Nakon što smo u prethodnim brojevima upoznali ekstremofile koji mogu, ili čak moraju, da podnesu ekstremne uslove života na krajnjim granicama izdržljivosti, ovaj put ćemo predstaviti neke ogranizme koji se ne odlikuju toliko otpornošću, koliko sposobnošću da žive bez nečega što je gotovo celom živom svetu neophodno da opstane.

Bez vazduha

Anaerobi su organizmi koji žive bez prisustva vazduha, i dele se u tri grupe. Obligatorni anaerobi su oni kojima kiseonik šteti, a fakultativni ga koriste ukoliko ga ima u okolini, ali mogu bez njega. Treća grupa, aerotoleranti, ne mogu da upotrebljavaju kiseonik, ali im njegovo prisustvo ne smeta.

Primer fakultativnih anaeroba su i ljudske mišićne ćelije, koje pri izrazito napornom vežbanju mogu bez kiseonika i tada se stvara mlečna kiselina, i zbog toga imamo osećaj peckanja nakon dizanja tegova.

Kada se rado i metaboličkim procesima, neki obligatorni anaerobi do energije dolaze fermentacijom, dok su aerotoleranti isključivo fermentativni ogranizmi. Fakultativni anaerobi koriste normalno disanje, tj. aerobnu transpiraciju, a kada kiseonika nema, onda upotrebljavaju anaerobno disanje, kao i neki obligatorni organizmi.

Ekonomski značaj

Postoji jedan vrlo interesantan test kojim se može utvrditi da li su bakterije anaerobne, ili ne. Jednostavno se u epruvetu postavi kultura bakterija i uvede kiseonik. Obligatorni aerobi (dakle, oni koji moraju da dišu) će se skupljati pri vrhu epruvete. Nasuprot tome, obligatorni anaerobi će ići ka dnu, jer ih kiseonik truje. Fakultativni anaerobi će se raspodeliti u celom instrumentu, jer iako im kiseonik nije potreban, manje energije troše kada ga imaju, pa će se uglavnom grupisati ka otvoru epruvete. Aerotoleranti će se takođe raširiti po epruveti, dok će semikroaerofili, koji mogu da koriste kiseonik u malim količinama, uglavnom grupisati ka vrhu.

Anaerobno disanje, ili transpiracija, se obavlja pomoću receptora elektrona koji nisu deo molekularnog kiseonika. Ovakva vrsta disanja veoma je značajna za globalne prirodne cikluse azota, gvožđa, sumpora i ugljenika, pa samim tim i na globalno zagrevanje. Preko toga, anaerobni organizmi imaju i ekonomski značaj, jer svojim procesom (ne)disanja uklanjaju štetne nitrate iz otpadnih voda. Ovo ne samo da smanjuje troškove filitriranja vode, već i smanjuje toksičnost vode za piće.

Beskičmenjaci iz razdela Loricifera su jedini jednoćelijski anaerobni organizmi. 

Opasni paraziti

Dobar deo anaeroba su paraziti, među kojima je svakako najpoznatiji Trichinella spiralis, koji izaziva trihinelozu. Trichinella pripada valjkastim crvima, kojih ima oko 25.000 vrsta, od čega su oko polovine paraziti. Pored svinja, napada i glodare, medvede, konje i čoveka, i najmanji je valjkasti crv koji može da se naseli u ljudskom organizmu. Uz opreznost koja, naravno, mora da se praktikuje prilikom nabavke mesa (ne samo svinjskog, jer i divljač može biti zaražena), Trichinella može da bude i veliki udarac za ekonomiju, jer je cena testiranja jedne svinje na parazite tri dolara. Imajući u vidu da se samo u EU gaji oko 200 miliona svinja, troškovi mogu biti ogromni.

 M. Milosavljević