Naslovna Ekologija PRAVO NA ISTINU

PRAVO NA ISTINU

406
0
PODELI

POSLE 18 GODINA ĆUTANJA, JAVNOST U SRBIJI BIĆE INFORMISANA O POSLEDICAMA NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU

 

Vlada Srbije će finansijski podržati osnivanje nacionalne laboratorije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije tokom 1999. godine.
Ovo je gostujući nedavno u emisiji “Upitnik” na RTS potvrdio GoranTrivan, ministar za zaštitu životne sredine koji je, između ostalog, izjavio: “Radićemo temeljno i bez žurbe. Nema razloga da žurimo ako smo čekali 18 godina. Mi ćemo se kloniti izjava koje se tiču struke i nauke, jer to nije naš posao. Naš posao je da obezbedimo podršku i logistiku i to ćemo uraditi”.
Srbija je godinama u vrhu zemalja po broju obolelih od karcinoma i prva je u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti. Dok jedan deo stručne javnosti ovakvo stanje dovodi u direktnu vezu sa upotrebom osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja, drugi smatraju da za takve tvrdnje nema dokaza.
Na činjenicu da je osiromašeni uranijum samo vrh ledenog brega ukazujei prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije. Gostujući u istoj emisiji, ona je izjavila:
– Protiv Srbije je vođen i nuklearni i hemijski rat. Bombardovana su naftna postrojenja, elektropostrojenja, hemijska postrojenja i TO SMIŠLJENO, znajući da će napraviti lokalnu ekološku katastrofu u određenoj regiji čije će se posledice osećati decenijama. GENOCIDNOST njihovog bombardovanja upravo je u tome što su VEOMA DOBRO ZNALI ŠTA ĆE URADITI! Nije reč samo o porastu malignih bolesti koje je evidentno. Radi se o stprocentnom porastu steriliteta muškaraca, patološkim trudnoćama… postoji sijaset bolesti koje su se pojavile. Imamo dokaze. Kolege su radile doktorate, magisterijume, supspecijalističke radove. Postoje podaci, posebno na jugu Srbije, ali niko se za njih nije interesovao! NA ODGOVORNOST treba pozvati SVE KOJI SU O OVOME ĆUTALI 18 GODINA!”

