Neustrašiv čuvar
Stafordski bul terijer je nastao u Velikoj Britaniji u XIX veku. Njegov nastanak povezan je s već davno zabranjenim sportom borbe sa medvedima i bikovima, ali i sa drugim psima. U ove svrhe sve do 1835. korišćeni su psi dobijeni iz dobro planiranih ukrštanja. Centar gajenja ovih pasa bio je u okolini grofovije Stafordšir, a glavni odgajivači su bili tamošnji rudari i mineri. Uz buldoge, koji su se tada dokazali kao borbeni psi, i starih rasa terijera koje su koristili za čišćenje rudnika od štetočina, u selekciji je upotrebljavan i stari beli engleski terijer, kratkodlaki foksterijer, a verovatno i mančester terijer. Selekcija je bila rigorozna i zasnovana na snazi, izdržljivosti, brzini, okretnosti i inteligenciji pasa. Ove osobine od svojih prvobitnih predaka zadržao je i današnji stafordski bul terijer, koji je postao omiljen, popularan i cenjen u celom svetu.
Etiketa „mašine za borbe“
Put do priznavanja rase bio je dug i trnovit. Britanski kinološki savez priznao ju je 1935. godine pod današnjim imenom. Istovremeno sa formiranjem stafordskog bul terijera, formirala se i nova rasa u Birmingemu – bul terijer. Takođe, borbe pasa za koje su vezivali ovu rasu i njena etiketa „mašine za borbe“, sporo su skidane s njenog imena.
Uprkos problemima, rasa je opstala među pravim ljubiteljima i odgajivačima koji su iza njenog grubog izgleda prepoznali pravu narav i veliku inteligenciju.
Od 1900. godine za ovu rasu je vođena neslužbena rodovna knjiga, koja je bila od velike pomoći prilikom zvaničnog priznavanja rase od strane Britanskog kinološkog saveza.
Današnje ime ove rase koristi se od 20-ih godina prošlog veka. Tokom 30-ih godina prošlog veka postojalo je desetak ozbiljnih odgajivača ove rase na teritoriji Velike Britanije. Prvi klub ljubitelja stafordskog bul terijera formiran je 1935. godine. Selekcija koja je potom usledila fokusirala se na izgled, ujednačavanje tipa rase, kao i na njen karakter.
Prvi standard rase iz 1935. godine nije bio najprecizniji. Prvenstveno se vodilo računa o visini psa, ali ne i o pravilnim proporcijama i valjanom odnosu težine i visine. Tako su se pojavili psi koji su bili propisane visine, ali nedovoljne telesne težine. Promenama standarda 1948. godine, naglasak je stavljen na određene proporcije i pravilan odnos visine i težine. Tako su dobijeni ujednačeniji psi, ojačan je kostur i dobijena je snažnija glava.
Savršena ravnoteža
To su psi malih dimenzija, snažnog kostura i građe. Telesni sklop je u savršenoj ravnoteži. Dužina tela je nešto veća od visine u grebenu, koja kod mužjaka ne treba da pređe 40 cm, a ženke su nešto niže. Mužjaci su teški oko 17 kg, a ženke petnaestak kilograma.
Lobanja je ravna i široka, a stop naznačen. Obrazi su puni i razvijeni. Vilice su snažne i mišićave, a prelaz ispod očiju u njušku jasno je definisan. Nosna pečurka je crna. Oči su tamne, male i duboko usađene. Tolerišu se i svetlije oči u skladu sa bojom dlake. Što bliže kružnom obliku, to je bolje. Uši su male dužine ili poludignute. Vilice su snažne, zagriz makazast, pravilan i kompletan, a zubi usađeni pod pravim uglom u odnosu na vilicu.
Vrat je zategnut, mišićav i bez fanona, dobre je dužine i širi se postepeno prema prsima. Lopatica je duga i kosa, dovoljno nagnuta unazad, rameni zglob je fino ocrtan, a greben izražen i dobro povezan. Bez obzira na to odakle se gleda, noge su prave. Šaplje je blago ili uopšte nije izbočeno. Kosti prednjih nogu su čvrste. Prsa su duboka i široka. Leđa su kratka, čvrsta i nikad mekana ili povijena. Sapi su čvrste i blago zasvođene. Zadnje noge su snažne i mišićave. Sapi nisu previše oborene i ulegnute. Butine su duge i snažne, kolena dobro postavljena, a skočni zglobovi dovoljno spušteni ka zemlji. Šape su male, okrugle i kompaktne, čvrstih jastučića. Prsti su blago zasvođeni, a šape nisu okrenute ni spolja ni unutra. Rep je srednje dužine, nisko usađen i treba da liči na dršku za staru vodenu pumpu.
Pri kretanju noge prave ravan iskorak. U dolasku, prednje noge sa frontom čine neprelomljenu liniju. Šape su udaljene jedna od druge koliko i laktovi. Pokretačka snaga za kretanje razvija se u prvom redu u zadnjim nogama. Karakteriše ga i dobar iskorak, pri čemu se prednje noge ne podižu visoko. Sveukupno kretanje mora da bude slobodno, energično i bez napora.
Dlaka je kratka, gusta i priljubljena uz kožu. Boja dlake je crvena, bledožuta, bela, crna, plava ili bilo koja od njih pomešana sa belom.
Temperament
Stafordski bul terijer je izuzetno inteligentan, veseo i simpatičan pas. Neustrašiv je i izuzetno dobar čuvar. Neumoran je u igri i voli prisustvo dece i ostalih članova porodice. Hrabar je i nezavisnog karaktera, ali i privržen vlasniku. Nije pas za plašljive i nesigurne osobe. Ovi psi traže „čvrstu ruku“ i osobe s jakim karakterom. Njegova neustrašivost, žestina i želja da brani vlasnika može dovesti do kavgi sa većim psima. Međutim, pravilnim vaspitanjem od malena, uz mnogo strpljenja i pažnje stvoriće od ovog malog psa odličnog kućnog ljubimca, uvek spremnog za igru. Dosta je samostalan i samosvestan, tako da sa obukom i socijalizacijom treba početi rano. Brzo uči i prihvata vežbe koje dugo pamti.
Zdravlje
Prosečan životni vek stafordskog bul terijera je 12 do 14 godina. Ova rasa nije suviše podložna bolestima i dosta je otporna. U literaturi se, ipak, mogu naći opisane neke bolesti koje su donekle specifične za ovu rasu, a pojedine su i naslednog karaktera, poput katarakte ili koronarne arterijske bolesti. Tokom razvoja do prve godine starosti treba povesti računa da se kostur pravilno razvije, a u tom periodu treba izbegavati i preterano napornu i veliku fizičku aktivnost. Odlikuju se visokim stepenom tolerancije na bol što može zamaskirati određene zdravstvene probleme.
Standard
Stafordski bul terijer prema FCI klasifikaciji spada u rase 3. grupe (terijeri), sekcije 3 (terijeri tipa bul). Standard po brojem 76 poslednji put je revidiran 1987. godine. Ne podleže ispitu u radu.
Dr vet. Darko Drobnjak
