Neželjene reakcije na hranu ili senzitivnost u ishrani podrazumevaju fiziološku reakciju (koja može, ali i ne mora biti spolja viđena) ili kliničke znake kao odgovor na reakciju organizma na unešenu supstancu.

Odgovor može biti imunološki (prava alergija) ili hemijska ili toksikološka reakcija što predstavlja netoleranciju na hranu. Problem je što spolja gledano reakcija organizma ne može da nam da odgovor na pitanje o čemu se radi, već moramo da pratimo ponašanje životinje i bukvalno pratimo tragove koje nam daje njeno ponašanje. Interesantno je da ne mogu da se naprave ni paralele sa alergijom na hranu kod ljudi gde su uglavnom veliki, kompleksni proteini zaduženi za ostvarivanje ovakve reakcije. Isto tako, ne postoje ni istraživanja koja bi ukazala i na genetsku predispoziciju, a ni na predispoziciju vezanu za godine starosti.

Utvrdjivanje uzroka

Neželjena reakcija na hranu je nešto što ne može često da se prepozna. Uglavnom su vlasnici ti koji stanje svog ljubimca povezuju sa efektom odredjene vrste hrane i odmah reaguju tako što ta hraniva izbace. To dalje ne dolazi do veterinara, naročito ako se stanje smiri. Što se tiče učestalosti pojavljivanja dermatoloških stanja većina autora smatra da se ova reakcija nalazi negde izmedju atopije i ektoparazitske preosetljivosti, sa jedne, i alergije na lekove i kontaktni dermatitis sa druge strane. Čak, iako su pojedine rase vidjene kao posebno osetljive na ovakvu reakciju na hranu (labrador retriver, šar pei, bokser, nemački ovčar) ne postoje istraživanja koja bi potkrepila ovakve pretpostavke.

Alergija na hranu može da se pojavi i pre navršene prve godine starosti. Pri tome neke vrste hrana ne moraju dugo da se nalaze na meniju da bi izazvale reakciju, dok u pojedinim slučajevima je prošlo i do dve godine da bi se razvila alergijska reakcija.

Vidljivi znaci

Najčešći vidljivi znak je pruritus (svrab). U nekim slučajevima je slabijeg intenziteta i lokalizovanog karaktera. Kao na primer ispod ramenog zgloba na prednjim

nogama ili oko i ispod repa. Medjutim, u nekim slučajevima mogu da se jave i manji čvorići ispunjeni tečnošću, koji iritiraju životinju i izazivaju češanje koje dalje dovodi do samopovredjivanja čime se otežava čitanje kliničke slike stvaranjem sekundarne bakterijske infekcije.

Pruritusi mogu da se pojave samo na jednoj strani tela ili obostrano,a primećeno je da i zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala ima veze sa alergijom na hranu i da može da se pojavi i čak kao jedini znak osetljivosti na hranu. Isto tako i površinska pioderma (gnojno zapaljenje kože) koja se povremeno javlja može da bude reakcija iako to nije uobičajeno.

Reakcija gastrointestinalnog trakta

Nema rase, godina starosti pa ni polne predispozicije za ispoljavanje simptoma na digestivnom traktu. Isto tako, klinički znaci mogu da se pojave na svakom delu tankog ili debelog creva. Simptomi koji mogu da predstavljaju (ali i ne moraju) alergijsku reakciju su krčanje creva, stolica promenljive konzistencije, povratni enteriti ili upale debelog creva.

Čak, pretpostavka je da upalni procesi u crevima mogu češće nego što se do sada mislilo da budu u osnovi posledica alergijske reakcije na hranu.

Kako doći do dijagnoze

Najpraktičniji način je da se pas hrani hranom koju do tada nije koristio kako bi se utvrdilo da nakon nje prestaje pojava simptoma koji su nas i naveli na to da se radi o alergiji na hranu. Dalji postupak je da se kratko vrati na hranu na koju smo sumnjali i ako se simptomi povrate, mi imamo dijagnozu. Iako ne deluje mnogo naučno, činjenice govore da utvrdjivanje alergijske reakcije nije nimalo lako ni jeftino , a kad je pitanje intolerancije onda je još i teže. Tako, da ako se i putem testova utvrdi odredjena doza osetljivosti, neophodno je da se ona potvrdi testom na hrani. Dakle, obrni okreni, ako sumnjamo na alergijsku reakciju na hranu bolje odmah da počnemo sa izbacivanje komponenti koje se redovno unose u obrok.

Da bi dijeta bila uspešnija za vlasnike je sigurnija varijanta upotreba fabrički proizvedene hrane koja u odredjenim komponentama mora da zadovolji potrebe pasa, što je i osnovni problem domaće hrane. Kada se radi o zdravom psu koji se hrani domaćom hranom, sa različitim sastavom moguće je da on ne dobija potrebne količine pojedinih nutritivnih elemenata svakodnevno, ali njihovu varijabilnost pokriva onim danima kada ih dobija u većoj meri. To je ustvari prednost zdravog organizma koji može da kalkuliše sa onim što ima i da štedi ono što mu ne dolazi u dovoljnoj meri. Međutim, kada se radi o osetljivom organizmu, pri čemu moramo da izbegavamo odredjena hraniva, tolerancija organizma ne može u dužem vremenskom periodu da se održi. Gubljenje pojedinih elemenata u ishrani koji se ne nadoknadjuju danima i nedeljama ne mogu dobro da se odraze na organizam. Zato je mnogo bolje da se koriste sigurne vrste industrijske hrane koje imaju stalne količine odredjenih sastojaka.

Međutim, da sve ne bi bilo tako jednostavno, dokazuje i činjenica da većina pasa koji imaju alergijsku reakciju od malena dobijaju veštački proizvedenu hranu. U tom slučaju znači da osetljivost izazivaju glikoproteini koji su otporni na toplotu, kiselinu i enzime koje stvara organizam. Moguća varijanta je da se zbog velikog broja sastojaka u hrani koji su zaduženi za održavanje veštački proizvedene hrane organizam dovodi u situaciju da ne može da prepozna glikoproteine koji mu se nude i reaguje na njih kao strana tela. Ovu tezu pojačava i činjenica da zbog sve veće cene normalno proizvedene hrane (bez prevelike hemije, GMO ili antibiotika) u uobičajenu hranu za pse se trpa sve i svašta što se tretira raznim sredstvima da bi se povećala svarljivost, ukus, miris, osetljivost na kvarenje itd i to onda dovodi do intolerancije.

Eksperiment

Sve se, na kraju, svodi na stare dobre tekstove iz Zov-a gde non stop upozoravamo na to da su naši ljubimci tek deo eksperimenta kome ćemo i mi biti podvrgnuti (ako već nismo) kako bi ustanovili šta sve može da prodje kroz digestivni trakt a da može da nas ostavi u životu kako bismo i mi i naši ljubimci bili što duže klijenti farmaceutske i ostalih industrija.

Dr vet. med. Miloš Stanojević