Naslovna Životinje Živinarstvo RAZMNOŽAVANJE GUSAKA – SPECIFIČNOSTI I RAZLOZI NIŽE PLODNOSTI OVIH PTICA U ODNOSU...

RAZMNOŽAVANJE GUSAKA – SPECIFIČNOSTI I RAZLOZI NIŽE PLODNOSTI OVIH PTICA U ODNOSU NA KOKOŠKE I PLOVKE

15196
0
PODELI

 

Polna zrelost stiže kasnije

 

Tokom razmnožavanja gusaka treba voditi računa o specifičnosti njihove građe. Opšta plodnost ovih ptica osetno je niža u odnosu na kokoške i plovke. U proseku one godišnje snesu samo 30-60 jaja. Osim toga, procentualna oplođenost njihovih jaja maksimalno dostiže 80 odsto, a vrlo često ne premašuje 50 procenata. Nekoliko je razloga tako niske oplođenosti. Kao prvo, guske su monogamne ptice. Pojedine primitivne domaće guske su sve do danas sačuvale tu osobinu i žive u parovima. Ali, čak i kod rasa koje se ne ponašaju kao njihovi divlji preci preporučuje se da odnos gusana i guski bude 1-2 ili 1-3. Ako je odnos polova narušen, jedan gusan ne može da oplodi sve guske. Treći razlog pogađa pojedine rase kod kojih ne ispoljava istovremeno polno sazrevanje mužjaka i ženki. Kad guska u rano proleće počne da nosi jaja, gusan još nije spreman da jaja oplodi, pa ona ostaju mućkovi.

Polna zrelost domaćih gusaka u odnosu na ostale odomaćene ptice nastupa kasnije, od 7-12 meseca. Pri najintenzivnijem gajenjun taj period se može skratiti na oko 6 meseci. Osim toga, plodnost umnogome zavisi od starosti ptica. Obično se ona povećava do četvrte godine života, a zatim nastupa naglo opadanje. Zato matično jato gusaka treba držati 4-5 godina, a pri intezivnom i rasnom razmnožavanju do 3 godine, posle čega se roditeljski parovi zamenjuju mladim pticama.

 

Skrovita mesta

Trideset dana pre početka nošenja jaja, na podu živinarnika, pored zida, postavljaju se gnezda. Broj gnezda zavisi od broja budućih nosilja tako da u svako gnezdo jaja polažu 2-3 guske. U slučaju nedostatka gnezda, guske za polaganje jaja biraju skrovita mesta. Kao prostirka za gnezda koristi se ona kojom je prekriven i pod živinarnika. Pošto guske jaja polažu u jutarnjim satima, još uveče gnezda treba prekriti svežom prostirkom. Na taj način se sprečava prljanje jaja. Ne preporučuje se gnezda postavljati uz hladan zid, ili na mestima koja su izložena direktnim sunčevim zracima.

Standardne unutrašnje dimenzije gnezda gusaka su: širina 0,4-0,5 m, dužina 0,65 m, visina 0,6 – 0,65 metara. Gnezda se oblažu letvama, furnirom, daskama ili drugim materijalom. Konstruišu se tako da se lako čiste, promeni prostirka i sakupe jaja. Dno gnezda je od drveta, nikako od metala, jer guske snesena jaja pokušavaju da prekriju prostirkom, pa može doći do razbijanja.

Domaće guske počinju da nose jaja kad dan dostigne dužinu od 12-14 sati. To se u prirodnim uslovima obično događa u martu i aprilu. Uključivanjem svetla u živinarniku period gnežđenja može započeti u januaru i februaru. Naravno da je za takve uslove gajenja neophodno i zagrevanje živinarnika. Tokom gnežđenja optimalna temperatura u živinarniku ne sme biti niža od 12-14 stepeni Celzijusovih.

Da bi se izbegla slaba oplođenost, korisno je jaja podmetati pod jednu gusku ili neku drugu pticu (ćurku, plovku, kokošku). Međutim, treba imati u vidu da ćurke i kokoške guščiće neće pratiti do vodenih površina! Guska obično svakodnevno nosi jaja. Da bi se guščići izlegli, istovremeno jaja pre nasađivanja treba sakupljati, a zatim staviti pod kvočku ili u inkubator. Period odlaganja jaja ne sme premašiti 7-10 dana. Za odložena jaja podjednako je štetna preterano niska i visoka temepratura i veoma suv vazduh. Sposobnost nasađivanja zavisi od rase i individualnih osobina svake ptice – kvočke. Buduća majka može biti samo dobra kvočka koja veoma retko ustaje s nasada. Inkubacija traje 28-30 dana. U tom periodu kvočki treba obezbediti kvalitetnu hranu bogatu belančevinama i potpuni mir. Korisno je 1-2 puta jaja ovlažiti mlakom vodom ili kvočki obezbediti uslove za kupanje.

