LUTALICE ZAZIRU OD LJUDI

Ima nas mnogo koji ćemo nahraniti svaku mačku lutalicu čim se pojavi u našem dvorištu. Odmah ćemo se sažaliti na nju, jer pretpostavljamo da živi tu negde u blizini, da je prinuđena da se snalazi kako bi se prehranila i da je ovde dolutala u potrazi za nekim ukusnim zalogajem.
Pritom ni ne pomišljamo da možda nije reč o uličnoj mački, nego o kućnoj ljubimici koja je napuštena, ili se iz bilo kog razloga izgubila. Ako bolje upoznamo prirodu lutalica, lakše ćemo razlikovati one koje su oduvek živele na ulici, od domaćih mačaka čije je mesto bilo uz čoveka.

Kolonija u žbunju

Sve mačke više vole da budu napolju po mraku, ali ulične ćemo retko viđati danju, u blizini ljudi, osim ako poznaju osobe koje im redovno donose hranu. Zajednice u kojima žive obično su smeštene podalje od stambenih zgrada, ali dovoljno blizu da tu mogu da nađu hranu. Pošumljena područja na kraju grada ili nedovoljno iskorišćeni gradski parking prostori, predstavljaju njihova uobičajena staništa. Pošto žive u kolonijama, neverovatno je koliki broj ovih mačaka može da se smesti na tako malom prostoru kao što je gomila žbunja.
Ulične mačke retko prilaze ljudima koje ranije nisu sretale. Umesto da vam se približe da ih pomilujete, one će se radije udaljiti u suprotnom smeru. Ako je negde odakle ne može tako lako da pobegne, ulična mačka će početi da frkće na vas. Na svaki vaš pokušaj da je dodirnete trudiće se da vas ogrebe ili ugrize. Domaće mačke će se u ovakvim situacijama sasvim drukčije ponašati.

Ako mislite da je uličnoj mački potrebna pomoć, nemojte sami pokušavati da je uhvatite, jer će ona to shvatiti kao pretnju, osetiće se ugroženom i svim sredstvima će se boriti da pobegne od vas. U tom slučaju bolje je da se obratite nekome ko ima iskustva sa mačkama lutalicama, koji će je uhvatiti i zbrinuti.
Ulične mačke obično nisu sterilisane, pa mogu slobodno da se razmnožavaju. Ako na prostoru gde su osnovale koloniju ne mogu više da nađu dovoljno hrane, one će se preseliti i zauzeti novu teritoriju. Veoma posesivne u odnosu na svoju teritoriju, odmah će napasti svakog pridošlicu, naročito ako hrane ima malo i ne žele svoju koloniju da šire sa novim članovima. Ako su izvori hrane oskudni, neki članovi zajednice mogu odlučiti da potraže sreću na drugom mestu i osnuju koloniju u drugoj oblasti. Kad se jednom smeste, počeće ponovo da se razmnožavaju i da povećavaju novu koloniju.

Tresu vladu
Mnogi veruju da mačke lutalice desetkuju sitnu divljač u lokalnom području. Prema nekim skorašnjim izveštajima, australijska vlada je upravo na udaru svetskih udruženja za zaštitu životinja, jer predlaže istrebljenje hiljada mačaka lutalica, uz obrazloženje da ugrožavaju mnoge vrste australijskih autohtonih sisara. Međutim, dokazi koji bi podržali ovu tvrdnju veoma su nepouzdani. Tačno je da će ove mačke, kad su zaista gladne, loviti plen da bi se prehranile, ali je takođe tačno da više vole lakšu opciju.
Ako im je u blizini dostupan neki drugi izvor hrane, divlje životinje će biti bezbedne. Naravno, možda će i dalje ponekad ubijati sitne životinje, ali ne u velikom broju. Ne postoje pouzdani podaci o masovnim ubistvima divljih životinja koja se mogu pripisati mačkama lutalicama, pa zato pripadnici raznih udruženja za zaštitu prirode smatraju da nema nikakvog razloga da ih proglasimo masovnim ubicama.

Mačkama lutalicama najveća opasnost preti od ljudi i pasa. Mogu ih usmrtiti psi, pregaziti kola, ili namerno ubijati ljudi. Mnogi ih smatraju štetnim, ali to ne znači da imaju prava da ih ubijaju. Najbolji način da se spreči nekontrolisan porast populacija ovih mačaka je da ih hvatamo, strerilišemo, a onda opet pustimo. To ne znači da će se one pripitomiti. I dalje će nastaviti da žive slobodno kao i ranije, ali više neće moći da se razmnožavaju.
Bolesne mačke mogu da budu isterane iz kolonije. Slično domaćim mačkama i lutalice mogu da budu izložene raznim zarazama i da se ozbiljno razbole. Ako nema nikoga ko bi im pružio medicinsku pomoć, nisu sposobne da prežive. Nije nikakva retkost da majka i mladunci uginu zajedno. Ako je ženka bolesna ili neuhranjena, neće biti dovoljno snažna da vodi brigu o mladuncima.
Slobodanka Jovičić