Naslovna Fenomeni PRIMATI DOSTIŽU SOPSTVENO KAMENO DOBA?

PRIMATI DOSTIŽU SOPSTVENO KAMENO DOBA?

3537
0
PODELI

ISTRAŽIVANJA

ŠIMPANZE NA PRAGU KAMENOG DOBA, NAUČNICI PROCENJUJU DA TO NIJE KRAJ NJIHOVOG TEHNOLOŠKOG RAZVITKA

 

Koriste alatke, traže vatru

Prošlo je nebrojeno mnogo godina otkako je čovek pomoću jednog sitnog pomaka u evoluciji počeo da koristi oruđe. Odvajanje palca od ostalih prstiju omogućilo nam je da lovimo, gradimo, uzgajamo; nekoliko hiljada godina kasnije pokorili smo zemlju, mora, nebesa i otisnuli se u svemir. Sve to, samo zahvaljujući palčevima.

Dugo vreme provedeno na vrhu lanca ishrane razmazilo nas je i uljuljkalo. Ne smatramo da neka druga životinja može da preuzme poziciju dominantne vrste na planeti, ali ako malo bolje zagledamo u životinjski svet, primetićemo da još neko ume da se služi predmetima oko sebe.

Najočiglednije su vrste koje su u stanju da grade, međutim, i među njima postoje vanserijski primeri – vrane su jedine u životinjskom svetu koje, baš kao i čovek, prave igračke za svoje mladunce. Ostali, poput delfina, koriste druge organizme da ostvare svoj naum. Pojedine vrste riba, poput raža koriste kamenje da razbiju školjke, oktopodi skupljaju ljuske kokosovih oraha kako bi napravili zaklon…

Arheologija primata

Ukoliko želimo da shvatimo koliko su sposobnosti životinja odmakle, treba da pogledamo kako stoje stvari kod naših najbližih rođaka.

Primati, odnosno čovekoliki majmuni, svakako su najbolje “zanatlije” u životinjskom carstvu. Među njima, najviše saznanja imamo o šimpanzama, iz prostog razloga što ih je najviše u zatočeništvu, gde je veoma pristupačno obavljanje studija koja traju i po nekoliko decenija. Ono što ih takođe ističe je činjenica da jedini koriste kameno oruđe, dok ostali primati upotrebljavaju alate načinjene od biljaka. Ali, ovo nikako nije “od juče”. Zapadna Afrika u sebi krije prvo otkriveno praistorijsko nalazište koje su naseljavale šimpanze. Tu su naučnici pre deset godina otkrili da su naši rođaci koristili kameno oruđe pre najmanje 4.300 godina! Nakon toga, slična nalazišta pronađena su u Brazilu i na Tajlandu. Tako je rođena nova naučna disciplina – arheologija primata.

Alati su primitivni, i, naravno, daleko od onoga što je drevni čovek bio u stanju da napravi, ali se koriste, i to poprilično.

– Misterijozno je zašto ostali primati ne koriste kameno oruđe – rekao je Majkl Haslam sa Univerziteta Oksford, vođa projekta PrimArch (arheologija primata).

– Orangutani, gorile i bonobo majmuni koriste alate načinjene od drveća, ali nikada od kamena. Moguće je da je to zbog činjenice da primati dosta vremena provode među drvećem i na njihovim staništima kamenje može ponekad da se nađe – objasnio je on.

Ovo znači da, iako neki genije među primatima otkrije kako da pravi i upotrebljava kamene alatke, neće imati dovoljno materijala za rad na duže staze i samim tim teško je pretpostaviti da će uspeti genetski da prenese znanja na dalje naraštaje.

Međutim, šimpanze to vrlo uspešno rade skoro isto onoliko dugo koliko traje i ljudska civilizacija.

(R)evolucija u kuvanju

Kristofer Boš sa Univerziteta u Lajpcigu je vođa tima čiji je zadatak da otkrije koji principi i rezoni se kriju iza korišćenja alata kod primata. Uz to, on daje i ocenu koju podržavaju naučni krugovi, a ona će svakako imati drastičan odjek.

– Bez sumnje, šimpanze su dostigle sopstveno kameno doba – rekao je on. – Ipak, to traje izvesno vreme, odnosno oko 4.300 godina. Trenutno je teško predvideti kako bismo mogli da nađemo starije arheološke slojeve, koji bi pokazali da je sve ovo starije nego što se misli – istakao je Boš.

Upotreba kamenog oruđa kod šimpanzi nije mnogo napredovala – ono se i dalje koristi za razbijanje tvrdih ljuski. Ovaj tehnološki nivo ljudi su dosegli pre oko 3,3 miliona godina, i trebalo im je 700.000 godina da unaprede alatke. Još milion godina kasnije, pojavile su se i prve sekire. Ovo znači da će i šimpanze dostići novo doba u daljoj budućnost.

Dok jedna strana smatra da ova istraživanja mogu da daju nove informacije o ponašanju prvih ljudi, premda je, bez obzira na genetsku bliskost, ponašanje čoveka i primata veoma različito, Serhio Almesiha sa Univerziteta Džordž Vašington je ustanovio mnogo veći razvoj šake šimpanze, nego šake čoveka, u proteklih milion godina.

– Što se tiče proporcija dužine prstiju, mogu slobodno da kažem da je ljudska šaka trenutno primitivnija – istakao je Almesiha.

Međutim, jedan faktor može da spreči dalji razvoj sposobnosti šimpanzi, a to je veličina mozga. Naši mozgovi svoje kapacitete duguju kuvanju – ovaj način pripreme hrane iznedri mnogo više energije koja je potrebna za razvoj i održavanje kognitivnih funkcija. Premda znamo da primati (još) nisu naučili da kontrolišu vatru, oni svakako shvataju prednosti kuvane hrane, preciznije rečeno, radije je jedu.

– Sasvim je moguće da nisu dostigli kraj svog tehnološkog razvića – zaključio je Majkl Haslam.

Majstori

Osim šimpanzi, kapucineri i makaki takođe koriste kamene alate. Oni su mnogo dalje na evolutivnom stablu u odnosu na čoveka nego naš najbliži rođak. Kapucineri su stari 35, a makaki 25 miliona godina. Prvi su se razvili u Brazilu, a drugi na Tajlandu. To znači, prema Haslamovim rečima, da se kod četiri vrste nezavisno razvila sposobnost izrade alatki, odnosno kako on kaže – više načina ispoljavanja istovetnog ponašanja.

Njegov tim je pokupio uzorke sa svih nalazišta i objaviće zaključke u nekoj od budućih studija.

Ratnici

Legendarna britanska naučnica Džejn Godal posvetila je veći deo života proučavanju primata. Tokom karijere, došla je do mnogih fascinantih otkrića, ali svakako da je najneverovatnije – rat između šimpanzi.

“Četvorogodišnji rat” između dve grupe šimpanzi trajao je od 1974. do 1978. godine u Nacionalnom parku Gombe u Tanzaniji. Sukob dve grupe primata se završio nakon što su svi odrasli mužjaci u jednog grupi uusmrćeni, a ženke kidnapovane. Pobednička grupa je nastanila teritoriju poražene koja je doticala reon treće, daleko jače grupe, i pobednici primati morali su da se povuku pred novim neprijateljem. Isprva, Godalova je naišla na osudu i skepsu naučne zajednice, međutim, kasnija istraživanja pokazala su da je sukob prirodno stanje šimpanzi. Možda u ovome leži odgovor na pitanje šta čoveka tera na rat.

M. Milosavljević

Foto: You tube, Justine Evans/Mark MacEwen – MPL