Naslovna Životinje Kinologija POLJSKI HRT

POLJSKI HRT

3776
0
PODELI

 

Postojanje ove rase hrta u poljskoj poznato je od 13. veka. Pretpostavlja se da vodi poreklo od od azijskih hrtova saluki tipa. Ranija pretpostavaka da je nastao ukrštanjem grejhaunda i barzoja prema navodima ruskog autora Sabanjejeva nije moguća , sobzirom da barzoj nije bio poznat kao rasa pre 16. veka. Snažnija građa kostiju, kratko, savitljivo telo, jasno vidljiva muskulatura i snažne vilice kazuju da ovaj pas, pod teškim klimatskim uslovima u Poljskoj, nije korišćen samo za lov zečeva, srndaća i droplji, već i za lov vukova. Snažno izražajne oči i otresit, prodoran pogled igraju značajnu ulogu u izgledu poljskog hrta.

Izgled

Idealna mera za ženke je visina grebena od 68-75 cm, za mužjake 70-80 cm. Primerci koji su viši od idealne mere, dozvoljeni su pod uslovom da ostaju zadržane rasne tipične osobine. Ako su ispod standardom propisane mere, to nije osnov za diskvalifikaciju, ako nemaju druge greške. Odnos dužine tela prema visini grebena treba da je 102-103%. Svako značajnije odstupanje od ovog odnosa je greška. U slobodnom stavu kod hrta, visina grebena i visina krsta treba da su iste.

Glava je snažna, suva i duga. Čeone kvrge, nadočni lukovi i stop slabo izraženi. Gornje granične linije njuške i lobanje su blago divergentne. Blaga kvrga, koja se često javlja na nosniku, nije osnov za diskvalifikaciju. Nosna pečurka crne ili tamne boje.  Jake vilice i zubi. Makazasto, a prihvata se i klještasto zubalo. Usne su ćelom dužinom dobro ograničene, suve, bez preterivanja. Poželjne su tamne oči. Prema boji dlake iris je tamno braon do ćilibaran.  Uši su srednje velike, prilično uske, leže ka napred. Kada se blago povuče vrh uva se pruža do unutrašnjeg očnog ugla. Koren uva leži u visini očiju.

Vrat je dug, mišićav, snažan, ovalnog preseka. Greben je mali ali izražen, gornja linija iznad grudnog koša ravna. Slabinski deo blago zaobljen. Kod ženki nije greška ako je gornja linija u slabinskom delu približno ravna. Sapi kose, blago padajuće, duge, široke i mišićave. Grudni koš je veoma prostran i dubok (idealan grudni koš dopire grudnom kosti do lakatnog zgloba). Posmatrano od napred srednje širok. Prikupljen stomak.

Rep je dug, jak u korenu, u mirovanju nisko nošen. Vrh repa srne biti sabljasto na gore savijen ili da čini zatvoren krug. U mirovanju pas ga može nositi potpuno uspravljeno. U kretanju rep može biti višlje nošen. Osnova repa ne treba biti nošena iznad slabina.

Prednje noge su duge, suve, dobro mišićave, sa malim rastojanjem jedne od druge. Posmatrano od napred noge su paralelne. Došaplje je blago koso. Šape ovalne, dobro zatvorene i zaobljene.  Zadnje noge su duge, dobro mišićave, prilično dobro uglovane, blago unazad postavljene i nešto međusobno udaljenije, sveukupno jasno manje nego kod grejhaunda. Posmatrano od pozadi noge su paralelne. Snažan skočni zglob. Ovalne šape, ali puno duguljastije nego prednje. Prsti dobro zaboljeni, kompaktni.

Kretanje mora biti tečno i energično. Uglovanost prednjih i zadnjih nogu dozvoljava izbacivanje nogu napred u slobodnom i osvajajućem kretanju, u koraku kao i u kasu. Krećući se polako hrt sme da ravaniše, ali se pri povećanju tempa mora vratiti u normalan korak. Karakteristična osobina kretanja zadnjih nogu je da u sporom kasu mogu da konvergiraju – hrt „štrika” i to se ne uzima za manu.

Koža je dobro priležuća, elastična. Na dodir dlaka je elastična, prilično oštra, ne žičasta, ali ne ni svilasta. Na telu je različite dužine. Nešto duža na grebenu, a na stranama je kraća. Najkraća je na grudnoj kosti i nogama. Stomak je finije i tanje odlakan. Na kraju repa i na donjoj strani repa dlaka je najduža, ali ostaje oštra, čini pantalone i četku. Dozvoljene su sve boje.

Temperament

Poljski hrt je samostalan, siguran, povučen i hrabar. Pri gonjenju je brz, vest i izdržljiv. U akciji reaguje brzo i strasno.

Zdravlje

Generalno su zdrava rasa, ali retka obolenja koja se mogu javiti su karcinomi i srčana obolenja. Životni vek je od 10 do 12 godina.

Standard

Poljski hrt spada u rase 10 grupe, prema klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije. Standard pod brojem 333 poslednji put je revidiran 1999. godine. Ne podleže ispitu u radu.

Dr vet. Darko DROBNJAK

 

 

 

PODELI
Prethodni članakŽIVOT U ZABAVI
Sledeći članakFATALNA POSLASTICA