STRUČNJACI ZAHTEVAJU FORMIRANJE NEZAVISNE KOMISIJE ZA UTVRĐIVANJE POSLEDICA NATO BOMBARDOVANJA

Za koji dan navršiće se 18 godina od početka NATO bombardovanja. Osim svih užasa sa kojima su se suočavali građani SRJ tokom 78 dana, jedan se posebno ističe. Dejstva osiromašenim uranijumom po, uglavnom, civilnim ciljevima, nezabeležena su u Evropi.

Međutim, i posle gotovo dve decenije, kompletna slika o posledicama zračenja, još nije načinjena. Prošlog meseca, na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održan je naučni skup pod nazivom “Čovek i životna sredina”, na kojem su učestvovali eminentni stručnjaci iz različitih oblasti.

Eksperti na okupu

– Učinjen je veliki korak ka istini o posledicama NATO bombardovanja. – rekla je tom prilikom prof. dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja neurohirurgije u Kliničkom centru Srbije, i jedna od najglasnijih boraca za to da se činjenice i posledice nezapamćenog ratnog zločina konačno u celini predstave.

– Konačno je u jednoj državnoj instituciji, kao što je Hemijski fakultet u Beogradu, okupljen veliki broj stručnjaka poput lekara, hemičara, fizičara, vojnih lica koji su, svako u svojoj oblasti, izneli zastrašujuće podatke o posledicama NATO bombardovanja.

Prema njenim rečima, u Srbiji je broj malignih oboljenja u velikom porastu. Između 2006. i 2009. godine, broj obolelih je porastao za 5.000 u odnosu na period od 2002. do 2005, a i broj umrlih povećan je za istu cifru.

Ako ovo nije dovoljno alarmantno, podaci Zavoda za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” za 2014. godinu govore o tome kako u Srbiji, bez Kosova i Metohije, od malignih oboljenja pati 35.319 osoba, odnosno 490 ljudi na 100.000 stanovnika. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ta brojka u celom svetu iznosi oko 290 obolelih na stotinu hiljada stanovnika.

Osim toga, broj obolelih u svetu godišnje poraste za 0,6 posto, a kod nas za dva odsto.

– Naročito je povećan broj onih koji boluju od limfoma i leukemije, čak za 136 odsto – rekla je dr Grujičić. – Ako znamo da su to oboljenja povezana sa koštanom srži, koja je najosetljivija na zračenje, prilično je jasno šta je uzrok svemu tome – zaključila je ona.

Sporni podaci

Agencija za jonizujuće zračenje iznela je tvrdnju da nema povišenog nivoa zračenja na mestima gde su projektili pali, međutim, dr Grujičić ne deli to mišljenje i smatra da je šteta naneta pri samoj eksploziji smrtonosnih naprava.

– Kada se alfa čestice udahnu i unesu u organizam preko hrane ili vode, one ostavljaju trajne posledice po zdravlje – objasnila je ona. – Važno je da je postignut zajednički stav da se nastavi sa istraživanjima i reaguje prema državi, i da se zahteva formiranje nezavisne komisije i laboratorije koja će ispitati sve posledice. Što se mene tiče, nikada neću odustati od zahteva da se podigne tužba protiv NATO – kategorična je bila dr Danica Grujičić.

Stanje je, prema mišljenju mnogih stručnjaka koji su učestvovali na ovom skupu, toliko kritično da se može govoriti i o svojevrsnoj epidemiji malignih bolesti. Osim toga, termin “ekocid” se mogao čuti više puta tokom diskusije.

Katastrofalne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi ne dolaze samo od radioaktivnih materija, bombardovana su i naftna postrojenja, što je za posledicu imalo ispuštanje ogromnih količina ugljen-dioksida, kao i posebnih grupa kancerogenih jedinjenja, koja spadaju u policiklične aromatične ugljovodonike.

–  Ovo je pokrenuto zahvaljujući svima koji su prepoznali važnost ove teme. Nije bitno da li sam iznela te podatke ja ili neko drugi. Bitno je da se u javnosti ova tema nametne kao izuzetno važna. Svakako ću nastaviti da pričam o svim gorućim problemima kao što sam i najavila i na početku i da uradim sve što je do mene da mladi preuzmu svoju borbu – rekla je na kraju dr Danica Grujičić.

Sada već antologijska  fotografija Zorana Jovanovića, “Kosač”,
Pančevo 08.06.1999.

