Naslovna Fenomeni SENKA NE TOPI SNEG

SENKA NE TOPI SNEG

1916
0
PODELI

 

U SUSRET SRETENJU I BUĐENJU IZ ZIMSKOG SNA, KROZ ISTRAŽIVANJE ULOGE MEDVEDA U NAŠEM I SVETSKOM FOLKLORU

Još od davnina medved predstavlja jedan od simbola sile među životinjama. Velika snaga koju poseduje ovaj stanovnik šuma prešla je u mnoge narodne izreke, od kojih svaka poručuje da se s mečkom nije šaliti. Tu je i čuveni ruski medved, simbol snage i veličine najveće zemlje na svetu, koji gotovo da je postao sinonim za njene stanovnike.

U slovenskoj mitologiji, medved se prevashodno dovodi u vezu sa Velesom, bogom pašnjaka, polja i šuma i, kao pratiocu, medvedu je dodeljena uloga šumskog cara. To podrazumeva da je on brinuo o šumi i njenim stanovnicima, bilo da pripadaju biljnom ili životinjskom svetu.

Ostale mitologije takođe imaju medveda u svojoj simbolici, pa tako u grčkoj mitologiji postoji priča o boginji lova Kalisto, koja je zbog toga što je Zevsu rodila sina Arkada, bila pretvorena u medveda, a po njima su i sazvežđa Velikog i Malog medveda dobila imena. S druge strane, Skandinavci opet vezuju medveda za lov, ali tako što su verovali da lovci imaju sposobnost transformacije u tu životinju. Smatralo se da svako ko nosi medveđu kožu na sebi, s vremenom povećava svoju snagu, a i dan-danas veliki broj Šveđana nosi ime po medvedu – Bjern.

Verovanja o ovoj divljoj životinji nisu ograničena samo na Stari kontinent. Japanci mu pridaju osobine velikodušnosti, dok severnoamerički Indijanci medvedu pripisuju natprirodne moći kao što su sposobnost metamorfoze, a simbolično predstavlja snagu, hrabrost, sposobnost vođenja, mudrost i usamljenost.

Možda najinteresantnije i najpoznatije verovanje koje postoji o medvedu u našim krajevima je ono vezano za njegov zimski san i “proricanje” dužine trajanja zime.

Na Sretenje, kako se smatra, spajaju se zima i proleće. Ako medved po izlasku iz pećine vidi svoju senku, vratiće se da “dospava” još šest nedelja, koliko će trajati i zima. Naravno da se ovo dešava, jer se medved uplaši senke. Međutim, ako senke nema, onda zima samo što nije prošla. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kad je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Kao hrišćanski praznik slavi se od doba vizantijskog cara Justinijana, tačnije od 544. godine.

Svakako da je predviđanje zime po “mečkinoj metodi” mnogo starije od ovoga, jer nema podataka odakle potiče, kao i svako verovanje. Međutim, u vreme velikih klimatskih promena, ostaje pitanje koliko ćemo moći da se uzdamo u ova predviđanja, a i moramo biti svesni da će nam mečka zaista zakucati na vrata ako nastavimo da se ponašamo prema našoj planeti kao u prethodnih stotinak godina.

Hibernacija ili ne

Medved je čuven po svom zimskom snu, međutim, nije prava hibernatorna životinja. Preciznije, ne ponaša se tako i ne dešavaju mu se iste promene kao pravim “zimskim spavačima”. Tako, na primer, veverici temperatura opadne gotovo do tačke mržnjenja, dok se medvedu spusti za oko deset stepeni. Takođe, veverica se budi jednom nedeljno kako bi jela, pila i obavila fiziološke potrebe. Medved, međutim, može da preživi bez svega ovoga duže od tri meseca. Zbog toga je preciznije reći da medved ulazi u letargiju, pre nego u hibernaciju.

M. Milosavljević

 

PODELI
Prethodni članak
Sledeći članakU SVIM BOJAMA DUGE