kožu , mogu da se jave rhinitis, astma, katarakta, urinarni i gastrointestinalni poremećaji. Kod atopičnih ženki je opisan iregularni estralni ciklus, smanjen stepen uparivanja i više lažnog graviditeta.
Kako se kod kožnih oboljenja simptomi veoma često preklapaju najbolji način da se utvrdi u kom pravcu treba da ide terapija je serija intradermalnih testova koja bi trebalo da nam otkrije o kojoj se alergiji radi.
Nakon otkrivanja uzročnika moramo da budemo sigurni da li kod psa nije u pitanju više od jednog uzroka i kako ih razdvojiti i delovati na svakog pojedinačno. Uz atopiju mogu da se umešaju i buve, piodermija ili suva koža kod pasa.
Ukoliko se odlučite za hiposenzibilizaciju, treba da znate da na nju negativno odreaguje 15 do 20 procenata pasa.
Preventiva
Ukoliko ste u mogućnosti i pratite situaciju na terenu, gledajte da psa ne izvodite mnogo u vreme kada ambrozija hara.
Ukoliko znate da vam je pas na to osetljiv u vreme cvetanja i rasturanja polena potrudite se da bude pod antihistaminicima, s tim da u međuvremenu vidite koji od njih daje najbolje rezultate kod vašeg ljubimca.
I, da vam na kraju olakšamo. Sa ovakvom vrstom ishrane (sve više veštačke hrane ) i zagađenjem koje imamo budite srećni danas. Sutra će verovatno biti gore.
Dr vet. med. Miloš Stanojević
Foto: Schutterstock, Wikipedia
