LJUBAV PREMA ŽIVOTINJAMA BEZUSLOVNA ČAK I KAD JE POKAZUJE JEDAN OD NAJVEĆIH SVETSKIH DRŽAVNIKA

Plemenita misija Velesa iz Sankt Peterburga

Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Rusije, veliki je ljubitelj životinja, bez obzira na to jesu li u pitanju divlje vrste, ili je reč o kućnim ljubimcima i pitomim, gajenim na farmama ili u odgajivačnicama. U spontanim susretima sa četvoronošcima, prilikom obilaska manje pristupačnih oblasti Rusije, posvećuje im mnogo vremena, a one uzvraćaju naklonost.

Predsednik Putin učestvuje u naučnim ekspedicijama čiji je zadatak očuvanje ugroženih životinjskih vrsta. U jednoj takvoj misiji “svojeručno” je uspavao amurskog tigra kako bi se životinji postavila ogrlica za satelitsko praćenje. Veoma je zainteresovan i za opstanak belih medveda, a nekoliko puta pridružio se timovima koji su imali istraživačke misije u vodama-staništima beluga (belih kitova), kojima su takođe postavljani uređaji za praćenje.

Prilikom obilaska Centra za odgajanje i brigu o persijskom leopardu, u Nacionalnom parku “Soči”, ruski predsednik istakao je da nigde u svetu ne postoji slično odgajalište. Za vreme održavanja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, odlučeno je da se obnovi populacija ove divlje mačke koju su lovokradice praktično istrebile.

Osim što brine o ugroženim životinjskim vrstama, Vladimir Putin obilazi mnogobrojne rezervate prirode, poput onih na poluostrvu Kamčatka, u Zemlji Franje Josifa, kao i brojna otvorena staništa na ostrvima i u vodama Severnog ledenog okeana.

Strast prema ribolovu i lovu

Predsednik Rusije dominira u sportovima poput ronjenja, planinarenja i jahanja, ali voli i da ode u lov i ribolov. Kao strastveni ribolovac, izjavio je da se najbolja “ribalka” odvija na Kamčatki, u okolini luke Murmansk, u delti Volge i blizu Astrahana. U toj regiji lovio je šarana podvodnom puškom, u medijima često spominje ribolov u Republici Tuva, a još jedan pecaroški raj je Sibir koji, osim što je pravi magnet avanturistima poput ruskog predsednika, on je i dom malobrojnim vrstama riba kao što je arktički lipljen, lenok i tajmen pastrmka. Kad je reč o ribolovu, predložene su izmene koje bi omogućile ribolovcima-amaterima da brže i lakše dobiju dozvole za svoj hobi. U planu je i registrovanje svih ribolovaca u Rusiji, kako bi se znalo koliko ih ima, a prema nezvaničnim podacima, reč je o milionima pecaroša.

Na pitanja novinara o lovu i o tome koji su najpogodniji tereni za upražnjavanje hobija koji, kako se zna, mora da se odvija po strogim pravilima i unapred određenom planu, Predsednik je spomenuo region Irkutska, Jaroslavsku oblast, Burjatiju na jugu Sibira, gde se love losovi, a poluostrva Kamčatka i Čukotka su raj za ljubitelje lova na predatore, prvenstveno vukove. Divlja svinja najmnogobrojnija je na Kavkazu i jugu Sibira, kao i na velikom delu evropskog dela zemlje. Rusija je prebogata lovištima, a lov u ovoj zemlji nije samo hobi, već tradicija i način života.

Odgovornost za sva vremena

Zbog bezgranične ljubavi prema životinjama, sa kojima Putin deli svakodnevicu i trenutke opuštanja, pojedini mediji objavljivali su kako predsednik više voli druženje sa svojim četvoronožnim štićenicima nego društvo ministara. Njegov odgovor na ove opaske je precizan:

“Što više saznajem o ljudima, to više volim pse. Jednostavno volim životinje.“

Ruski predsednik ima čak i zoo-vrt gde borave sve životinje koje je dobijao na poklon od državnika i prijatelja. Da njegova ljubav prema četvoronošcima nema granice, potvrđuje i podatak da su u mini zoo-vrtu, osim pasa, boravili koza Skaska sa jaretom, patuljasti konj Vadik i mnogi drugi ljubimci.

