Naslovna Fenomeni KREDA PRECRTALA DINOSAURUSE

KREDA PRECRTALA DINOSAURUSE

2442
0
PODELI

PALEONTOLOGIJA

REKONSTRUKCIJA ŽIVOG SVETA KOJI JE U PRADAVNA VREMENA ŽIVEO NA PROSTORU SRBIJE (5)

IZUMRLI SVET NA PROSTORU SRBIJE (5)


Savremena flora i fauna Srbije se zbog različitih tipova
prirodnih staništa procenjuje kao raznovrsna i bogata. U prilog tome ide i podatak da na našim prostorima trenutno živi 74 procenata predstavnika evropskih vrsta ptica, 67 posto evropskih predstavnika sisara, 51 procenat riba, 49 gmizavaca i vodozemaca, oko 20 odsto flore…

A kako je pre nekoliko stotina miliona godina izgledao živi svet na današnjem prostoru Srbije? Ima naučnika koji tvrde da je u nekim periodima davne prošlosti na prostoru na kojem je sada Srbija živelo više vrsta nego danas. To, međutim, nije i naučno dokazano, ali jeste da danas na planeti živi samo jedan procenat predstavnika ondašnjeg živog sveta.

Uz pomoć stručnjaka Prirodnjačkog muzeja u Beogradu pokušaćemo da “rekonstruišemo” živi svet davnih vremena na ovim prostorima i pobliže upoznamo neke od predstavnika izumrlih vrsta.

Na prostoru današnje Srbije i tokom krede nastavilo se razgraničavanje paleogeografskih oblasti i obrazovanje novih morskih basena sa povoljnim uslovima za život. Potvrda za to su najčešći nalazi fosilizovanih ostataka faune sprudova. Među njima su izumrle rudistne morske školjke (Vaccinites athenienis).

I raže plivale Srbijom

– Reč je o školjkama sa dva nejednaka kapka od kojih je donji veći i levkastog oblika, dok je gornji manji i služi samo kao “poklopac” – objašnjava dr Aleksandra Maran Stevanović, muzejski savetnik paleozoolog Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. – Rudisti su živeli u plitkim i toplim delovima mora i okeana i nemaju bliske srodnike među današnjim školjkama. Fosilizovane ljušture rudisnih školjki otkrivene su na prostoru Srbije na brojnim lokalitetima – na Fruškoj gori, nedaleko od Zaječara, Boljevca, Knjaževca, Sokobanje, Niša i Pirota kao i na podrućju Kosjerića, Mokre gore, Dragačeva i Novog Pazara. Osim toga, ovaj rod pripada grupi školjki čiji su kapci ukrašeni “rebrima” i sa specijalnom pahiodontalnom bravom pomoću koje se jedan kapak podiže. Značajno je i da su rudisne školjke bile pričvršćene većim kapkom za dno mora i da su izumrle krajem krede.

U sedimentima iz doba krede nađene su i izumrle školjke (Inoceramus), puževi (rod Natica, Nerimea), krupni foraminifori na Košutnjaku kod Beograda, u Topoli Leposaviću…

Jedinstven nalaz u krednim sedimentima na našim prostorima, na lokaciji Greben u severoistočnoj Srbiji je fosilna morska raža (Raya). Reč je o ribi spljoštenog oblika koja je izgledom podsećala na list i imala uvećana grudna peraja koja su omogućavala da pliva talasastim pokretima. One su se slabo kretale, uglavnom su mirovale na dnu zarivene u pesak.

Na lokaciji Burma brdo u Zapadnoj Srbiji pronađeni su rudisne fosili puževa iz perioda gornje krede. Reč je o puževima sa izrazito debelom ljušturom i unutrašnjim naborima koji su povećavali čvrstinu. To je karakteristično za morske životinje koje su živele u toploj i uzburkanoj vodi sa velikim salinitetom.

Ježevi i puževi na Mokroj gori

U Zapadnoj Srbiji, na Mokroj Gori, pronađeni su fosilizovani ostaci morskih ježeva iz gornje krede. Oni se svrstavaju u grupu takozvanih nepravilnih ježeva sa suženim donjim krajem ljušture i usnim otvorom pomerenim ka prednjem obodu ljušture. U poređenju sa takotvanim pravilnim ježevima, ovi su nastanjivali nešto dublju morsku vodu.

Na istoj lokaciji nađeni su i puževi iz roda Natika koji su živeli na različitim podlogama i dubinama, a mogli su i da se zariju u podlogu koju su nastanjivali. Karakteristično za njih je da su bili izuzetno proždrljivi i smatraju se najvećim puževima predatorima. Hranili su se mekušcima tako što su prilagođenom vilicom bušili otvor na ljušturi žrtve i isisavali meko telo.

