RASA MALO POZNATA KOD NAS, SVE PRISUTNIJA NA IZLOŽBAMA U AMERICI

Portugalski pas za vodu jedna je od sedam rasa pasa za vodu koje se nalaze u osmoj grupi prema klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije. Rasa je nastala u Portugaliji, tačnije duž obale na Atlantskom okeanu, a mestom razvoja rase smatra se pokrajina Algarve. Pretpostavlja se da vode poreklo od pasa koje su na područje Portugalije i Španije doveli Mavari u osmom veku. Ovi psi su se mešali sa ovčarskim psima koji su na to područje stigli sa Vizigotima i Berberima u petom veku. Lokalno stanovništvo je vrlo brzo primetilo da ovi psi imaju afinitet ka vodi, kao i da su rado pronalazili izgubljene mreže i druge predmete. S vremenom su ih sve češće koristili kao pomoćnike tokom ribolova, pa su postali deo stalne posade na ribarskim brodovima koji su isplovljavali iz portugalijskih luka ka Atlantskom okeanu.

Ovo je trajalo sve do početka 20. veka, kad usled industrijskog razvoja i promene načina ribarenja, ovi psi počinju sve manje da se koriste, što u velikoj meri utiče na pad njihove brojnosti.

Rasa se počela pojavljivati najpre na izložbama u Engleskoj, sredinom pedesetih godina prošlog veka. Međutim, ovo nije dugo trajalo, jer je zbog malog broja pasa u to vreme, vrlo retko ko znao za ovu rasu.

Rasa je sačuvana pre svega zahvaljujući naporima čoveka koji je tridesetih godina prošlog veka počeo sa planskim uzgojem pasa ove rase i osnovao prvu odgajivačnicu portugalijskih pasa za vodu. Bio je to portugalijski trgovac Vasko Bensuada, na čiju inicijativu je formiran i prvi klub ove rase.

U SAD je bila nešto drugačija situacija. U periodu kad je broj pasa ove rase u Evropi opadao iz godine u godinu, u SAD su počeli da pristižu prvi primerci portugalijskog psa koji su uzgajani prvenstveno kao kućni ljubimci. Otkako 1984. godine američki kinološki savez priznao ovu rasu, sve više počinje da se pojavljuje na izložbama. Manje ili više je poznato da je svaki američki predsednik imao nekog kućnog ljubimca. Današnji ljubimac, koji se nalazi u Beloj kući i u vlasništvu je predsednika Baraka Obame, upravo je pas ove rase po imenu Bo.

Kod nas je ova rasa malo poznata i ne sreće se na našim izložbama.

Portugalijski pas za vodu je srednjih proporcija, brakoidnog tipa sa blago konveksnim do ravnim profilnim linijama. Harmoničan u proporcijama tela, izbalansirane građe, snažan i dobro mišićav. Muskulatura je zbog čestog i dugotrajnog plivanja primetno razvijena. Veličina mužjaka je od 50-57 cm, idealno 54 cm, a ženki od 43 do 52 cm, idealno 46 centimetra.

Glava je dobro proporcionalna i razvijena u skladu sa telom, velika je i široka. Posmatrano sa strane, lobanja je nešto duža od njuške. Njeno zaobljenje izraženije je u potiljnom delu, gde je kvrga markantna. Spreda gledano, temene kosti su postrano zaobljene, sa blagim usekom na sredini. Nadočni lukovi su istureni. Stop je dobro izražen i položen nešto dalje od unutrašnjih očnih uglova. Nosna pečurka je široka, nozdrve su dobro otvorene i fino pigmentisane. Ona je kod crnih, belih i crno-belih pasa crne boje. Kod braon dlake, nosna pečurka je braon i nikad ne sme da bude boje mesa. Njuška je u bazi šira nego napred kod nosa. Usne su debele, posebno napred. Ugao usana nije vidljiv. Sluzokoža usta, kao i nepce ispod jezika i zubno meso, naglašeni su i crno pigmentisani. Vilice su snažne. Zubi su jaki i dobro razvijeni. Oči su srednje velike, crne ili braon boje, ni upale niti buljave, okruglaste, daleko jedno od drugog i blago koso postavljene. Dobro pokretljivi kapci imaju crnu ivicu. Treći očni kapak nije vidljiv. Tanke uši srcolikog oblika su usađene više od linije očiju, nošene priležuće uz glavu, pri čemu je zadnja ivica uva blago podignuta.