Hemijski i radiološki rat

Ne postoji međunarodno priznata metodologija proračuna i procene ekološke štete u uslovima rata, posebne ovakvog gde je korišćeno oružje zabranjeno međunarodnim konvencijama. Zavod za zaštitu životne sredine svojevremeno je dao procenu da je ekološka šteta 3,6 milijardi, a grupa G17 10 milijardi dolara. U tim procenama uključene su sve direktne i indirektne ekološke štete. Na naučnom skupu održanom 24. maja 2007. godine, između ostalih iznet je i referat pod nazivom “Upotreba zabranjenog oružja u agresiji NATO snaga na SR Jugoslaviju”.

U uvodnom delu tog referata, general – major Slobodan Petković, stručnjak za ABH odbranu, rekao je sledeće:

– U ime istine, sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije, ciljno i planski učinjena je ekološka katastrofa, po karakteru, obimu i obliku nezabeležena u istoriji ljudske civilizacije. Bili smo izloženi u pojedinim elementima i ekološkom genocidu — uništavanju životne sredine i ugrožavanju života i zdravlja ljudi u širim razmerama i sa dugoročnim posledicama. Na ovim prostorima, po nekim svojim karakteristikama, vođen je hemijski i radiološki rat.

Ozračeni zemlja i voda

U 77 dana lansirano je oko 1.000 krstarećih raketa, a na relativno malu teritoriju bačeno je ukupno 79.000 tona eksploziva. Ovo uključuje i 35.450 kasetnih bombi, termo – vizuelnih i grafitnih, koje su zabranjene po međunarodnim konvencijama. Bombe i municija sa osiromašenim uranijumom pale su po celom prostoru prirodne sredine, zatrovale su poljoprivredna polja, šume i kopnene i vodene puteve, šireći radijaciju i izazivaći smrtonosna oboljenja širom zemlje. Neeksplodirane kasetne bombe razbacane su svuda, pa i dan-danas predstavljaju opasnost po život.

Dr Danica Grujičić upozorava i na to da nije samo Srbija ugrožena (iako se najviše posledica oseća ovde), već i susedne zemlje, naročito one u kojima Dunav nastavlja svoj tok, jer se radioaktivne materije mogu preneti i vodom.

Preko 30.000 projektila palo na SRJ

Jedinice službe ABHO Vojske Jugoslavije su obavile radiološko hemijsko izviđanje objekata i rejona dejstva NATO avijacije, kontrolu prisutnosti radiološke kontaminacije i prikupljanje ostataka municije sa osiromašenim uranijumom. Još u toku NATO dejstava, uspeli su da evidentiraju 99 udara municije sa osiromašenim uranijumom na 90 lokacija, i to 85 na prostoru Kosova i Metohije, četiri na teritoriji uže Srbije i jednu u Crnoj Gori. Prvi primerci takve municije otkriveni su 18. aprila 1999. godine, u rejonu Bujanovca.

Pronađeni uzorci su dati na ekspertizu Institutu za nulearne nauke u Vinči. U izveštajima je navedeno da „izmerena vrednost gama doze je na kontaktu 0,1 mGy/h. Na osnovu podataka iz američke literature o toj municiji beta/gama doze na kontaktu penetratora od OU je 2,5 mGy/h. može se zaključiti da neposredni kontakt sa samo jednim projektilom (granatom) u relativno dužem vremenskom periodu proizvodi doze koje su na granici dozvoljenog za stanovništvo, odnosno u kontaktu sa kožom izazvalo bi promene na njoj.“

Treba imati u vidu da uranijum U-238, koji se koristi u municiji, ima specifičnu aktivnost za tri reda veličina veću od dozvoljene granice od 10 kBq/kg. Kada se uzmu u obzir ukupne količine te municije rasute na relativno malom prostoru, proizilazi da su aktivnosti nekoliko stotina hiljada puta veće od prosečnog prirodnog sadržaja uranijum U-238. To dovodi do kontaminacije životne sredine, sa dugoročnim posledicama po život lokalnog stanovništva i sav ostali živi svet. Potvđena je najveća koncetracija ostataka municije sa osiromašenim uranijumom u rejonima dejstva američkog aviona A-10 Tanderbolt II, što to je i priznao Generalštab NATO alijanse u pismu Generalnom sekretaru UN Kofi Ananu. U dokumentu je istaknuto da je ispaljeno oko 31.000 granata sa osiromašenim uranijumom na prostoru SRJ.

M. Milosavljević

Foto: Zoran Jovanović – Mačak, Kompanija “Novosti”, Wikipedia