Naslovna Životinje Egzotika ŠUMSKI VILENJAK

ŠUMSKI VILENJAK

1710
0
PODELI

NAKINĐURENI PERNATI LEPOTAN RODA LOPHORIS ČLAN JE VELIKE PORODICE MINIJATURNIH KOLIBRIJA

 

Kolibri su lepe minijaturne ptice, najmanje na svetu, čuvene po blistavom i koloritnom perju. Posebnom lepotom ističe se jedna ptica iz te porodice koja je zbog svoje nakinđurenosti nazvana gizdavom koketkom, a poznata je ornitolozima i kao šumski vilenjak.

Kolibri-koketke (Lophornus) pripadaju rodu ptica iz velike porodice kolibrija. Čitava ova pernata familija čuvena je po raznobojnom perju i ukrasima metalastog sjaja.

Lenji gizdavac

Svečanije odevena čak i od kolibrija, doterana i nakinđurena kao seoska mlada, sićušna nagizdana koketka (Lophornis ornatus) zapanjuje upadljivim bojama perja raznolikih i jarkih boja. Podseća na malog šumskog vilenjaka pa otud i njeno drugo ime. Letuckajući brzo i pedantno sa cveta na cvet, poput pčele, ova minijaturna ptica zaista liči na biće iz bajke.

Živi u graničnim oblastima tropskih šuma, na plantažama i savanama istočne Venecuele, Trinidada, Gvajane i severnim delovima Brazila.

Kako često biva kod tropskih ptica, posebno egzotičnih, nagizdanim perjem mogu da se podiče uglavno mužjaci, dok su ženkice više nego skromne. One nemaju ni ćubu, ni brčiće, ni izduženo perje, čak nisu ni blistavo obojene. Jedino što blista na njima i zajedničko je s mužjacima su smaragdni prelivi na leđima i stomaku.

Glava mužjaka ukrašena je purpurnim ćubama, ali, kao da to nije bilo dovoljno, pa mu je priroda podarila i perjane ukrasne snopiće čiji je osnovni zadatak da ga učini neodoljivim u očima izabranice. Purpurna ćuba, narandžasti brčići sa crnim vrhovima, zelena glava sa metalastim odsjajem i ljubičasti rep zaista mu daju epitet kakvog šumskog kicoša.

Nagizdana koketka je najsitnija ptica koja živi na teritoriji Trinidada. Ovaj mali dragulj dostiže veličinu od 6,6 cm i težak je samo dva grama, pa ga ornitolozi i ljubitelji često mešaju sa pčelama. I koketke, baš kao i ovi insekti, često zuje iznad cvetova hraneći se nektarom. Osim nektara, gizdavi vilenjak se hani i sitnim insektima koje lovi u letu. U potrazi za aromatičnim biljkama i ukusnim mušicama, gizdave koketke lete pojedinačno ili u manjim grupama. Njihovi tihi glasovi mogu da se čuju među cvetovima verbena, golubijeg graška i lepe kate.

Svoja gnezda, ove pernate kaćiperke grade u obliku čaše i pričvršćuju ih na grani. U gnezdo ženka polaže dva bela jajeta, prečnika jedva većeg od centimetra. Mužjak-lepotan ne učestvuje ni u gradnji gnezda, niti u podizanju podmlatka.

Sve boje duge

Još jednoj minijaturnoj ptici, crvenoćuboj koketki (Lophornis delattrei) dugoj samo 7 cm i teškoj 2,8 grama, priroda je nesvakidašnje ukrasila majušno telo. Njen kljun je u boji korala, prošaran tamnim pegicama, pri čemu mužjak ima crvene glavu i vrat, a trbuh je nešto tamniji i prošaran crvenkastim pegicama. Leđa su plavo-smeđa, a repna pera u boji trule višnje, sa skoro bronzanim vrhovima. Iznad repa je bela pruga, a na glavi ćuba boje korala sa crvenim vrhovima. Ženka ima manje upadljivo perje koje nijansira od svetlocrvene do zlataste boje, vrat je u tufnama, a trbuh tamniji u odnosu na stomak mužjaka. Na repu je izražena crna traka.

Ova ptičica naseljava šumska prostranstva koja su na nadmorskoj visini od 500 do 1400 m, a ponekad se penje i do 2.000 metara. Osnovna hrana joj je cvetni nektar.

Još jednu mala ptica pripada ovom rodu, a to je crnoćuba koketka – pafozija (Lophornis helenae), koja je dugačka 7.5 cm i ima raspon krila od 10 centimetara. Leđa su joj bronzano-zelena sa belom trakom iznad repa koji je kratak i riđ. Kljun je takođe mali i prav, sa tamnocrvenkastom površinom. Kod mužjaka vrh glave je zelen sa dugačkom crnom ćubom od tankog perja, a iznad ušiju su dugi žuto-smeđi perjani snopići. Grlo je jarkozeleno, a na grudima je crno perje, povijeno u stranu. Trbuh je beličast sa krupnim bakarnim pegama. Ženka ima tamne obraze, a grlo je žuto-smeđe sa zelenim pegama. Na repu se proteže široka, crna poprečna traka.

Areal ove vrste su vlažne šume ogromnih površina od 250.000 kvadratnih kilometara koje zahvataju državne teritorije Belizea, Kostarike, Gvatemale, Hondurasa, Meksika i Nikaragve.

Deset vrsta

Rod kolibrija-koketki čini 10 vrsta: beloćuba tafozija (Lophornis adorablis, Salvin 1870), Lophornis brachylophus R.T. Moore, 1949, koketka leptirić (Lophornis chalybeus, Vieillot 1823), crvenoćuba koketka (Lophornis delattrei, Lesson 1839), koketka guld (Lophornis gouldii, Lesson 1833), crnoćuba pafozija (Lophornis helenae, Delattre 1843), velelepna koketka, velelepni šumski vilenjak (Lophornis magnificus, Vieillot, paunasta koketka (Lophornis povoninus, Salvin i Godman 1882), brilijantna koketka (Lophornis stictoiophus, Salvin i Elliot 1873) i nagizdana koketka (Lophornis ornatus, Boddaert 1783).

Ljubiša Ž. Petrović

PODELI
Prethodni članakOKRETNI GONIČ RAKUNA
Sledeći članakKAMENE FIGURE KRIJU TAJNE