Vrat je ravan, kratak, okruglast, dobro mišićav i ponosno nošen. Harmonično je usađen u telo, nema naboranu ogrlicu niti podgušnjak. Greben je širok i nije istaknut. Leđa su ravna, kratka, široka i dobro mišićava. Slabine su kratke i dobro prelaze u lepo oblikovane i blago koso padajuće sapi. Grudi su široke i duboke i dopiru do laktova. Rebra su duga i dobro zaobljena, što omogućava veliki disajni kapacitet. Stomak je elegantno prikupljen.

Rep nije kupiran, debeo je u korenu, ka vrhu se postepeno sužava. Usađen je srednjevisoko i ne dopire dalje od skočnog zgloba. Kad je pas oprezan, rep mu je prstenasto zavijen ka napred, ne dalje od sredine slabinskog dela. Rep je značajan i pri plivanju i ronjenju.

Prednje noge su snažne i paralelne. Plećke su gledano sa strane i popreko, dobro iskošene, sa snažno razvijenim mišićima. Nadlaktice su snažne, srednje dužine i paralelne sa srednjom osom tela. Podlaktice su duge i jako mišićave. Snažno šaplje sa razvijenim kostima, gledano sa strane je šire nego gledano spreda. Došaplje je dugo i snažno. Šape su okruglaste i blago ravne sa slabo zaobljenim prstima, i srednje su dužine. Plovne kožice protežu se celom dužinom prstiju i bogato su prekrivene dugom dlakom. Crni nokti su najcenjeniji, ali dozvoljeno je da budu u boji dlake. Takođe mogu da budu beli, prugasti i braon.

Zadnje noge su veoma mišićave i paralelne. Butine su snažne i srednje duge. Koleni zglob kreće se paralelno sa srednjom osom tela. Potkolenice su duge i dobro mišićave, i paralelne sa srednjom osovinom tela. Dobro su ukošene Spreda ka nazad. Skočni zglobovi su snažni, a došaplja duga, bez zaperaka.

Celo telo pokriveno je bogatom, otpornom dlakom. Ne postoji poddlaka. Postoje dva varijeteta dlake: talasasta duga dlaka i kraća ukovrdžana. Kod prvog varijeteta, dlaka je blago sjajna i mekše konzistencije. Kod drugog, dlaka je gusta, mat i pravi cilindrične uvijutke. Osim u pazuhu i u preponskom delu, dlaka je ravnomerno rasprostranjena po celom telu. Na glavi gradi uspravnu ćubu od talasaste dlake kod dugodlakog varijeteta, ili od ukovrdžane kod drugog varijeteta. Kod dugodlakog varijeteta, dlaka na ušima je duža.

Boja dlake može biti jednobojna ili višebojna. Jednobojne su bela, crna ili braon u različitim intenzitetima. Ostale boje pokazuju mešavinu od crne ili braon sa belom. Bela boja dlake nije znak albinizma, ukoliko su nosno ogledalo, rubovi oka i usne sluzokože crno pigmentisani. Kod pasa sa crnom, belom ili crno-belom bojom dlake, koža je blago plavičaste boje. Kad je dlaka veoma duga, kod ove rase je u karakterističnom obliku i delimično se šiša. Oblikuje se zadnja polovina tela, njuška i rep, pri čemu je na kraju repa ipak ostavljena mala punđa.

Portugalski vodeni psi umeju da budu plahovitog temperamenta, ali su ipak uporni, ponosni i neumorni pri radu i svakodnevnim aktivnostima. Vrlo su inteligentni i rado uče. Reč je o rasi kojoj je potrebna svakodnevna fizička i mentalna vežba, po mogućstvu plivanje i donošenje aporta. Nije važno gde živi, sve dok redovno izlazi u šetnju i trenira bar 3 do 4 puta na dan. Pripazite ukoliko imate dvorište i cveće, jer obožava da kopa i neće mu biti teško da prekopa celu baštu. Nije preterano probirljiv kad je reč o ishrani.

Kod pasa ove rase često se mogu javiti sledeći zdravstveni problemi: progresivna atrofija rožnjače i koronarna arterijska bolest. Preporučuje se da im se snimaju kukova radi provere postojanja displazije i utvrđivanja njenog stepena. Životni vek im je od 10 do 14 godina.

Prema sistematici rasa FCI, portugalijski pas za vodu spada u 8. grupu (retriveri, cunjavci i psi za vodu), sekcija 3 (psi za vodu) i ne podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 37, poslednji put je korigovan 2009. godine.

Darko Drobnjak