POJEDINI PRIPADNICI ŽIVOTINJSKOG SVETA UŽIVAJU U KORIŠĆENJU BILJAKA I PLODOVA SA OPIJAJUĆIM DEJSTVOM

Možda će zvučati prenaglašeno i neverovatno, ali nema neistine u tvrdnji da se pripadnici pojedinih životinjskih vrsta ponašaju krajnje nerazumno kad “nalete” na plodove određenih biljaka i konzumiraju njihove opojne sokove. Unoseći u organizam “zabranjene” supstance, počinju čudno da se ponašaju, postaju dezorijentisani i usporeni, te s pravom dobijaju epitet alkoholičara i narkomana u carstvu životinja.

Istraživači su uspeli da odgonetnu koje supstance iz biljaka i njihovih plodova “opijaju” životinje koje s vremenom počinju da pokazuju osobine zavisnika. Na sreću, među pripadnicima poklekle vrste postoje “vaspitači” koji se trude da drže “konce” u rukama, pokušavajući da prestupnika vrate na pravi put, mada je među njima mnogo više dželata.

Kapucini i stres

Kapucini majmuni spadaju među najsitnije, najinteligentnije i najprilagodljivije primate. Pojedine podvrste iz Južne Amerike, kao i lemuri poreklom sa Madagaskara, uznapredovali su u odnosu na svoje rođake time što su naučili kako da se “drogiraju” sa insektima koje “pokupe” verući se po drveću. Postoji nekoliko vrsta stonoga koje ispuštaju otrovne supstance kad se uznemire, što su majmuni “provalili”, pa ih kotrljaju, gnječe i grizu sve dok ovaj zglavkar ne počne da luči obrambeni otrov. S tim toksinom majmuni se mažu kako bi oterali komarce i druge parazite, a istovremeno se i veoma “oraspolože”. Naučnici su potvrdili da stonogin otrov odbija insekte, ali je i pun cijanida koji, ipak, do sad nije naterao majmune da se odreknu uživanja, pa se oni i dan-danas okupljaju u grupe i jedan drugom dodaju otrov dvostrukog dejstva kojim ublažavaju stres življenja u džunglama.

“Alkosi” sa dugom tradicijom

Rođaci kapucina, vervet majmuni sa Kariba, kao i njihove “kolege” iz džungli Amazonije, imaju dugogodišnju “narkomansku” istoriju, ali su se za razliku od njih koncentrisali na alkohol. Posle konzumiranja fermentisane šećerne trske, gajene za industriju ruma, postali su poznati po bezobrazlucima na plažama, jer su se bacili na ispijanje koktela turistima. Studije o njihovom ponašanju govore kako su formirali alkoholne navike slične ljudskim. Većina pije u umerenim količinama, oko 12 posto pije mnogo, pet posto previše, a samo mala grupa ignoriše alkohol.

Bizarno ispijanje urina

Sibirski irvas stotinama godina ne uspeva da se “skine” sa halucinogene pečurke Amanita muscaria, poznatije kao muhara, u kojoj uživa kad god mu se pruži prilika. Kao i većina biljojeda, hrani se raznovrsnim biljkama, pa i brojnim vrstama pečurki, od kojih su pojedine opasne po čoveka, ali ovim životinjama ne smetaju.

Pomalo bizarno zvuči podatak da sibirski starosedeoci imaju običaj da prate irvase koji konzumiraju otrovnu muharu. Upoznati sa opijajućim dejstvom ove pečurke, oni prikupljaju irvasov urin koji potom ispijaju i tako sami doživljavaju halucinacije. Telo irvasa ne metabolizira psihodelične gljive, pa se većina opojnih supstanci izbacuje kroz urin.

Još jedan nesvakidašnji podatak nastavlja se na gorespomenutu bizarnost, jer se krug razmene opojnog urina ovim ne završava. Životinje takođe vole da piju ljudski urin, pa pripadnici pojedinih plemena nose kožne torbe sa vlastitim urinom koje služi kao mamac za vraćanje irvasa u stado.

Lišaj poslastica za muflona

Jedinstvena vrsta žuto-zelenog lišaja, koji raste samo u divljinama Nacionalnog parka Stenovitih planina (Roki Mountan). Ovaj lišaj je izuzetno redak i da bi porastao na jednom jedinom kamenu može da prođe i čitava decenija. Iako se nalazi na izuzetno nepristupačnim stenama, i nema nikakvu hranljivu vrednost, muflon se rado pentraju da bi ga našli, se posle njegove konzumacije osećaju opuštenije i pomalo luckasto.

Neiskorenjiva “luda trava”

Biljka nazvana ludom travom, koja u Severnoj Americi raste u izobilju, izaziva “ludilo” među pripadnicima četvoronožaca, a jedan od njenih najvernijih konzumenata je konj. “Luda trava”, koja polako ubija ove životinje, često je jedini izvor hrane na pašnjacima u oskudnim zimskim mesecima.

Postoji više vrsta ove biljke i sve su veoma opasne za stoku, pa su farmeri stalno na oprezu, ali je “ludu travu” gotovo nemoguće iskoreniti.

Kada nisu na “travi”, konji vole da ližu Phyllomedusa sauvagi, ekvadorsku žabu koja luči narkotik epibatidin. Te žabe su, poput drugih otrovnih rođaka, poznate po sposobnosti da izdvajaju otrove iz svog plena, a potom se te izlučevine pojavljuju na njihovim leđima.

