Naslovna Uncategorized LETEĆI SPASIOCI

LETEĆI SPASIOCI

687
0
PODELI

 

UTICAJ ŽIVOTINJA NA ISTORIJSKE DOGAĐAJE ČESTO JE NEPOZNAT JAVNOSTI KOJA O NJIHOVIM PODUHVATIMA SAZNAJE SLUČAJNO


Iako je opšte poznato da se golubovi smatraju najinteligentnijim pticama, tokom prvog i Drugog svetskog rata, američka vojska imala je više od 200.000 ovih “pernatih” kurira koji su prenosili poverljive informacije.

Podvižnik Ami

Jedan od njih bio je i Šer Ami (Dragi Prijatelj) koji je leteo u američkoj jedinici u Francuskoj. Preneo je 12 važnih poruka, a onda je tokom jednog preleta pogođen neprijateljskom vatrom. Iako ranjen, uspeo je da na odredište donese poruku koja je spasila 194 vojnika, poznatijih kao “izgubljeni bataljon”. Zbog izuzetnog podviga, odlikovan je specijalnom medaljom za hrabrost. Šeru su nekako uspeli da saniraju ranu, ali je naredne 1919. od njihovih posledica, ipak, uginuo. Tako je on postao jedan od najslavnijih golubova, a njegovo telo je preparirano i izloženo u muzeju Smitsonijan.

Kad se priča o hrabrosti golubova, uvek se Šer Ami uzima kao najsvetliji primer. On je i poslužio kao lajtmotiv za engleski crtani film o golubu pismonoši Valijantu. Reč je o mladom i nespretnom golubu koji silno želi da postane heroj i pomogne zaraćenim Evropljanima, učestvujući u opasnim operacijama britanske Kraljevske avijatičarske jedinice golubova pismonoša tokom Drugog svetskog rata.

Jedan od prvih zapisa o golubovima govori da ih je za slanje poruka koristio i persijski kralj Kir, a kao “telefonsku” vezu koristio ih je i Julije Cezar. Prva masovna upotreba golubova zabeležena je tokom opsade Pariza (1870–1871) za vreme Francusko–pruskog rata.

Krilati poštari

Golubovi su balonima punjenim plinom bili prenošeni iz Pariza do odsečenih francuskih gradova, odakle su se vraćali u Pariz sa porukama građana i vojnika. Tokom tog rata, na taj način preneseno je 150 hiljada vojnih poruka i oko milion privatnih. To je praktično bila prekretnica u načinu komunikacije i od tada su golubovi i službeno postali uobičajeno sredstvo prenošenja poruka. Ovo je naročito bilo izraženo tokom ratova, jer telefonske ili telegrafske žice mogle su da se presećku ili prisluškuju. Međutim, golubovi su bili izuzetno pouzdani i retko kad bi zakazali.

Tokom Prvog svetskog rata, 1917. godine američka vojska osnovala je prvu golublju brigadu. Procjenjuje se da je u tom ratu, u službi prenošenja vojnih poruka, angažovano pola miliona golubova, a u Lilu (Francuska) i Špandau (Nemačka) golubovima koji nisu preživeli rat podignuti su spomenici.

Drugi svetski rat doneo je nove izazove, ali su golubovi bili uvežbaniji nego ikada pre, jer je svaka vojska, koja je držala do sebe, imala posebnu golubiju jedinicu. Primera radi, u Engleskoj su ih koristili svi rodovi vojske i tako je nastala Nacionalna služba za golubove, kao volonterski civilni servis, koji je imao zadatak da uzgaja golubove za vojne svrhe. Dok je rat trajao, odgajeno je više od 200 hiljada golubova koji su RAF-u pomagali u borbi protiv Nemaca. Tokom Drugog svetskog rata, Britanci su iz aviona pustili 16,554 golubova, a zajedno sa važnim podacima, do cilja su stigle 1.832 ptice.

