(NE)OSNOVANE TEORIJE KATAKLIZMI DOŽIVE POTVRDU TEK KAD PRORADI DAVNO ZABORAVLJEN ILI UGAŠEN VULKAN
Minijaturni vulkan Duvalo u selu Kosel nadomak Ohrida je trenutno miran, nema dima, ni zagrevanja zemljišta, potvrdio je Stefan Dimoski, portparol policijske uprave u Ohridu, dodajući da nema mesta strahu i panici. Ipak, panike je bilo, s obzirom na to da je reč o trenutno jedinom živom vulkanu na Balkanu i da je zbog određenih seizmičkih aktivnosti – proradio.
Jedini aktivan na Balkanu
Portparol Dimoski je izjavio da će vulkan sve vreme kontrolisati pripadnici policije, vatrogasne službe i Direkcije za zaštitu i spasavanje i dodao da je primećena količina dima iz vulkana veća od uobičajene i da su građani o tome obavestili nadležne službe. Dimoski je naveo da se slična situacija dogodila maja 2004. godine i da tada nije bilo ozbiljnih posledica.
Kako je istaknuto, radi se o vulkanu starom više od pet miliona godina, koji je i jedinstveni aktivni vulkan na Balkanu. Ohridski informativni portal Ohridnjuz ranije je izvestio da je primećeno kako gust crni dim izlazi iz vulkana Duvalo u selu Kosel, blizu Ohrida. Kako je navedeno, iz vulkana obično izlazi beo dim sa mirisom sumpora, ali u sredu je dim bio crn i “imao je miris zapaljene gume”, što je dodatno uznemirilo stanovništvo. To mesto, kako navodi ovaj portal, građani godinama koriste kao deponiju za smeće, te nadležni ne isključuju mogućnost da je i to uzrok pojave dima.
Vulkan Duvalo predstavlja aktivnu geotermalnu površinu koja liči na minijaturni krater prečnika oko pola metra i dubine oko 30 cm, iz kojeg izlaze gasovi ugljen-dioksid i vodonik-sulfid. Stručnjaci objašnjavaju da je to prirodna pojava i da dim izlazi iz vulkana usled većih prirodnih aktivnosti u poslednjih nekoliko meseci i onoga što se dešava u regionu – potresa i poplava. Za svaki slučaj, proglašeno je alarmantno stanje u svim nadležnim institucijama posebno u Centru za krizne situacije.
Skriveno evropsko čudovište
Najnovija dešavanja oživela su različite priče, kao i onu o vulkanu za kojim se traga već 700 godina, a koji je sve spalio i uništio, izbacujući čak i kosti umrlih iz grobova.
BBC je opisao mukotrpnu i do danas neuspešnu potragu naučnika za divovskim vulkanom koji je 1465. godine prouzrokovao izrazito vlažnu jesen u Italiji, a ogromne količine kiše u Poljskoj gde su građani bili prinuđeni da se kreću čamcima po ulicama, da je Evropa naredne četiri godine bila u minijaturnom ledenom dobu, ribe su se smrzavale u rekama, a u Bolonji su nanosi snega po putevima bili toliki da su kočije morale da voze po zamrznutim rekama. Prema svemu zabeleženom, vulkan koji je na takav način komandovao Evropom, morao je da bude toliki da se mogao čuti na udaljenosti od 2.000 kilometara i izazvati cunami koji je poharao stotine kilometara unaokolo.
Da je reč o nečemu posebnom svedoči i venčanje napuljskog kralja Alfonsa II i Ipolite Marije Sforce 10. oktobra 1465. godine kada je nebo postalo skroz crveno i kad su svi pomislili da je u toku pomračenje Sunca.
Tragovi te erupcije pronađeni su od Antarktika do Grenlanda, ali tom vulkanu do danas nema traga. Da je erupcije bilo, nema nikakve sumnje već i zbog ogromnih koncentracija sulfatne kiseline u ledu u polarnim krugovima, na osnovu čega se dovoljno precizno može odrediti šta se dogodilo i kada, pa i više od toga.
Tračak nade pojavio se kad je otkriveno da je ostrvo Tonga u Pacifiku bilo spojeno sa ostrvom Epi i kopnom. Prema predanju, većina ostrvljana je izginula tokom erupcije dok su se samo spasili oni koji su pobegli tokom zemljotresa koji je prethodio erupciji. Stručnjaci su utvrdili da su stene letele brzinom od stotinu kilometara na sat i do visine od 48 km, te da je vulkan izbacivao lavu zapremine 37 miliona puta veće od Empajer Stejt bildinga. Međutim, godina same erupcije ostala je sporna. Jedan od istraživača koji je na tome radio, pratio je stare istorijske zapise o gladi i godove na okvirima slikanih portreta tog doba, i locirao erupciju u 1453. godinu. To je bilo nešto sasvim novo, što je odudaralo od boje neba na vemčanju Alfonsa koje se dogodilo 12 godina kasnije. Usto, pomenuta godina se savršeno poklopila da objasni potpuno uništenu žetvu i glad te godine u Švedskoj, zatim su većim delom Evrope 1453. stabla doslovno privremeno prestala da rastu, u Kini se te zime desetine hiljada ljudi smrzlo, a Asteci su pretrpeli najveći talas gladi u svojoj istoriji.
Šta god bilo, erupcija se dogodila, i bila je kobna za mnoge narode u Evropi i svetu, izazvala ogromna razaranja, poremetila prirodu, a gde je taj vulkan nestao, time će naučnici morati dodatno da se pozabave.
Do tada imaju onaj u Makedoniji koji samo što je počeo da se dimi...
Ugašena Ostrovica
Ostrovica kod Gornjeg Milanovca je davno ugašen vulkan čija je poslednja erupcija bila otprilike pre 20 miliona godina. Sada je to uzvišenje (758 m) koje dominira rudničkim krajem, a kad je vedro, sa njegovih visova može da se vidi čitava Šumadija. U srednjem veku je bila značajno vojno utvrđenje.
Zbog trusnosti rudničkog kraja i stalne seizmičke aktivnosti, pogledi se uvek nekako upiru prema Ostrovici, a meštani imaju običaj da kažu kako je sve dobro dok Ostrovica ne proradi. Sama spoznaja da je na tom mestu bio vulkan čitavom kraju daje posebnu misteriju, a organizuju se i pešačke ture na vrh Ostrovice.
Stručnjaci smatraju da je Ostrovica samo deo ogromnog vulkana koji se nalazio u blizini Rudnika i da su njegove erupcije bile toliko razorne da su se pojavljivale pečurke kao posle eksplozije atomske bombe.
S. Š.
Foto: Wikipedia
