EKSTREMNO NISKE TEMPERATURE I PTIČIJI GRIP UGROŽAVAJU LEPOTANE VODENOG STANIŠTA
Kada su na Badnji dan temperature u našoj zemlji “pale” daleko ispod nule i led je okovao bare i jezera, a pojedine su počele da se lede u priobalju, usijali su se telefoni u Zavodu za zaštitu i proučavabnje ptica Srbije. Najčešće su se javljali ljubitelji ptica, a posebno labudova, iz Beograda, Zemuna, Novog Sada.., ali i iz drugih gradova uz Dunav, Savu i Tisu. Vidno uzbuđeni, pričali su da su videli labudove kako bespomoćno leže na ledu i apelovali da im se pomogne. Njihovo dodatno uznemirenje izazvali su i napisi u pojedinim novinama “da je veliki broj labudova zarobljen u ledu i da im preti pomor”.
Panika bez razloga
– Prvog dana posle Božića telefon Zavoda zvonio je više od pedeset puta! – kaže Draženko Rajković, terenski ornitolog Zavoda. – Bila je to prirodna reakcija ljubitelja ovih lepih i gracioznih ptica koje građani, a posebno deca, redovno hrane. Takva reakcija je, ipak, bila pomalo ishitrena, jer treba imati na umu da je labudovima priroda podarila izuzetnu moć termoragulacije, pa mogu da prežive i na izuzetno niskim temperaturama. U slučaju da im uslovi postanu nepodnošljivi, oni će, jednostavno, da odlete u toplije krajeve. A kada je reč o jedinkama koje je led stvarno “zarobio”, to su najverovatnije bolesne, slabo uhranjenje ili mlade i neiskusne ptice. Naravno da je život svake jedinke važan, ali trebalo bi da se zna da u prirodi postoji i prirodna selekcija. – kaže Rajković i dodaje da je velika koncentracija ptica na rekama, oko 300.000 jedinki, posledica naglog leđenja bara i kanala tako da su one u potrazi za hranom doletele u priobalje koje je, međutim, takođe počelo da pokriva ledena kora. Nepovoljna okolnost za njih bila je i to što je zabranjena plovidba tako da je ledena kora pokrila gotovo celu površinu reka – ističe Rajković.
Zbog svega je iz Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije stiglo saopštenje da labudovi na keju u Novom Sadu, kao i onom u Zemunu, nisu zarobljeni u ledu već da su ptice slobodne, da spavaju, što je njihovo normalno ponašanje.
Navikli na hladnoću
Po rečima ornitologa Miloša Radakovića iz Zavoda za zaštitu prirode, njihovi stručnjaci obišli su lokacije na koje su građani, koji su se javljali, ukazali kao kritične, i utvrdili da nema labudova zarobljenih u ledu. Veći deo ptica, među kojima su labudovi, galebovi i patke, koncentrisale su se na spoju ledene kore i otvorene vode i u tom delu se i kreću.
– Labudovi, među kojima je i labud grbac kao najrasprostranjenija vrsta kod nas, adaptirani su na boravak u ledenim vodama, jer su im prirodna staništa severni krajevi centralne i severne Evrope. Mehanizmi kojima se labudovi brane od niskih temperatura su ležanje ili sedenje na ledu i snegu, nogu povijenih u perje da bi održali optimalnu telesnu temperaturu, naročito nogu. Onima koji to ne znaju može da izgleda kao da su ptice zarobljene u ledu – objašnjava Radaković i ističe da je veoma važno da se ptice ne uznemiravaju i ne rasteruju da bi ih što više ostalo u jatu. Labudovima najbolje može da se pomogne ako im se donese hrana – zrna kukuruza i pšenice. Trebalo bi da se izbegava hleb koji zbog kvasca i soli negativno utiče na njihov sistem za varenje a njihova razgradnja u vodi i narušava vodeni ekosistem – kaže Radaković.