 

Nagrada za posebne zasluge

Kako bi odali počast golubovima pismonošama, Englezi su 1943. uveli Dikinovu nagradu za posebne zasluge životinja u Drugom svetskom ratu, a primila su je 32 goluba. Amerikance su golubovi spasili nakon iznenadnog japanskog napada na Perl Harbur. Uništene su glavne komunikacijske veze, ali su “kontakt” između američkih brodova i vojih baza preuzeli golubovi. Nemačka je prva u Evropi osnovala golubiju poštu i ptice pripremila za rat. U sedištu pošte, u Špandau kraj Berlina, bilo je oko dve i po hiljade golubova koji su se intenzivno koristili tokom napada na Francusku, Jugoslaviju i Grčku.

Nacisički psi za logore

U Drugom svetskom ratu, nacisti su pokušali da stvore zastrašujuću armiju “pasa koji govore”. Osim što su želeli da pokore ceo svet, imali su i planove da nauče pse da govore i čitaju, kako bi zamenili vojnike angažovane na čuvanju logora.

Adolf Hitler, nacistički vođa, verovao je da je pse moguće naučiti da govore i komuniciraju sa njegovim SS oficirima. Imao je i posebnu školu za pse gde su ih učili raznim veštinama.
Zvaničnici tadašnje nacističke Nemačke regrutovali su tzv. “obrazovane pse” širom Nemačke i učili ih da govore i daju signale šapama. Jedan od pasa je, navodno, naučio da izgovara reči “Majn Firer” što je ponavljao svaki put kad bi ga neko upitao ko je Adolf Hitler.
Pas po imenu Rolf, erdejl terijer, šapom je pokazivao na pojedinačna slova i tako “ispisivao” reči, pa i čitave rečenice. Sam Hitler je bio veliki ljubitelj pasa i imao je dva nemačka ovčara, Belu i Blondi. Nemci su se nadali da će im psi pomoći u ratu, da će raditi zajedno sa SS oficirima i čuvati koncentracione logore.
Bizaran eksperiment je otkriven posle dugogodišnjeg istraživanja akademika dr. Jana Bondesona sa Univerziteta u Kardifu, u Velikoj Britaniji, koji se bavio jedinstvenim i neverovatnim psima u istoriji.

Univerzalne mule

Među životinje koje su korišćene u vojne svrhe ubraja se i mula. Skromna ali inteligentna, i spretnija od konja kad je reč o veranju po planinama, mula je još od 18. veku bila prinuđena da obavlja vojnu službu. U Prvom svetskom ratu, mule su korišćene za prenošenje haubica, municije, granata i namirnica, ali i pošte i ranjenika. U to vreme, postojale su mule prve klase, jake, krupne i teže od 460 kg, korišćene za prevoz oružja, pri čemu su za svaki top bile potrebne tri životinje(jedna za prenošenje cevi, druga za lafet i treća za municiju). One manje, lakše od 400 kg, svrstane u drugu i treću klasu, vukle su komoru.

Delfini, beluge i orke

U vreme hladnog rata, SAD i Sovjetski Savez koristili su više od hiljadu delfina, beluga i orki za pronalaženje mina i presretanje, ili kao stražare i kamikaze u tajnim misijama pri napadima i sabotaži. Još u vreme Vijetnamskog rata, američka vojska je obučavala delfine da razlikuju zvuk podmornica, pronalaze projektile na dnu okeana i pričvršćuju eksplozivne naprave ispod brodova.

Miševi minolovci

Na kopnu se za pronalaženje mina ne koriste samo psi, nego i miševi. Poznato je da ovi glodari imaju veoma istančan njuh i sposobni su za otkrivanje mina i eksploziva, a budući da su mali i lagani, mogu da gaze po miniranom terenu, a da ne izazovu eksplozije.

S. Š.

PODELI
Prethodni članakNEMA ZIME ZA KRIOFILE
Sledeći članakVOJTEK RATNI HEROJ