Naslovna Životinje Egzotika MALA ŠUMSKA DOMAĆICA

MALA ŠUMSKA DOMAĆICA

593
0
PODELI

 

STANOVNIK SENOVITIH ŠUMA, SIMPATIČNA I OKRETNA VEVERICA JE MAJSTOR AKROBACIJE I BRIŽAN RODITELJ (1)

 

Okretna i majušna veverica (Sciurus), šumski glodar iz porodice Sciuridae, živi u mnogobrojnim podnebljima sveta, osim na australijskom kontinentu i na Madagaskaru. Postoji više od 350 vrsta i one se dele na dve glavne grupe: prizemljuše koje borave na zemlji ili pod njom, vešti su kopači i kriju se u složenom sistemu hodnika, i arborealne vrste – koje žive na drveću. Mnoge vrste veverica smatraju se štetočinama u poljoprivredi u zemljama koje su njihovi prirodni predeli boravka. Još jedan zanimljiv podatak o njima je i da ne mogu da se zaraze besnilom, niti su prenosioci te bolesti.

Loptasto gnezdo

Veverica je veoma radoznao stanovnik šume u kojoj ne postoji kutak gde neće zaviriti. Iz mnoštva vrsta izdvaja se najmanja afrička pigmejska veverica, duga samo 13 cm, dok indijska gigantska dostiže gotovo metar. Veverica zlatne dlake živi u četinarskim šumama SAD i Kanade, od ostalih vrsta najmnogobrojnije su crvena i siva, a jedna od najinteresantnijih je leteća veverica, nastanjena u severnoj Rusiji, SAD i Finskoj.

Ova šumska “reduša” ima prelep dugačak rep, obrastao dugom, gustom dlakom koji služi za održavanje ravnoteže i kao kormilo prilikom skakanja po drveću. Stanuje u senovitim i vlažnim hrastovim, borovim, jelovim i bukvinim šumama i na granama drveća ili u šupljem stablu pravi loptasto gnezdo od mahovine, osušene trave, perja, grančica i lišća, a ponekad se jednostavno useli u dom detlića. U gnezdu se odmara posle potrage za hranom i u njemu boravi kad nastupi zima. Budući da joj nije dovoljna samo jedna kuća, ova mala šumska domaćica napravi u šumi po dva-tri gnezda debelih zidova koji štite od kiše i snega i čuvaju toplotu zimi. Njene loptaste kućice smeštene su visoko u krošnji drveta i imaju najmanje po dvoja “vrata”, ulaz i otvor za bežanje. Okruglo gnezdo obično postavlja u račvama grana, tik uz deblo.

“Špajz” u deblu

Veliki deo života veverica provede u traženju, sakupljanju i sakrivanju hrane koju ostavlja i kao zimnicu. Spretna je u penjanju na visinu i za koru drveta se hvata istovremeno sa sve četiri noge. Ponekad se zadnjim nogama obesi o granu kako bi dohvatila neki plod. Ima jake sekutiće, koji neprekidno rastu tako da je prisiljena da po čitav dan nešto gricka kako bi ih istrošila. Na šapama ima pet prstiju, nalik ljudskim, sa dugačkim kandžama za penjanje. Dugačke zadnje šape služe za skokove od po nekoliko metara.

U šupljim stablima, koja joj služe kao “špajz”, za predstojeću zimu gomila dugotrajne namirnice, poput semenki bukve, lešnika i oraha. Dok ih ne prenese, zakopava ih u zemlju i prekriva komadima kore drveta i grančicama. Izvanrednim čulom mirisa može na “omiriše” svoja skrovišta hrane čak i ispod debelih naslaga snežnog pokrivača. Ukoliko “zaboravi” ili previdi neke semenke, one će na proleće proklijati, zbog čega se veverica smatra pravim malim šumarom.

Veveričji jelovnik zavisi od predela u kome živi. Može da se sastoji od semenki, cvetova, mladica, šipka i gljiva. Ponekad jede gusenice, u proleće iz gnezda ptica pevačica krade jaja, a često se “zamera” šumarima, jer prstenasto oglođe koru drveta koje se zbog toga osuši. Poslastice su joj šišarke smrče, kao izuzetan izvor energije i koštunjavo voće – orasi, lešnici, žirevi…

Planira porodicu

Van sezone parenja, veverica je samotnjak, iako ponekad, u zimsko doba godine, zbog uzajamnog grejanja deli gnezdo sa više “komšinica”. Postaje polno zrela već sa godinu dana i razmnožava se samo ako ima dovoljno hrane. U našim krajevima ženka okoti dva legla godišnje, najčešće u martu ili aprilu, a zatim ponovo u junu ili julu. U leglu su najčešće 3 mladunca, ali može da ih bude do 7. Ako se stvore uslovi za parenje, veći broj mužjaka “vija” ženku po drveću dok ona ne izabere jednog, obično dominantnog, a nakon tog čina, pravi gnezdo za buduću decu. Bremenitost traje tridesetak dana, ali je buduća mama i dalje vrlo aktivna i povlači se u kućicu na dan okota. Vreme poroda se približava kad se uoči povećanje stomačića i mlečnih žlezda.

Kad se okote, male veverice su slepe i gole. Prve nedelje po dolasku mladunaca na svet, ženka je stalno u njegovoj blizini, jer ih često doji. Mlade veverice progledaju posle 4 nedelje, a tada počinju da im rastu dlake. Po isteku 7. nedelje izlaze iz gnezda i počinju da jedu čvrstu hranu, ali im je još tri nedelje u osnovi ishrane majčino mleko. Kad prestanu da sisaju, jedu voće i semenke, a majka ih nauči da se penju po stablima i da održavaju ravnotežu repom. Posle nekoliko meseci savladaju sve veštine, napuštaju majku i počinju samostalan život.

Signali

Ovi mali glodari međusobno komuniciraju različitim oglašavanjima i mirisnim oznakama, a koriste i repove kao signalne uređaje pa ih trzaju u slučaju opasnosti, kako bi upozorile druge veverice na moguću opasnost.

Dlaka i čuperci

Veverica menja dlaku dva puta godišnje. Leti joj je krzno kratko, spolja žućkasto-smeđe do skoro crne boje, a u novembru dlaka postaje gušća i tamnija, a čuperci na ušima se izdužuju.