Na žabu i njene izlučevine nije imun ni čovekov najbolji prijatelj pas, koji pomahnita kad se u njegovoj blizini nađe “turska žaba” (Rhinella marina). Kad oseti opasnost, žaba počne da luči beli sekret bufotoksin koji je klasifikovan među narkotike prve klase u Australiji. Bufotoksin izaziva blago trovanje, propraćeno halucinacijama, a zahvaljujući tragovima serotonina, ova supstanca pojačava i osećanje sreće. Zato pas bukvalno polude kada vide ovu žabu i onda je ližu po koži i tada žaba u samoodbrani pušta otrov, koji u njima budi euforiju. Ukoliko pas poliže previše otrova može doći do smrti i ozbiljnog trovanja. U Australiji su zakonom zabranili ovu drogu na žabljim batacima, ali to ne važi za pse koji hoće malo da se zabave.

Opojna marula

Južnoafrički slonovi poznati su kao obožavatelji alkohola, a dobijaju ga besplatno i u velikim količinama sa drveta marule. Okupljaju se ispod stabala visokih dvadesetak metara i u slast jedu prezrele kiselo-slatke plodove nalik šljivama, prepune fermentisanog soka, sve dok ne popadaju i počnu da se valjaju.

Pčele alkoholičarke

I pčele se mogu ubrojati u grupu životinja koje se s vremena na vreme alkoholišu. Kako im je nervni sastav sličan ljudskom, često se mogu opiti usled izloženosti etanolu iz fermentisanog nektara, prezrelog voća, prirodnih hemikalija izokoline, ali i alkohola koje proizvode ljudi.

Izgleda da pčele privlače fermentisane supstance, zbog svojih opojnih svojstava, no većinu njih od alkoholizma odbijaju stroga društvena pravila. Da bi se proizvodnja meda održala, pčele pijanice drže se van košnica.

Naučnici su primetili da opijene pčele slabije lete, retko se društveno angažuju i sklone su agresivnim napadima. Pojedine krilate alkoholičarke toliko su ogrezle u porok da ništa ne rade, samo leže na leđima s podignutim nogama. Neke jedinke ne umeju da pronađu put do košnice, ali kad se otrezne i vrate, starešine ih surovo kazne.

Trava za radovanje

U “mačijoj travi” postoji psihoaktivna supstanca Nepeta cataria koju naše dlakave ljubimice obožavaju. Kad maca oseti ovu biljku, bukvalno trči da bi došla do nje i onda počinje uživanje u vidu lizanja i žvakanja, a simptomi opijenosti mačijom travom ogledaju se u kotrljanju po podu, neuobičajenom opijenošću, energičnom skakanju, predenju i nepovezanom mjaukanju usmerenom na razne predmete.

“Vino duše” za jaguara

I divlje mačke, poput jaguara, vole da se opuste, pa u južnoameričkim prašumama tragaju za korenom Banisteriopsis caapi koji sadrži jaku psihoaktivnu supstancu maoi. Ovaj koren, poznat i kao ajovaska, u prevodu znači “vino duše”, pojačava čulo sluha životinje i izaziva halucinacije, a koriste ga i šamani autohtonih plemena zapadnog Amazona u verskim obredima i ritualima ozdravljenja.

Kengur na opijumu

Valabi je vrsta kengura iz Tasmanije, poznata po tome što posećuje polja maka gde bezbrižno konzumira opijum. Posle tamanjenja nezrelih glavica maka, valabi je u stanju da skače u krug, pada opijen i pustoši polja ove industrijske biljke. Tasmanija je najveći legalni svetski proizvođač opijuma za farmaceutsku industiju. Kad su zalihe hrane u Tasmaniji oskudne, valabiji preživljavaju jedući ove opojne biljke i uništavajući zasađena polja.

Riba-balon kao droga

U naučnom svetu poznat kao izuzetno inteligentan, ovaj sisar rizikuje život kako bi se nadrogirao ribom-balonom koja luči tetrodotoksin, supstancu 120.000 puta jaču od kokaina. Ovaj otrov je 100 puta jači od otrova crne mambe i najtoksičnije je prirodno jedinjenje poznato čoveku.

“Blažene” svinje

Crni tartuf (Tuber melanosporum), skupocena i retka pečurka, sadrži kanabinoid anandamidom, jedinjenje čije se dejstvo na konzumenta može opisati prevodom te reči iz sanskrita, i znači “blaženstvo”.

Anandamid u crnim tartufima verovatno je razlog zašto ljudi skupo plaćaju ove pečurke, za kojima tragaju pomoću posebno dresiranih pasa, ali i svinja koje su takođe veliki obožavaoci ove retke gljive. redi.

“Mravljenje”ptica

Čudnovato valjanje ptica po zemlji ili na debelim granama drveća, bilo je izazov ornitolozima koji pokušavaju da dokuče razloge neuobičajenom ponašanju ovih krilatih bića. Gavranovi, svrake, čavke i mnoge druge vrste ptica su “dolijale”, jer su ulovljene kako se “mravljuju”, odnosno valjaju po izdignutim mravinjacima i trljaju o ove insekte. Objašnjenje o razlozima mravljenja objavljeno je davne 1974. godine u časopisu “American Ornithologist’s Union“, gde jedna od teorija objašnjava kako ptice upijaju premaz sa odbrambenim hemijskim sekretom mrava koji ih štiti, ali ima i ulogu da umiri telo ptice u sezoni mitarenja. Snimci načinjeni prilikom istraživanja nedvosmisleno ukazuju na to da ptice češće koriste mravlje izlučevine kako bi se “uradile”, pri čemu uživaju u posledicama “mravljenja” otvorenog kljuma i izvodeći imaju neku vrstu “pijanog” plesa.

B. P.