U MERMERNOM SPOMENIKU NA GROBLJU KUĆNIH LJUBIMACA U PARIZU UKLESANE POTRESNE PORUKE
“Draga i voljena, zauvek ćeš ostati u našim srcima”. Poslednja poruka uklesana u mermernom spomeniku uzdiže se nad svežom humkom, dok nestvarna tišina promiče među uspavanim četinarima, spuštajući se levom obalom šumovite Sene. Reči dirljive, nadgrobna ploča svakidašnja, groblje, na prvi pogled, kao i svako drugo. S jednom malom, ali suštinskom razlikom: ovde se ne sahranjuju ljudi, već životinje.
Suočeni sa sve većim brojem kućnih ljubimaca u Gradu svetlosti, čija su tela, posle uginuća, u roku od 24 sata teoretski preuzimali strvinari, ali koja su isto tako umela da završe na smetlištima, u reci i kanalima oko dvoraca, šireći zaraze, vizionari Žorž Armoa i Margaret Diran su dobili dozvolu gradskih vlasti da u leto 1899. godine, u pariskom severozapadnom predgrađu Anijer, osnuju prvo Pseće groblje. Živopisnu kamenu fasadu uradio je poznati pariski arhitekta Ežen Peti, projektant više zgrada u 14. arondismanu, koja je pre petnaestak godina, obnavljanjem, povratila prvobitni sjaj.
Spomenik lutalici
Na površini od hektara, parisko groblje kućnih ljubimaca ima kapacitet 3.600 mesta, a popunjene su, otprilike, dve trećine. Uvek ima parcela viška. Ovde sahranjuju pse, ali i mačke, ptice, zečeve, kornjače, miševe, ribice, konje, majmune, gazele i svakojaki drugi životinjski rod. Večni dom tu su našla tri ponija, Ilet, Žili i Agata, gorila Kiki, rasno grlo Troja i petao Puj. Rin Tin Tin i drugi glumci, filmski i pozorišni. Pokopani psi, heroji iz Napoleonove vojske, ljubimac rumunske princeze i verni pratilac Kamija Sen-Sansa. Spasioci, vatrogasci, policajci… Maskote lovaca. Kućni ljubimci poznatih ličnosti i slavni pratioci anonimnih gazda.
Podižu se skromne ploče, stele, ali i skulpture, prave grobnice i impozantna grobljanska zdanja. Naročit spomenik dobio je pas lutalica koji je 15. maja 1958. godine, slučajno ili namerno, sam došetao da ugine na vratima groblja. Sahranjen je uz sve počasti kao jubilarna 40-hiljadita životinja koja je odavde otišla na večni počinak.
Šetaju se alejama, kao kakvim parkom, s kućnim ljubimcem, tri generacije jedne porodice, Fransoaz, Kanten, Žozijan, Lea i Martin. Zagledaju mesto. Ima još vremena za njihovog francuskog buldoga.
Marija, Poljakinja, došla je da spusti sveži buketić svom nedavno uginulom četvoronožnom drugaru. Iget i Šarif iz pariskog predgrađa, kad ih pritisne samoća, dođu da u šetnji među nadgrobnim spomenicima osete, kako kažu, ogromnu količinu ljubavi koja se širi ovim grobljem. Onaj ko sahrani kućnog ljubimca, zna da voli. Imaju mačku, živa je i zdrava.
Šeherezada i Popaj
Ovde leže pas Leptir i mačak Tigar. Samson bez Dalile. I, naravno, neizbežni Reks. Ograda od kovanog gvožđa dragom haskiju. Naš ljubljeni Kiki 1979-1993. Zajedno, u porodičnoj grobnici, sahranjeni Raton, Gabu i Džoker. Šeherezada. Sara, Beti, Žili, Popaj. U imenu se ogleda originalnost vlasnika. Bambi, Štos, Jupi i Perce. Tajga, Oskar i Cvet počivaju jedno do drugog. Poslednje zbogom za Mici, Dalton i Karlitu. Stelu čeka Oro.
Dragi pas napustio je gospođu Klaru pre nekoliko meseci. Sedamnaest godina vernosti. Ona obilazi grob svakoga dana. Starost i tuga pritisli. Kopa po novčaniku da pronađe sliku.
Ovalne porculanske fotografije. Plastično i ono drugo cveće. Da se čovek, na trenutak, zaboravi. Spomenik u obliku suze, srca i ogrlice. Kamene ploče u nizu. Na njima poslednji pozdrav. Nikada te nećemo zaboraviti. Nezamenljivi. Pa opet nađu novog.
Napolju, pred ulazom, ispod Petijevog luka, klošar Ali trenira veštinu preživljavanja. Oko nogu, mota mu se, običnim kanapom vezana, njegova izgladnela keruša. Raduje se životu, prkosi precima unutra. Pred kapijom grobljanskom, svaki je život volšeban, pa makar bio i pasji.
Procedura za oproštaj
Specijalizovane firme koje se bave pogrebnim uslugama za životinje i uprava groblja predvideli su tačnu proceduru za oproštaj od ljubimca. Ceremonija traje, otprilike, dvadesetak minuta, a svečanost ispraćaja upotpunjuje oproštajna reč porodice. Napuštene gazde, zatim, uglavnom redovno obilaze grob, dok vreme, ipak, ne počne da čini svoje.
Deset hiljada za ljubimca
Večna ljubav ima cenu. Zakup pola kvadrata košta od 148 evra za godinu do 1.038 za deceniju. Petsto evra je kopanje rake, 74 taksa, 120 prevoženje tela, 310 kamena ploča, 45 pločica sa imenom, kovčeg od 490 do 750, zavisi da li je od jele ili masivnog hrasta. To je minimum. Ima onih koji su sahranjivanje voljenog četvoronožnog bića plaćali više od deset hiljada evra.
Goran Čvorović
