USRED LETNJE SEZONE OBELEŽAVA SE DAN AJKULE, FILMSKE GRABLJIVICE KOJA ULIVA STRAH U KOSTI MILIONIMA LJUDI
Životinja koja verovatno uliva najviše straha u kosti je ajkula, i to velika bela, a fascinantno je da je se uglavnom plaše stanovnici gradova koji verovatno nikada neće ni doći u kontakt s njom, a sve zahvaljujući Holivudu. A svemu ovome ide u prilog i činjenica da Međunarodni dan ajkule veoma poetično “pada” usred turističke sezone, 14. jula.
“Krvava” supa
Dobar deo loših osobina koje pripisujemo ajkuli nisu ništa više nego mit, jer, ajkula je kao vrsta daleko raznovrsnija i samim tim interesantnija od jezive slike nemilosrdne grabljivice koju smo navikli da gledamo. Od oko pet stotina vrsta ajkula koje postoji, ne mogu sve da budu krvoločne! Ne žive ni sve ajkule u morima, jer rečna i bik ajkula određeni period mogu da provedu u slatkim vodama.
Ono što ajkuli daje status “mašine za ubijanje” je činjenica da su veliki broj predstavnika ove vrste suprepredatori, odnosno nemaju prirodnog neprijatelja i na vrhu su lanca ishrane u svojim predelima boravka. To su velika bela, plava, tigar, mako, lisičija i čekić ajkula. Nemaju prirodnog neprijatelja, osim čoveka i orki koje povremeno love velike bele ajkule.
Od oko 500, tačnije 470 vrsta ajkula koje postoje, samo za četiri su zabeleženi slučajevi neisprovociranih napada na čoveka. Prosek smrtnih slučajeve u svetu koje izazovu ajkule je 4,3 godišnje, u poređenju sa oko 100 miliona ajkula koje čovek istrebi za isti period. Uglavnom se love zbog ishrane, prevashodno zbog peraja, jer je meso masivno i teško za transport. Peraja dostižu visoku cenu, jer je velika potražnja za supom koja se od njih i pravi. U praksi se često dešava da se ajkula ulovi i da se odstrane peraja dok je još živa, a zatim je tako vrate u vodu, gde ubrzo nastrada. Procenjuje se da je vrednost trgovine perajima između 450 miliona i 1,2 milijarde dolara na godišnjem nivou, a kilogram ovog skupocenog dela ajkule košta oko 400 dolara u SAD. Ako se peraje smatra trofejnim, može da košta i do 20.000 dolara. U proseku, tržištu se godišnje isporuči oko pola miliona tona ajkulinih peraja.
Nos kao navigacija
Premda je pomenuta supa od peraja statusni simbol u Kini, ajkula je na spisku američke Administracije za hranu i lekove kao potencijalno opasna namirnica za decu i trudnice, zbog velike količine žive koje sadrži.
Svejedno, lov na ajkulu je jedan od glavnih faktora koji može da dovede do njenog istrebljenja, ali bez obzira na sve, mitovi i dalje žive.
Dokazano opasne po čoveka su velika bela, okeanska belonosa, tigar i bik ajkula. Povremeni veći napadi i izolovani slučajevi, kombinovani sa fikcijom, doveli su do pojave mahom iracionalnog straha od ajkule, ali čoveka ipak nešto podsvesno tera da baci pogled u daljinu, tražeći zlosutno peraje, svaki put kada ode na plažu.
Ajkulin mehanizam za lov, smešten je u nosu i baziran na “čitanju” električnih impulsa koje prazne organizmi u vodi. Čovek nije predviđen da živi u vodi i njegovi pokreti nisu skladni kao kod morskih stanovnika. To ume da iznervira ajkulu, koja zatim krene na plen, ali sreća u nesreći je u tome što im ljudi nisu ukusni i brzo odustanu. Nažalost, to “brzo” je nakon “degustacije”, jer pojedine žrtve ajkulinog napada ostanu bez ruke ili noge. Generalno se savetuje da se na plaži ne nosi nakit, ne samo zbog lopova, već zato što njihov odbljesak u vodi takođe privlači ove nemani.
Naravno, ako letujete u Australiji…
Najmanja i najveća
Najmanja na svetu je patuljasta fenjer-ajkula (Etmopterus perryi), koja u proseku dostigne dužinu od 17 cm, a živi na dubinama između 200 i 450 metara. Na drugom kraju spektra veličine je kit ajkula (Rhincodon typus), ujedno i najveća riba na svetu, prosečne dužine oko 12 metara.
M. Milosavljević
Foto : M. Milosavljević, Wikipedia