Influenca nadomak Beograda
Da li su ekstremno niske temperature naterale ptice da se grupišu na mestima gde ima hrane i pospešilo širenje ptičjeg gripa ili avijarne influence teško je sa sigurnošću da se tvrdi. Ornitolozi smatraju da ta mogućnost ipak postoji.
Najnoviji slučaj pojave ove bolesti, koja inače nije opasna za ljude, registrovana je na teritoriji glavnog grada, u kanalu Vizelj nadomak Borče na levoj obali Dunava. To je potvrđeno na osnovu analize pronađenih uginulih labudova na tom prostoru u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za avijarnu influencu u Kraljevu.
Ovo, inače, nije prvi slučaj avijarne influence u Srbiji jer je 2. i 10.
decembra 2016. godine potvrđeno postojanje visoko patogenog soja avijarne influence – AI(H5N8) kod 6 uginulih labudova u tri gazdinstva na području Kovilјskog rita, nedaleko od Novog Sada. Uprava za veterinu Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine je u skladu s tim proglasila područje zaraženim. Nekoliko dana kasnije, na osnovu pozitivnih nalaza kod dva uginula labuda i na lokacijama Ludoško jezero, na području opštine Subotica i Kanal DTD, na području Grada Novog Sada, doneta su rešenja o proglašenju zaraženog i ugroženog područja.
Iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine upozoravaju da su odgajivači živine dužni su da prijave veterinaru ili veterinarskom inspektoru sumnju na pojavu bolesti. Karakteristični simptomi bolesti su: iznenadno uginuće živine, slabost, potištenost uz nakostrešenost perja, veliki pad nosivosti jaja i loš kvalitet ljuske, kašalj, disanje otvorenim kljunom, otok glave i vrata, cijanoza kreste i podbratka, tačkasto krvarenje na sluzokoži i potkožnom tkivu, otežano kretanje, grčevi, kretanje u krug, paraliza…
Apel volontera
I iz volonterske organizacija za spasavanje životinja “Animal reskju Srbija” stiglo je umirujuće saopštenje da nema razloga za paniku. Prirodno je, isticali su, da se u zimskom periodu ptice poput labudova okupljaju u jata između zaleđene obale i otvorene vode. Dok leže na ledu, izgleda kao da im je donji deo trupa okovan ledom što dovodi u zabludu posmatrače. Normalno je, takođe, da se u zimskom periodu zbog prirodne selekcije, pojedine ptice pronađu zaleđene. Razlozi su starost, bolest, povrede ili iznemoglost zbog nedostatka hrane. Pticama, ističu volonteri, na najbolji način može da se pomogne ako ih hrane ljubitelji životinja dok se led ne otopi, pa da nam reke i priobalja ponovo krase prelepa stvorenja koja su na ovoj planeti mnogo duže od nas i vode poreklo još iz doba dinosaurusa. Osim toga, apelovalo se iz ove organizacije da građani, pre svoga zbog lične sugurnosti, ne pokušavaju samoinicijativno da spasavaju labudove iz zaleđenog dela priobalja.
Bez obzira na opravdane apele, bilo je i onih koji su se o njih oglušili. Na Božić je grupa Beograđana sa Dorćola primetila ptića labuda okovanog ledom i pokušala da mu pomognu. Bio je koliko-toliko zaštićen čamcima od vetra i snega, ali je odbijao hranu. Kad se približio obali, uspeli su da ga izvuku iz vode. Dan kasnije, zabrinutima za sudbinu labudova na zemunskom keju, policajci su morali da narede da prekinu akciju spasavanja. Kad je patrola otišla, nastavili su da rade što su naumili i uz upadanje spasioca u vodu, jer je led ispod njega pukao, jedan labud je izvučen na sigurno. Na novosadskom kupalištu “Štrand” nekoliko radnika “Zelenila” razbijalo je led, ušlo u vodu i spasilo dva labuda udaljenih desetak metara od obale… Na sreću, težih posledica po spasioce nije bilo. A moglo je da bude i drugačije.
Karlo Kubiček
Foto: Z. Jovanović
Antrf.
