Naslovna Ekologija ŽIVOT I TURIZAM U KROŠNJAMA

ŽIVOT I TURIZAM U KROŠNJAMA

1907
0
PODELI

UZ PRIMENU STANDARDA “ZELENE GRADNJE” I ENERGETSKE EFIKASNOSTI, DRVEĆE PONOVO MOŽE DA BUDE MESTO ZA ŽIVLJENJE 

 

Pojedinci se možda još sećaju kako su u detinjstvu gradili kuće na drvetu. Dečija igra je, naravno, “pozajmila” ideju iz davnina, kada su ljudi svoje “prave” domove konstruisali u krošnjama. Danas je ova zamisao otišla malo dalje i, u isto vreme, podseća na prošlost dok koristi savremene tehnologije i ima sasvim drugačiju budućnost. Međutim, nije to baš tako jednostavno i potencijalni graditelj ne može da se osloni samo na testeru, čekić, šaku eksera i nekoliko dasaka.

Ideje iz sveta životinja

Da bi se napravila energetski efikasna kuća na drvetu, trebalo bi da se zadovolje standardi kao da se gradi ogroman poslovni kompleks. To je sve posledica “renesanse” koje su kuće na drvetu počele da doživljavaju devedesetih godina prošlog veka. U početku, aktivisti su ih gradili na drveću u znak protesta zbog seče šuma i uništavanja životne sredine uopšte, da bi malo kasnije, sa napretkom tehnologije, usledila i njena primena u izgradnji ovakvih objekata.

Danas, svi standardi “zelene” gradnje mogu da se primene i na kuće na drvetu, ali fascinira to što ideje za mesta stanovanja dolaze i iz životinjskog sveta, pa i naučne fantastike. Britanska kompanija Blue Forest (Plava šuma) poznata je u svetu eko – arhitekture po nekim projektima koji su nesvakidašnji i za tu granu veštine izgradnje.

Njihovi dosadašnji radovi uopšte ne izgledaju kao da nisu deo predela u kome se nalaze, a najnoviji projekat je inspiraciju našao u životu ptica.

Projekat “Gnežđenje” (Nesting) je konstrukcija čitavog odmarališta na ostrvu Vajt, koji će u potpunosti biti izgrađen u ovom maniru – 22 kuće na drvetu u obliku ptičijih gnezda, 28 brvnara i 40 šatora sa podom.

– Sve je tako osmišljeno da objekti izgledaju kao da su oduvek bili deo pejzaža, odnosno da se uklope sa svim drvećima, žbunovima i bršljenovima – kaže Sajmon Pejn, generalni direktor Blue Forest.

Filmska naselja

Svi objekti treba da budu termoizolovani, LED svetla će obezbediti energetsko efikasno osvetljenje, dok će se grejati pomoću vazdušne pumpe. Već početkom iduće godine, ovaj projekat bi mogao da zaživi i da u budućnosti postane neka vrsta standarda u turističkoj ponudi.

S druge strane Lamanša, Francuzi su potražili ideje na filmu. “Povratak Džedaja” je, između ostalog, doneo neke od najsimpatičnijih likova koji su se ikada pojavili na velikom platnu. Medvedići Ivoksi žive na drveću na svojoj matičnoj planeti, doduše u ne tako modernizovanim kućama, ali to nije smetalo arhitekti Benoa Freju da osmisli koncept za turističko odmaralište na osnovu onoga što je video na filmu. U ovom slučaju interesantno je to što ovo nisu baš kuće, već strukture koje podsećaju na tornjeve, koji su jednostavno umetnuti među granama.

Već je prošlo sedam godina otkako je u džunglama Kostarike osnovano prvo naselje na drveću. Finka Belavista je, kako sami njeni stanovnici kažu, na granici mogućeg. Parcele se i dalje prodaju, pa ko želi, za 55.000 dolara može da dobije plac od 80 ari sa kućom na drvetu, mada bi možda neki od nas potražili manje nepristupačno mesto od džungle.

M. Milosavljević