Sve se znalo
Opasnost izlaganja dejstvu osiromašnog uranijuma za pripadnike NATO snaga aktuelizovana je kad su trupe različitih međunarodnih misija stigle na Kosovo. Raspored snaga unutar NATO saveza izvršen je tako da su vojnici Italije i Nemačke bili locirani na mestima gađanim najvećim brojem projektila, uz granicu sa Albanijom, dok su trupe Američke, Britanske i Francuske vojske bile raspoređene na teritorijama sa značajno manjim brojem gađanih mesta.
Pripadnici Mirovnih snaga angažovani na Kosovu upozoreni su jula 1999. godine da obavezno koriste zaštitne maske, rukavice i sprovode druge zaštitne mere na terenu kada dolaze u kontakt sa delovima projektila sa OU. U feljtonu “Od Kosova do Guntera”, autora Dragana Vujačića koji su svojevremeno objavile “Novosti”, navodi se da su po ulasku na Kosovo u novembru 1999. godine pripadnici KFOR-ove multinacionalne brigade – Zapad dobili nuklearno-biološko-hemijski priručnik na čijoj se naslovnoj strani nalazi mrtvačka glava koja upozorava na radiološku opasnost i gde piše: “KFOR-zapad/MNB-W/ Osiromašeni uranijum priručnik” (KFOR International Brigade West MNB-W/ Depleted Uranium/Information book).
Sadržaj ovog priručnika rezimiran je na poslednjoj stranici naslovljenoj “Zlatna pravila”:
– Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima uranijumom (OU), nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti 500 m od tenka, vozila ili zgrade pogođenih OU-projektilom ili OU-krstarećom raketom. Udisanje je dugoročno povezano sa zdravstvenim posledicama, uključujući kancer i deformacije novorođenčadi. Ove posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije.
Priručnik je potpisao 22. novembra 1999. pukovnik Osvaldo Bizari.
Nuklearno-biološko-hemijski priručnik (NBC) nedvosmisleno je potvrda da su NATO i SAD 1999. g. pouzdano znali da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično. Takođe, tekst priručnika je, prema mišljenju poznavalaca problematike, prva zvanična i eksplicitna potvrda da je NATO upotrebljavao ne samo OU-projektile već i krstareće rakete sa osiromašenim uranijumom.
U uvodnom poglavlju ovog priručnika, između ostalog, piše: “Vozila i materijal srpske vojske mogu da predstavljaju opasnost za vojnike i civile koji s njima dođu u bliski kontakt. Isključivo stručna lica moraju da ispitaju uništena ili oštećena vozila i materijale…”
U poglavlju “tehničke informacije” navedeno je: “OU emituje alfa zračenje niskog nivoa, kao i nisko beta i nisko gama zračenje. Obične vojne uniforme dovoljna su zaštita od apsorbovanja kroz kožu. Realnu opasnost, međutim, predstavlja moguće udisanje OU-prašine… OU je težak metal i treba apsolutno izbegavati blizinu vozila za koje postoji sumnja da su pogođena osiromašenim uranijumom. Odstojanje ne sme da bude kraće od 50 metara. Ukoliko ste prinuđeni da budete bliže, morate da nosite zaštitnu masku i zaštitne rukavice kako biste izbegli da uranijumska prašina uđe u vaše telo”.
U poglavlju “Šta je osiromašeni uranijum?” zabeleženo je: “OU je težak metal, hemijski toksičan i radioaktivan… On emituje alfa, beta i gama zračenje sa vremenom poluraspada od 4,5 milijardi godina. OU je radioaktivno opasan zbog alfa-zračenja”.
U poglavlju “Kako identifikovati kontaminaciju/ Kako izbeći (kontaminaciju)” piše: “Jedini pravi način da se detektuje UA kontaminacija je upotreba detektora koji imaju kapacitet da otkriju alfa-zračenje. Koncentracija OU biće najveća na dubini od 10 cm u zemlji i to u radijusu od 500 m od mesta udara. Vetar može da raznosi uranijumsku prašinu i do 40 km od mesta udara. Na kraju sledi poglavlje naslovljeno: “Upozorenje”: Hrana i voda postaće nejestive zbog kontaminacije OU-prašinom. Nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana. Udahnute čestice mogu da pričine dugoročnu štetu…”
Posle izveštaja prvog tima UNEP iz 2001, usledio je drugi, 2002, ali sa promenjenim stavom. U njemu, UNEP tim tvrdi da na Kosovu nisu kontaminirani samo lokaliteti označeni na vojnim mapama, već da na najmanje pet zona postoji kontaminacija širokih razmera koja, ipak, ne predstavlja neposrednu značajnu pretnju po zdravlje ljudi i životnu sredinu.


Ekipe UNEP detektovale su plutonijum u tragovima na nekim od kontaminiranih lokaliteta na Kosovu. UNEP tim je preporučio lokalnim vlastima da preduzmu preventivne mere, naročito monitoring voda, zbog neočekivano brzog oksidiranja-korozije zaostalih projektila i smanjenja njihove mase za čitavih 15 odsto do 2001. godine. Ovom oksidacijom nastali su oksidi rastvorljivi u vodi, koji kao takvi mogu da kontaminiraju životnu sredinu.

Ugroženo potomstvo
Primenom projektila sa OU nisu ugroženi samo neposredni učesnici ratnih sukoba, već i njihovi potomci. OU može da bude uzrok genetskih i teratogenih promena ploda. Utvrđeno je da posle inhalacije OU, što je najčešći put kontaminacije vojnika na ratištu, dolazi do nakupljanja OU u semenoj tečnosti izloženih. Svojim udruženim, toksičnim i radijacionim dejstvom, direktnim i indirektnim dejstvom, OU može da uzrokuje genetske promene polnih ćelija.
Kako su “Novosti” u pomenutom feljtonu pisale, u Iraku je posle ratnih dejstava obolelo i umrlo više od 500.000 dece. To su uglavnom bili teški razvojni deformiteti glave, čula (hidrocefalus, anencefalus, nerazvijenost oka, uva) ili ekstremiteta – deformiteti skeleta (naročito stopala), udvojeni-abnormalni organi, Daunov sindrom, teški imunološki poremećaji… Kod starije dece, rođene pre Zalivskog rata, povećana je učestalost malignih oboljenja, neuroloških deficita, različitih oboljenja koja se povezuju sa narušenim imunitetom. Deca su po pravilu bila teško pothranjena i anemična, bez utvrđenog uzroka. Sva obolela deca su navela kao podatak da su sakupljala delove antitenkovskih projektila sa OU. Lekari Iraka procenjuju da je učestalost malignih oboljenja kod dece uvećana 7-10 puta, a urođenih anomalija je 4-6 puta više.


