Sveti pas iz izgubljene doline
Uprkos imenu koje nosi, tibetanski terijer nije terijer već pastirski pas, ali i čuvar koji je pomagao trgovcima što su putovali do Kine ili iz nje. Tibetanski terijer je drevna rasa koja je, kako se smatra, stara skoro 2.000 godina, mada zvanični podaci o njoj postoje tek od 1930. godine.
Prema jednoj legendi, ovi psi potiču iz izgubljene doline Tibeta, gajili su ih tibetanski monasi pre oko 2.000 godina i verovalo se da donose sreću. Monasi su odbijali daF prodaju ove pse, ali su ih često poklanjali. Veruje se da je tibetanski terijer prvobitni sveti pas Tibeta. Pošto su smatrani vrlo vrednim psima, uzgajivači, pa i sami monasi često su ih sakrivali ili nisu hteli da priznaju kako ih imaju. Govorilo se da je taj pas imao moć da ode na mesta gde čovek nikada nije imao pristupa, kao i moć da nađe izgubljene predmete. Leti su ga često šišali i njegovu dlaku mešali sa dlakom jaka, dobijajući tako nepromočivu i vrlo korisnu tkaninu.
Primarna uloga ovog psa bila je da služi za pratnju i razonodu. Na pašnjacima je obavljao pastirsku i čuvarsku dužnost i bio vrlo koristan. S vremenom su se razvila dva tipa tibetanskog terijera: jedan je lakši i elegantniji, i drugi jači, ali manje elegantan.
Engleski doktor A. R. H. Grig je 20-ih godina XIX veka radio u Indiji gde je dobio dva tibetska terijera na poklon. Doktor je nastavio sa gajenjem ovih pasa, tri primerka je doneo u Veliku Britaniju, gde je osnovana i prva odgajivačnica pasa ove rase van Tibeta. Rasa je sve do 1930. godine bila registrovana kao lasa terijeri.
Izgled
To je pas čvrste i relativno kvadrataste građe. Srednje je veličine. Visina u grebenu mužjaka je od 36 do 41 cm, a ženke su nešto niže.
Glava je karakteristično ukrašena dugom dlakom koja pada ispred, ali ne preko očiju. Na donjoj vilici se primećuje mala i ne preterano velika brada koja psu treba da daje odlučan izraz.
Lobanja je umerene dužine, nije široka niti krupna, blago se sužava od uva do oka, nije kupolasta ali ni potpuno ravna između ušiju. Stop je izražen ispred očiju, ali ne preterano. Nosna pečurka je crna. Njuška je snažna. Dužina od očiju do vrha nosne pečurke jednaka je dužini od oka do potiljne kvrge.
Donja vilica je dobro razvijena. Sekutići su postavljeni u blago krivoj liniji, jednako su raspoređeni i naležu na vilicu pod pravim uglom. Zagriz je makazasti ili obrnuto makazasti. Jagodični lukovi su povijeni, ali ne previše, i prave izbočine. Oči su velike, okruglaste, nisu buljave niti upale i postavljene su prilično razmaknuto. Tamnobraon su boje. Ivice očnih kapaka su crne. Uši su viseće i nisu nošene previše blizu glave, „V“ su oblika, nisu prevelike i postavljene su prilično visoko na stranama lobanje. Vrlo su odlakane.
Vrat je snažan i mišićav, umerene dužine i dozvoljava da se glava nosi iznad nivoa leđa, te odaje sveukupni skladni izgled. Pravilno prelazi u dobro postavljen greben. Telo je mišićavo, kompaktno i snažno. Gornja linija je ravna. Slabine su kratke i blago povijene. Sapi su ravne. Grudi su dobro povijenih rebara, a dubina grudnog koša doseže do laktova.
Prednje noge su pokrivene gustom dlakom. Lopatice su pravilno zabačene i dobre dužine. Noge su prave i paralelne. Došaplje je blago ukošeno. Prednje šape su velike, okruglaste i pokrivene gustom dlakom između prstiju i jastučića.
Zadnje noge su mišićave i pokrivene gustom dlakom. Pravilno savijena kolena i nisko postavljeni skočni zglobovi doprinose ravnoj gornjoj liniji i dobrom potisku. Zadnje šape su velike, okruglaste i pokrivene gustom dlakom između prstiju i jastučića.
Kretanje je glatko. Odlikuje ga snažan potisak i dobar iskorak. Kada pas hoda ili kaska, zadnje noge ne treba da prate ni spoljašnost ni unutrašnjost prednjih nogu.
Rep je srednje dužine, postavljen prilično visoko i nošen je veselo i povijeno iznad gornje linije. Pokrivaju ga guste dlake. Zarolanost pri vrhu repa je česta i dozvoljena.
Vunasta dlaka
Dlaka se sastoji iz dva sloja. Ima i pokrivnu dlaku i poddlaku. Poddlaka je meka i vunasta. Pokrivna dlaka je gusta, meka ali nije ni svilenkasta ni vunasta. Dlaka je duga, prava ili talasasta, nikako kovrdžava, a boja može biti: bela, zlatna, krem, siva ili tamnosiva, crna, dvobojna ili trobojna. Dozvoljena je bilo koja boja, samo ne čokoladna ili tamnobraon.
Temperament
Ovaj pas ima živahan karakter, veoma je inteligentan, simpatičan i nimalo agresivani, pa je postao veoma cenjen pas za pratnju. Srdačan je i veran, ali ume da bude rezervisan prema nepoznatim osobama.
Nega
Ova rasa zahteva gotovo svakodnevnu negu dlake i njeno češljanje. Veoma je važno odstranjivati mrtvu dlaku i ne dozvoliti da se ućeba ili stvore čvorovi. Ovako gust dlačni pokrivač može prouzrokovati probleme u ušima, jer mnogo dlaka u njima sprečava prirodno čišćenje. Ukoliko se dlaka ne neguje, na njoj će se nakupiti mnogo sekreta i izazvati upalu, neprijatan miris i dobru podlogu za razne bakterije. Dlake iz ušiju treba odstraniti pincetom. Taj postupak nije prijatan za psa, ali nije ni bolan preterano. Poželjno je koristiti i neku tečnost za čišćenje ušiju.
Zdravlje
Tibetanski terijer spada u relativno zdrave rase. Oboljenje koje je opisano i sporadično se javlja je progresivna atrofija retine. Primećeno je da ovi psi imaju i nešto češće alergije na ujed buva, a takođe su opisani i pojedini slučajevi displazije. Životni vek im je u proseku od 12 do 15 godina.
Standard
Prema sistematici rasa Međunarodne kinološke federacije tibetanski terijer spada u rase 9. grupe (psi za pratnju i razonodu), sekcija 5 (psi sa Tibeta), ne podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 209 poslednji put je korigovan 2010. godine.
Dr vet. Darko Drobnjak
