NAUČNICI SA KEMBRIDŽA UKAZUJU NA OPASNOSTI KOJE MOGU DA IZAZOVU NESTANAK LJUDSKE CIVILIZACIJE
Centar za proučavanje egzistencijalnih rizika na Kembridžu, koji se bavi proučavanjem i smanjenjem ovih rizika što mogu ugroziti čovečanstvo, a pre svega stižu iz tehnološkog napretka i ljudske aktivnosti, sastavio je listu najvećih opasnosti koje prete čovečanstvu. Jedna od najozbiljnijih po proceni naučnika sa Kembridža je mogućnost da veštačka inteligencija preuzme upravljanje svetom.
Prema proceni stručnjaka, pametne mašine će raspolagati sa 90 posto ljudske inteligencije već do 2075. Posebna opasnost leži u činjenici da rizik od veštačke inteligencije povećava sve ostale rizike. Da li će tadašnji stanovnici Zemlje gledati uživo scene iz čuvenog filma “Terminator” ili ne, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, opasnost od pametnih mašina uveliko preti čovečanstvu.
“Pobegulje” iz laboratorije
Osim veštačke inteligencije, čovečanstvu preti rizik i od veštački izazvanih pandemija koje mogu da se otrgnu kontroli i jednostavno slučajno ili namerno “pobegnu” iz laboratorija. Reč je o riziku visokog stepena, jer virusi imaju sposobnost lakog razmnožavanja, što protivmere sprečavanja čini mnogo komplikovanijim. Stručnjaci upozoravaju da se sadanašnjom biotehnologijom mogu stvoriti patogeni prema kojima srednjovekovna epidemija kuge nalikuje na prehladu. Drugim rečima, sve vreme mislite da imate grip i lečite se od toga, a faktički ste zaraženi smrtonosnom kugom.
Nije tajna da našoj planeti preti opasnost od nuklearnog sukoba koji bi sigurno doneo kraj postojećoj civilizaciji. Posebno od izbijanja takozvanog slučajnog nuklearnog rata, izazvanog nekakvom lažnom uzbunom.Takav slučajni rat između, na primer, Amerike i Rusije, moguće je da se dogodi svakih 14 godina. Te dve zemlje drže 90 posto svetskog nuklearnog arsenala. Globalni rizik ne odnosi se samo na radijaciju kojoj bi bila izložena područja – mete, već se više razmišlja o nuklearnoj zimi koja bi posle toga pogodila planetu.
Klima i asteroidi
Uz opasnost od nuklearnog rata koji bi mogao da promeni klimu, postoje i optimalna upozorenja o mogućim klimatskim promenama koje mogu ugroziti život ljudi. Najveći rizik je u izumiranju vrste koja će poremetiti neki ekosistem u meri da dovede u opasnost čoveka ili neki njemu ključan resurs. U tu grupu rizika spada i mogući udar asteroda u Zemlju.
Istorija govori da je asteroid razmera većih od deset metara udarao Zemlju svakih hiljadu godina. Svakih milion godina kometa veličine kilometra udara Zemlju, a to je dovoljno da poremeti njenu klimu, izazove propast prirodnih kultura za ishranu i tako dovede čovečanstvo u opasnost. Asteroid kakav je uništio dinosauruse pojavi se svakih pedeset do sto miliona godina. Računa se, ipak, da će biti dovoljno sredstava da se takav mogući udar spreči.
Nestašica hrane
Prema upozorenju stručnjaka sa Kembridža, nestašica hrane posmatra se kroz prizmu rasta globalne populacije. Zemlja bi do 2050. godine trebalo da ima oko 9,6 milijardi ljudi, pa bi se proizvodnja hrane, za nešto više od tri decenije, morala povećati 70 odsto, što predstavlja gotovo nemoguću misiju. Za ove profesionalne procenitelje rizika problem je u tome što se mora unaprediti i tehnologija proizvodnje hrane, a ona se do sada uglavnom bazirala na fosilnim gorivima. Pri tome se ne zanemaruje ni osetljivost temeljnih kultura na bolesti, pogotovo zbog toga što su danas stvoreni uslovi da se one gaje i na mestima na kojima do sada nije bilo moguće. Zbog potražnje će rasti i cene, što opet može da dovede do globalnih nemira.
Nestanak svemira
U Centru za proučavanje egzistencijalnih rizika upozoravaju na mogućnost da ono za što smo mislili da je vakuum u svemiru zapravo sadrži čestice. Ali da zaista postoji i “pravi” vakuum gde je moguće da on naprosto usisa postojeći svemir. Do sada se to nije moglo dogoditi zbog stabilnosti u kojoj svemir egzistira. No, ima onih koji vide opasnost u sistemima poput Velikog sudarača čestica koji prema njima ima takvu snagu da tu stabilnosti može poremetiti. Jasno, ima i onih koji dokazuju da tako nešto nije moguće, jer je Zemlja ionako konstantno pod udarom kosmičkih zraka koji su daleko snažniji od sudarača, a nije joj se još dogodilo ništa.
S. Š.