U periodu od 1989. do 2001. godine u Bagdadskoj bolnici je registrovan porast učestalosti kongenitalnih anomalija 11 puta, (11:116/100.000 rođene dece). U Bagdadu je učestalost dodatno porasla za 20 odsto do 2003. godine. Ovaj rast praćen je porastom učestalosti karcinoma dečijeg doba. Najveća učestalost je bila 4 godine posle rata, u uzrastu mlađih od 15 godina, i iznosila 22.4/100.000, čak 5 puta više nego 1990, kada je iznosila 3.98/1.000.000. Učestalost je najveća u provinciji Basra u kojoj je najviše OU upotrebljeno.Najveća učestalost leukemije dečijeg doba bila je tokom 1998-1999. godine, kod dece rođene posle rata, uzrasta 5-0 godina (Cogan, 2005).
Kada su se slične promene javile i kod novorođene dece u porodicama vojnika angažovanih u Iraku, počele su istrage i u SAD i Velikoj Britaniji. Među potomcima američkih vojnika, angažovanih u Zalivskom ratu, malformacije su uočene kod čak 67 odsto novorođenih beba. Kongenitalni defekti dece američkih vojnika i stanovnika Iraka bili su identični.
Podrška Ministarstva
O razmerama štetnog uticaja osiromašenog uranijuma na životnu sredinu bivše SR Jugoslavije, ovdašnja javnost nikada nije dobila kompletnu informaciju. “ZOV” objavljuje seriju tekstova pod nazivom “Milosrdni anđeo” ubija iz prirode u okviru istoimenog projekta koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Od Đakovice do Dečana
Na mapa-karti NATO, na Kosovu i Metohiji je obeleženo 112 mesta na kojima su ciljevi gađani municijom sa osiromašenim uranijumom. Najviše takvih projektila izručeno je u Metohiji i to zapadno od puta Peć – Đakovica – Prizren. Više od 15 pogođenih lokacija nalazi se na putu Đakovica – Zrze, zatim na relaciji Dečane – Rznić – Prilep – Junik (više od 10 lokacija). Veći broj lokacija sa izručenim projektilima je severno od Dragaša, zatim desno od puta Prizren – Vrbničko jezero, kao i na potezu jugoistočno od Uroševca i južno od Podujeva, ali i u skoro svim drugim delovima Kosova i Metohije.
Na ovoj karti nema nijednog mesta na severu Kosova i Metohije, gde žive isključivo Srbi.

Egzaktna istraživanja
Ministri odbrane, zdravlja i zaštite životne sredine, Aleksandar Vulin, Zlatibor Lončar i Goran Trivan, sastali su se početkom meseca sa predstavnicima Inicijativnog odbora za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na zdravlje stanovnika Srbije i životnu sredinu i razgovarali o formiranju koordinacionog tela i nacionalne laboratorije.
– Uključićemo se i pomoći da se kroz egzaktna istraživanja utvrdi šta se zapravo događalo posle 1999. godine, kao i da se vidi koje mere mogu da se preduzmu da bi se sanirale posledice, ukoliko se bude utvrdilo da ih ima – rekao je ministar Trivan agenciji Tanjug.
– Građani imaju pravo na tačnu informaciju o kvalitetu i uslovima životne sredine i snažno smo opredeljeni da se ova istina sazna. Osnovni cilj je da se zaštite građani i da, ako ima posledica, vidimo šta nam je činiti u narednim decenijama – poručio je Trivan.
Sastanak Inicijativnog odbora sa ministrima usledio je nakon što je grupa stručnjaka iz raznih oblasti prošlog meseca uputila zvaničan dopis predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem je ukazala na neophodnost formiranja koordinacionog tela i nacionalne laboratorije kako bi se ispitao uticaj NATO agresije na zdravlje i životnu okolinu.

Pripremila D. Č.