Stručnjaci tvrde da od kad je ljudi, od tad i postoji potreba da se ljudsko telo ulepšava različitim crtežima, popularno nazvanim tetovaže. Tetovira se iz estetskih, verskih, ritualnih, društvenih i svih drugih znanih i neznanih razloga.

Tetoviranje je postalo u poslednje vreme nezaobilazni deo života, nešto što je sasvim normalno i prirodno, čemu bi trebalo težiti.

Ipak, potreba da se na ljudskom telu tetoviraju određene životinje šalje okolini posebnu poruku, kako psihološku, tako i estetsku.

– Više od 40 odsto tatua koje uradimočine životinje – kaže Snežana Dubajić, vlasnica “Sinđel centra” iz Beograda. – U poslednje vreme posebno su omiljene ptice, naročito laste i sove, kolibri, čak i vrane. Nekada su tigrovi, lavovi, vukovi, delfini bili veoma popularni, i sada se rade, ali mnogo ređe. Isto važi i za sokolove, orlove ili razne zmije i krokodile. U poslednje vreme, mušterije najviše traže da im se istetoviraju njihovi kućni ljubimci koji su preminuli i za koje su bili posebno emotivno vezani. Donesu sliku svog ljubimca i prema njoj radimo tatu. Osim pasa i mačaka, imali smo slučaj i da traže tetovažu za uginulog kanarinca.

Škorpija u vrhu

“Sinđel centar” postoji 28 godina i za to vreme, prema rečima vlasnice, i ne zna se tačno koliki je broj tatua urađen, ali crteži životinja praktično nikada nisu izašli iz mode.

– Svojim tatuom određene životinje svako želi da pošalje neku poruku, bilo da je u pitanju žal za izgubljenim ljubimcem, ili pak da se karakteristikama koje poseduju poistovete s njima – objašnjava Jelena Dobrijević, tatu majstor u “Sinđel centru”.

– Česti su zahtevi i da se rade tzv. mitološka bića životinjskog sadržaja, poput zmajeva ili ptice feniks. Isto tako, sve češće se rade šape, kandže ili pera. Takođe, pojedinci traže da se prikažu borbe životinja, primera radi zmaja i vuka, ili orla i zmije. Dolaze ljudi koji žele da istetoviraju svoj horoskopski znak, a ima i onih koji vole da kao znak imaju škorpiju, bez obzira na to da li su to u horoskopu ili nisu. Razne vrste leptira takođe su jedno vreme bili veoma popularni, sve do jednog filma u kome je ta tetovaža komentarisana negativno, pa je interesovanje naglo splasnulo.

Orao na šaci

U “Sinđel centru” kažu da ne postoji starosna granica ljudi koji dolaze i traže da im se uradi određena tetovaža životinje.

– Dolaze i mladi i stari, i oni u srednjim godinama, zaista nema starosne granice. Tako nam je bila gospođa koja je rekla da ima 78 godina i tražila da joj istetoviramo leptira, jer je to celog života želela da ima, a nije imala smelosti – priča vlasnica “Sinđel centra”. – Isto važi i za jednog gospodina koji je rekao kako ima 70 godina i tražio na svakoj šaci da ima po jednog orla. Mušterije ne pitamo za godine, ali se to otpilike vidi. Nedavno je jedan klijent tražio da mu na jednom ramenu nacrtamo Afriku sa svim životinjama koje tamo žive, pa i slonove, a na drugom šumske životinje medvede, ježeve, vukove…

Tatu majstor Jelena Dobrijević navodi kako prvu tetovažu u slengu zovu prekidač, jer kad neka osoba prelomi da uradi prvu, potom vrlo brzo slede i druga, treća…

Muškarci hoce grabljivice

Na pitanje da li se na tatu životinje pre odlučuju muškarci ili žene, u “Sinđel centru” odgovaraju da je to – podjednako.

– Retko ćete naići na muškarca koji je tražio da mu uradimo tatu mace, kao što ćete teško naći ženu koja traži da ima orla, tako da su oni više podeljeni po izboru životinja i njihovim karakteristikama. Grabljivice nekako više preferiraju muškarci, a žene traže nežnije životinje, mada suštinski nema stroge podele – kaže Jelena Dobrijević.

S. Škoro

Fotografije: Sinđel centar