Pošto su jaja gusaka često neoplođena, neophodno je pre nasađivanja i tokom procesa proveriti postoji li embrion. Najbolje je to činiti pomoću ovoskopa (u domaćim uslovima može ga zameniti obična lampa). Ako se proveravanje ne obavi na vreme, jaja – mućkovi u gnezdu mogu se pokvariti i razbiti. Sadržaj pokvarenih jaja može da zaprlja kvalitetna i oplođena jaja, što često izaziva uginuće embriona. Pri osvetljavanju ovoskopom u poslednjem stadijumu inkubacije uočava se čvorić – budući kljun guščeta. Efikasan je i stari narodni metod izdvajanja živih embriona u jajima od mrtvih. Jaja se pojedinačno potapaju u toplu vodu: oko mrtvog jajeta površina vode ostaje nepokretna, a oko živog se uočavaju jedva primetni krugovi. Tu „čaroliju“, u stvari, izaziva pulsiranje srca embriona. Dan pre ispiljivanja čuje se kljucanje i glas guščeta. Nakon ispiljivanja, prvih dan-dva guščiće treba držati u toploj prostoriji i ne izvoditi na otvoreno. Slabe i nestabilne guščiće treba izdvojiti. Njihovo paperje se vlaži u odnosu na perje odraslih jedinki. Zato je veoma važno u tom periodu zaštititi ih od kiše.

 

Brz rast

Bez obzira na nisku plodnost, gajenje gusaka je veoma unosno, ne samo zbog skromnih prohteva. U odnosu na sve druge odomaćene ptice, guske najbrže rastu. Već pri ispiljivanju guščići teže 100-120 grama. Nakon mesec dana dostižu težinu od 2 kg, a u starosti od dva meseca uvećavaju svoju masu i 40 puta. Specijalne mesnate rase pokazuju još bolje rezultate. Nakon dva meseca mladi počinju da se mitare i u tom periodu njihov prirast stagnira. Međutim, to ne znači da ih ne treba gajiti do potpunog odrastanja, mada će u tom slučaju cena mesa biti nešto veća. Čak i pri malom broju mladunaca, od jedne guske se može proizvesti velika količina mesa.

Guščetina pripada grupi crvenih mesa. Ona je nešto hranljivija od piletine, a po ukusu je slična mesu divljači. Posebno je ukusno netovljeno meso mlade guske. Čak je i njeno i salo ukusnije od plovčijeg i veoma je cenjeno jer sadrži veliku količinu masnih kiselina. Guščija mast se topi na plus 26 do 34 stepena Celzijusa, odnosno na nižoj temeperaturi u odnosu na mast plovki, ćurki, a kudikamo nižoj u odnosu na salo svinja i rogatih životinja. Guščije salo je slično maslu i koristi se u farmaceutskoj industriji.

Od guščetine se spravljaju različita jela koja su veoma tražena i popularna u evropskoj kuhinji. U zemljama Evrope, posebno u Nemačkoj, pečena guska je obavezno jelo za Božić, što potvrđuje visoku ocenu njenog ukusa. Poseban delikates je guščija džigerica od koje se pravi čuveni, u celom svetu poznati francuski delikates – pašteta. U mnogim domaćinstvima guščija jaja se koriste u ishrani. Osim mesa, od gusaka se dobija kvalitetno perje. Ono je zbog izvanrednih toplotno-izolatorskih osobina odvajkada korišćeno za punjenje jastuka i perina.

Uloga u istoriji i kulturi

Ne sme se zaboraviti kolosalna uloga gusaka u istoriji i kulturi. Upravo njihovo krupno perje dugo vremena je bio jedini pribor za pisanje i njima su napisane knjige, note, mape… Može se reći da bi bez domaćih gusaka ljudski rod bio uskraćen za besmrtna literarna dela književnosti, muzike, naučnih i geografskih otkrića.

Odličan vid

Guske imaju izvanredno razvijeno čulo vida. One zrno kukuruza mogu uočiti i na 8 metara udaljenosti. Guske prepoznaju jedinke svog roda udaljene i do 120 metara.

  • Ljubiša Ž. Petrović