Naslovna Fenomeni KLJUČ ŽIVOTA NA DOHVAT RUKE

KLJUČ ŽIVOTA NA DOHVAT RUKE

991
0
PODELI

FOSIL STAR GOTOVO KOLIKO I ZEMLJA “POSTAVIO” NOVA PITA NJA NAUČNICIMA

 

Otkriće u Kanadi može potpuno da izmeni sliku o nastanku života koju smo do sada imali. Analizom fosila nedavno otkrivenog u Kvebeku, koja je urađena na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ustanovljeno je da je fosil sačinjen od vlakana u obliku sićušnih cevčica i da je star 4,28 milijardi godina.

Kad se uzme u obzir da je Zemlja po trenutno prihvaćenom stavu stara 4,55 milijardi godina, to znači da život nije nastao dugo nakon formiranja naše planete, već nekoliko stotina miliona godina ranije nego što se do sada mislilo. Doskoro, nastarijim organizmima su se smatrali fosilizovani slojevi nazvani stromatoliti, koji se mogu naći u plitkim morima.

Postoje i neke konzervativnije procene, kao ona naučnog tima sa Univerziteta Alberta u Edmontonu (Kanada). Na Zemlji su stene starije od tri milijarde godina veoma retke, a jedna od najstarijih je u pojasu Isua na Grenlandu, koja je nastala pre oko 3,7 milijardi godina.

Konzervativci skeptični

– Autori studije veoma ubedljivo dokazuju da bi ovo mogao da bude najstariji oblik života, ali, u ovom trenutku ne mogu da zamislim ništa starije od 3,8 milijardi godina – pomalo je skeptičan Kurt Konhauzer, geomikrobilog sa Alberte.

Drugi, ipak, ne kriju oduševljenje otkićem koje bi konačno moglo da otkrije bar delić misterije u vezi s tim zašto smo na planeti Zemlji. Među njima je i Metju Dod, koji je obavio analize strukture fosila na Univerzitetskom koledžu.

– Osetite se veoma malim kada u rukama držite najstariji oblik života, i u mogućnosti ste da ga ispitate – rekao je on za BBC.

Mikrobi pronađeni u fosilu su deset puta manji od širine ljudske dlake, i sadrže značajne količine hematita, tipa oksida gvožđa, narodski rečeno – rđe.

Sa okeanskog dna

Fosilne strukture su okamenjene unutar slojeva kvarca koji se nalazi u tzv. pojasu litosfere Nuvuagituk, koji je deo nekadašnjeg okeanskog dna, a sadrži neke od najstarijih poznatih sedimentnih i vulkanskih stena.

Dr Dominik Papino, takođe sa Univerzitetskog koledža, otkrio je fosil i smatra da je njegova struktura odgovorna za kolevku života – cevke unutar fosila su zapravo “ventili” kroz koje je nekada voda bogata mineralima izbijala na površinu. Danas, ti “ventili” su veoma pogodno mesto za razvoj mikroba.

Ipak, razumljivo je da svaka tvrdnja o pronalasku najstarijeg oblika života na Zemlji izaziva skepticizam, naročito ako se zna da određene strukture mogu stvoriti i nebiološki procesi. Konkretno, geološka formacija u kojoj je fosil pronađen se tokom vremena širio i skupljao. Najstariji fosil koji je otkriven pre ovoga je onaj pronađen u Australiji avgusta prošle godine, i star je oko 3,7 milijardi godina.

– Ideja da su mikroogranizmi koji obavljaju metaboličke procese zasnovane na upotrebi kiseonika u tako ranoj fazi razvitka Zemlje zaista zbunjuje geologe – istakao je dr Papino. – Oni ne bi uzeli u obzir da su u to vreme organizmi uopšte apsorbovali kiseonik. To bi onda značilo da je i “proizvodnja” kiseonika na Zemlji nastala mnogo ranije nego što se trenutno misli.

Kao na Marsu?

Metju Dod dodao je i jednu misterioznu naznaku celom ovom otkriću.

– Ako se starost fosila ispostavi tačnom, onda on datira iz vremena kada je na Marsu bilo vode u tečnom stanju, i atmosfere dve planete su bile veoma slične. To znači da se možda na istovetan način život u to vreme razvijao i na Marsu – zaključio je on.

M. Milosavljević

Foto: M. Dod / D. Papino Antrf.