Naslovna Fenomeni ZELANDIJA KANDIDAT ZA OSMI KONTINENT

ZELANDIJA KANDIDAT ZA OSMI KONTINENT

3201
0
PODELI

NOVA NAUČNA OTKRIĆA U VODAMA JUGOZAPADNOG PACIFIKA

 

U vodama jugozapadnog Pacifika potopljeno je kopno površine pet miliona kvadratnih kilometara, što odgovara prostranstvu dve trećine Australije ili polovini Evrope. Čak 94 odsto površine nalazi se ispod vode, a preostalih šest posto oblikovano je u vidu vrhova, a to su već poznate oblasti Novi Zeland i Nova Kaledonija.

Istraživanja ove teme traju dve decenije, a naučnici su saglasni da je povoljan trenutak kako bi se, na osnovu dokaza, Zelandija kvalifikovala kao novi kontinent!

Rešenje u Zemljinoj kori

U tekstu koji je objavljen u časopisu Američkog geološkog društva, autor Nik Mortimer tvrdi da moguća nova klasifikacija ne znači dodavanje novog imena na listu kontinenata, već su to inovativna saznanja o razvoju same planete. Smatra se da su Novi Zeland i Nova Kaledonija deo ogromne ploče koja se pre 100 miliona godina odvojila od Antartika, a zatim pre 80 miliona godina i od Australije. Ono što bi Zelandiju učinilo kontinentom je i činjenica da ona nije skup potopljenih kontinenata, već jedna koherentna ovakva oblast.

Naučnici tvrde da nije nužno da površina bude iznad vode kako bi se smatrala kontinentom. Kao dokaze koji bi svrstali Zelandiju među kontinente navode da se ona izdiže u odnosu na površinu koja je okružuje, ima karakterističnu geologiju, prepoznatljive obrise i tanju zemljinu koru u odnosu na okeansko dno.

Naučnici imaju objašnjenje zašto im je ovo otkriće izmicalo. Spoljašnji omotač Zemlje ili litosfera je kamena i po njoj hodamo, a sloj koji je najbliži površini je kontinentalna kora. Postoje dve vrste Zemljine kore, okeanska i kontinentalna, i one se bitno razlikuju. Okeanska kora je relativno mlada, do 200 miliona godina, dok je kontinentalna stara četiri milijarde godina. Debljina okeanske kore može da bude do 10, a kontinentalne do 40 kilometara. Gustina kontinentalne kore je znatno manja od okeanske i njihov sastav se razlikuje: u okeanskoj je glavni bazalt, a u kontinentalnoj andezit.

Neistraženo okeansko dno

Da bi se istražilo okeansko dno, koriste se specijalno napravljeni brodovi koji zahvataju zemljinu koru sa okeanskog dna. Povod naučnicima da pomisle kako se radi o kontinentu je pronalazak kontinentalne kore umesto okeanske. Međutim, na površini Zelandije oformljen je sloj okeanske kore koji je onemogućavao da naučnici vide kontinentalnu koru, pa su dubljim iskopavanjem pronašli bazalt sa posebnim mineralom cirkonijum silikatom (cirkonom). Taj mineral može da “informiše” o svojoj starosti koja je i dala povoda naučnicima da uvide kako se radi o kontinentalnoj kori, jer su pronađeni minerali bili stariji od same okeanske kore, čak tri milijarde godina.

– Pomalo je neobično da tek u 21. veku, vremenu kad posedujemo najnapredniju tehnologiju i šaljemo ljude na Mesec, otkrivamo osmi kontinent – rekao je za “Zov” Dejan Prelević, profesor sa Rudarsko- geološkog fakulteta. – Ovo otkriće ima geološki značaj i veliki uticaj na naučnu zajednicu, ilustrujući činjenicu koliko je okeansko dno neistraženo. Postoji mogućnost da će ovo promeniti način na koji vidimo razvoj planete. Stručnjaci koji se bave istraživanjima o razdvajanju kopna i tektonskim pomeranjima, imaće delić slagalice koji im je nedostajao. Ne isključuje se mogućnost da će ljudi početi da otvaraju dublje bušotine kako bi možda našli nova ležišta mineralnih sirovina, s obzirom na to da su njima bogati susedni kontinenti.

Katarina Prelević