– Kada je o biljnom svetu reč, kreda je izuzetno važna, jer u tom periodu evoluiraju cvetnice. One su se pojavile pre oko 120 miliona godina i posle toga se kompletna slika biljnog sveta na planeti promenila. Reč je, inače, o biljkama koje i danas poznajemo i koje su invanzivne, prilagodljive i otrporne. One se prilagođavaju različitim staništima i klimatima tako da su u kratkom periodu zagospodarile Zemljom. Na prostoru na kojem se nalazi današnja Srbija ima malo fosilizovanih ostataka ovih biljaka, jer je gotovo ceo bio prekriven morem. Ipak, ima nekoliko lokaliteta – u blizini Knjaževca, na Banovom brdu u Beogradu…, ali sve u svemu, fosilnih ostataka biljnog sveta iz perioda krede na našim prostorima ima vrlo malo – ističe dr Desa Đorđević Milutinović, kustos paleobotanike i muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

 

Preraspodela kopna i mora

Treći i najduži period u mezozoiku, kredu (pre 145 do pre 65 miliona godina) definisao je belgijski geolog Žan Haloj na osnovu naslaga otkrivenih u pariskom basenu. Ovaj period je karakterisala snažna magmatska aktivnost i širenje okeanskog dna što je uslovilo nastavak preraspodele kopnenih i vodenih prostora koja je počela u juri. Formirani su manji kontinenti – na severnoj polulopti Severna Amerika i Evroazija, a na južnoj Južna Amerika, Afrika, Antarktik i Australija. Nastali su i novi okeani, Tihi i Južni Atlantik dok se količina vode u okeanu Tetisu postepeni smanjila. Topla i vlažna klima, bez ledenih “kapa” na polovima pogodavala je razvoju živog sveta mora i okeana koji je bio sličan onom iz doba jure.

Za život na kopnu nejvažniji događaj je pojava cvetnica koje su se skromno pojavile u donjoj kredi da bi, tokom gornje krede (pre oko 100 miliona godina), napravile evolutivni bum. Otprilike u isto vreme pojavili su se i predstavnici savremenih leptira, lisnih vaši, skakavaca, termita, mrava i pčela.

Period krede se završio jednim od najvećih masovnih izumiranja – oko 50 procenata organizama nestalo je zauvek uključujući dinosauruse, pterosauruse, morske gmizavce, amonite, bolemnite i rusdistne školjke. Ovo izumiranje označilo je početak novog razdoblja u geološkoj istoriji – kenozoika.

Uzroci izumiranja

Teško je da se utvrdi šta se dogodilo pre 65 miliona godina kad su nestale brojne vrste. Da li je jedno od najvećih i najpoznatije izumiranje na kraju krede i početkom kenozoika posledica jednog ili više događaja?

Ima naučnika koji su zagovornici teorije da je udar komete ili asteroida mogao da prouzrokuje masovno izumiranje. Ono što im ide u prilog je otkriće tragova iridijuma, elementa koji se retko nalazi u Zemljinoj kori, u stenama na granici krede i kenozoika širom sveta. Jedan od njih je udarni krater Čikšulub na poluostrvu Jukatan u Meksiku, prečnika oko 200 kilometara, koji je posledica pada asteroida razmere oko 15 kilometara. Smatra se da je količina istopljenog materijala izbačenog iz kratera tokom udara mesecima zaklanjala sunce, dok je udar izazvao niz dramatičnih događaja i poremećaja u lancu ishrane.

Pojedinci smatraju da je uzrok velikog izumiranja ogromno izlivanje lave na području visoravni Dekan u Indiji tokom intenzivnih vulkanskih aktivnosti krajem krede. Naučnici pretpostavljaju da je ta pojava gigantskih razmera trajala nekoliko desetina hiljada ili čak miliona godina i da je količina ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova izbačenih u atmosferu značajno uticala na porast temperature i na globalno zagrevanje.

Pojedini paleontolozi smatraju da su postepene klimatske promene osnovni uzrok masovnog izumiranja. Nastale su kao posledica tektonskih pokreta koji su uticali na niz lančanih događaja – na preraspodelu kontinenata, velike vulkanske erupcije, povećanje količine uglen diksida u atmosferi i pojavu kiselih kiša.

Karlo Kubiček

foto Shutterstock

i foto arhiva Prirodnjačkog muzeja

snimili G. Jovanović, B. Milićević