Onako kako nešto započne, treba istim okončati. Jer, vreme koje čovek uloži u nešto što voli čini predmet ljubavi dragocenijim. Ljudi su, izgleda, zaboravili na ovu istinu. Ali nove generacije malih prinčeva ne smeju dozvoliti zaborav. Zauvek su odgovorne prema onima s kojima su stvorili posebne veze.

Nevažno je da li je to čovek, lisica ili ruža.

Predsednikovi psi

Putin je oba ljubimca dobio na poklon: psa Bafija, bugarskog ovčarskog psa, od bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova, novembra 2010. godine, a akita inu, nazvana Jume, što na japanskom znači san, stigla je iz Tokija, u znak zahvalnosti na ruskoj pomoći Japanu, koji je pretrpeo cunami i zemljotres.

Osim Bafiju i Jume, deo svog velikog srca Putin je poklonio i Koni, ženki labradora koju je 2000. godine dobio od ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua.

Koni, koja ima i “prezime” Polgrejv, od rođenja je pravi pas rodoljub, jer je ugledala svet u vladinom centru u Noginsku, gde se treniraju psi, budući tragači i spasioci. Osim uloge kućnog ljubimca, Koni je i “savetnik” Predsedniku Rusije, koji je to duhovito izjavio povodom njenog čestog prisustva na sastancima sa svetskim moćnicima. Kad god je neraspoložen, on se, kako je izjavio, jednostavno konsultuje sa svojim psom.

Koni je veoma popularna u Rusiji, a objavljeno je i da je jedan ruski izdavač odštampao knjigu za decu “Konine priče”, na engleskom jeziku, a njen lik ostao je zabeležen i na karikaturama.

Briga o tigrovima

Sankt Peterburg je 2010. godine bio grad-domaćin konferencije o očuvanju sibirskog tigra i to je prvi sastanak na visokom nivou posvećen opstanku samo jedne životinje. Okupili su se lideri 13 zemalja u kojima postoje staništa ove divlje mačke, a skup u svom rodnom gradu otvorio je zaštitnik tigrova Vladimir Vladimirovič Putin.

Zvaničnici zemalja-domaćina tigrova potpisali su deklaraciju čiji je cilj spasavanje ove ugrožene divlje mačke od istrebljenja.

Glavni cilj deklaracije jeste udvostručenje do 2022. godine sad
ašnje populacije tigrova, koja ima 3.200 jedinki, od stotinu hiljada koliko ih je bilo u prošlom veku.

Prema poslednjim istraživanjima WWF Svetskog fon
da za prirodu i Globalnog Foruma za tigrove (GTF), broj ovih divljih mačaka za samo šest godina porastao je na oko 3.890. Podatak je objavljen u aprilu 2016, uoči Konferencije posvećene očuvanju tigrova, koja je održana u Nju Delhiju.

Kako je objavljeno, na porast broja tigrova uticala ne samo njihova obnovljena reprodukcija u Indiji, Rusiji, Nepalu i Butanu, već i pojačana zaštita ovih divljih životinja.

Živi pokloni

Poznata je Putinova plemenitost prema najmlađima koji su poželeli da za novogodišnje ili božićne praz
nike dobiju kućnog ljubimca, i to su zatražili ne od deda-Mraza, već od predsednika lično! A on bi, usred državničkih poslova, uvek našao vremena da deci uruči žive poklone. To čini i dalje…

Rezervat Przevalskih

Ruski predsednik u oktobru je posetio region Orenburg, u južnom delu Uralskih planina, gde se nalazi rezervat poludivljih konja, poznatih p

od imenom Przevalski. Ovo je malobrojna podvrsta životinja koja živi u ograđenom prostoru rezervata, na plodnom tlu za konje koji su skoro izumrli u divljini Rusije.

Putin je imao “zadatak” da iz rezervata pusti u stepe šest Przev
alski konja, ali ih je pre toga nahranio i napojio. Press služba ruskog predsednika objavila je da je gest Vladimira Putina njegov lični doprinos pokušaju da se ovi divlji konji ponovo upoznaju sa svojim prirodnim staništem.

Biljana Plazinić

Fotografije: Press Service President Rossia,

AP Photo, RIA Novosti, Reuters, Twitter