NEPOZNAT IZVOR JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NADVIO SE NAD EVROPOM
Srbija nije ugrožena oblakom radioaktivnog zračenja koji se pojavio u januaru iznad severne i zapadne Evrope, saopštava Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Međutim stručnjaci i dalje ne mogu da se usaglase u vezi s poreklom samog zračenja.
Povodom informacija koje su mediji preuzeli sa sajta Instituta za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Francuske, koja se odnosi na detektovanje radioaktivnog izotopa joda-131 u vazduhu iznad severne i zapadne Evrope tokom januara i februara, Agencija saopštava da su radioaktivni izotopi joda – 131 u granicama normale i nemaju uticaja na zdravlje stanovništva i životnu sredinu.
– Nikakva opasnost za Srbiju ne postoji. Radioaktivni oblak je postojao pre mesec i po i toga sada nema – kaže Slađan Velinov, direktor Agencije i dodaje da se merenja jačine gama zračenja obavljaju konstantno i nema razloga za brigu, jer su do sada izmerene vrednosti u skladu sa varijacijama prirodnog fona zračenja.
Farmaceutska industrija
Sanja Vranješ, direktorka laboratorije za radioizotope Instituta “Vinča” kaže da se radioaktivni jod koristi u farmaceutskoj industriji, kao i za terapiju obolelih od kancera, u tako malim količinama koje nikako ne bi mogle da stvore radioaktivni oblak kako pojedini stručnjaci smatraju.
– U proizvodnji radioaktivnih lekova ne može ništa da se desi da bi velika koncentracija zračenja otišla u atmosferu – ukazuje Vranješ. – To je nemoguće, jer postoji niz zaštitnih mera i filtera koji prečišćavaju vazduh. U takvim laboratorijama ne može da dođe ni do eksplozije, jer nema supstanci koje bi eksplodirale. Nema čak ni teorijske šanse da se desi havarija, jer su koncentracije joda -131 izuzetno male. Da bi dospeo u atmosferu, izvor radioaktivnosti morao bi da bude znatno jači.
S druge strane, u Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije pretpostavlaju da je povećano zračenje nastalo upravo iz farmaceutske industrije.
– Da je bila nuklearna proba, ili nuklearni akcident, osim joda -131 pojavio bi se stroncijum i cezijum – navodi Velinov. – Međutim, ova dva elementa nisu pronađena. U pitanju je farmaceutska industrija, to je naša pretpostavka, nešto je ispušteno u vazduh i to je nestalo iz atmosfere posle osam dana. Poslat je i američki avion koji istražuje da li je neko uradio nešto što nije po propisu.
Devet mernih mesta
U Srbiji postoji devet mernih mesta i u planu je da se poveća na dvadeset i pet – kaže Velinov i dodaje da Bosna i Crna Gora nemaju nijedno merno mesto što je naš veliki problem.
Velinov navodi da će merne stanice biti izgrađene u toku ove godine, što je obećano u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, i da će koštati između sedam i osam miliona dinara.
– U merenju joda postoji monitoring koji se prati cele godine i time se bave ovlašćene kuće, kao što su Institut za nuklearne nauke ,”Vinča”, Institut za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović”, Prirodno-matematički fakultet iz Novog Sada i drugi koji u kontinuitetu obavljaju konkretna merenja. Oni takođe imaju odličnu saradnju sa svim stranim ovlašćenim kućama – objašnjava Velinov.
Agencija navodi da merne stanice Međunarodnog monitoring sistema, kojih ima više od 80, redovno prate ovaj radionukleid kao jedan od pokazatelja da se eventualno dogodila nuklearna proba. Iako merne stanice širom sveta često detektuju jod-131 u tragovima, u poslednjih nekoliko meseci nisu zabeležene vrednosti iznad tipičnih lokalnih nivoa.
Otkrivanje i zaštita
Astrid Liland iz norveške agencije NRPA smatra da je izvor pojaviljivanja radioaktivnog izotopa joda – 131 u farmaceutskoj industriji jer upravo ona proizvodi radioaktivne lekove. Mada se ne može sa sa sigurnošću potvrditi lokacija fabrike zbog prebrzog menjanja smera vetrova koji nose opasne čestice.
Kako pojedini mediji prenose postoje teorije da je Rusija testirala nuklearno oružje na artičkom području, u oblasti Novaja Zemlja što je uzrokovalo radioaktivni oblak i da su SAD poslale nuklearni tragač u Britaniju odnosno avion koji se koristi za otkrivanje nuklearnih eksplozija, koji je već korišćen posle katastrofe u Černobilju.
Opasne čestice
Radioaktivni jod -131 prvi put otkrili su naučninici sa dva univerziteta u Kaliforniji 1938. i povezali ga s radioizotopom sličnom iz testiranja atomske bombe koja su 1950-ih sproveli Rusi i Amerikanci. Iste opasne čestice pojavile su se i posle nuklearne katastrofe u Černobilju u Ukrajini 1986. i posle nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu 2011. Međutim jod-131 upotrebljava se i u medicinskoj industriji i za lečenje bolesti raka povezanih sa štitnom žlezdom.
Dejana Cvetković
