Naslovna Izdvojeno Gmizavci najčešći ilegalni ljubimci

Gmizavci najčešći ilegalni ljubimci

1610
0
PODELI

Posle nedavnog slučaja čoveka koji je u stanu u Beogradu imao terarijum sa 40 najotrovnijih zmija na svetu, postalo je jasno da se osim biračkih spiskova u Srbiji podhitno mora urediti i stvarni broj životinja, posebno onih egzotičnih ili opasnih, koje se praktično gaje ilegalno, zarad trgovine. Pomenuti građanin je prijavio da ima terarijum, ali ne i šta drži u njemu. A onda je iznenada umro i nadležne službe nisu znale šta bi sa opasnim otrovnicama koje su, na kraju, poklonili zoološkom vrtu u Zagrebu.

Poznat je i slučaj medveda koga je vlasnik držao u kavezu, u blizini Zrenjanina. Inspekcija je znala za ovaj slučaj, ali medveda nisu oduzeli vlasniku. Priča je tužno rešena, kada je medved napao ženu, a policajac ga usmrtio hicem iz pištolja.

I čovek na jugu Srbije imao je “egzotiku”, kolekciju papagaja, lava i tigra koje je, kao mladunčad, dobio na poklon od tadašnjeg direktora beogradskog Zoo-vrta. Kada su zveri otkrivene, uz pomoć jedne strane nevladine organizacije prebačene su u Južnoafričku Republiku, u azil za velike mačke.

Cirkus “Korona” takođe je držao nekoliko medveda i vukova. U međuvremenu je rasformiran, a gde su životinje završile – niko ne zna.

Na privatnim imanjima mogu se naći i nojevi, flamingosi, labudovi, papagaji i pitomi tvorovi, za koje mnogi veruju da su lasice. Jedno vreme je čak bilo pomodno držati ih kao kućne ljubimce u Beogradu i šetati na povocu. Ponekad inspekcija naleti i na ilegalno držane kune, veverice, lisice i jazavce, čije je uzgajanje zakonom zabranjeno.

Da bi neko imao farmu divljih ili egzotičnih životinja potrebne su dozvole Ministarstva životne sredine, Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, dokaz o poreklu životinja… Zbog komplikovane procedure, ovakve dozvole se najčešće i ne traže, već se životinje uzgajaju ilegalno. Posebno je problematično dokazati njihovo poreklo, jer su mnoge prošvercovane. U Srbiju i preko nje, kako kažu u Upravi carina, švercuje se sve i svašta. Procene su da godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim vrstama na svetskom nivou iznosi između sedam i 10 milijardi američkih dolara. Prema podacima Interpola, nelegalna trgovina ugroženim vrstama ubraja se u jedan od pet najunosnijih oblika ilegalne trgovine. Veruje se da je čak unosnija od trgovine ljudima.

Od 2010. kod nas je zaplenjeno više od 2.000 živih primeraka divljih životinja, među kojima su najbrojniji gmizavaci i ptice. Krajem januara, prošle godine, na aerodromu “Nikola Tesla” carinici su zaplenili četiri flaše egzotičnog azijskog napitka sa zaštićenom vrstom azijske vodene zmije Xenochrophis piscator, koja drži škorpiju u čeljustima. Egzotični napitak pronađen je u prtljagu dvojice 40-godišnjaka iz Rume koji su se vraćali sa turističkog putovanja iz Kambodže, gde su navodno na lokalnoj pijaci kupili ove “suvenire”. U azijskim zemljama ovo piće služi kao afrodizijak, a koristi se i za ublažavanje reumatskih tegoba.

S. Š.

Foto: Uprava carina

antrfile

Šverc u kutijama

U sećanju carinika ostaće upamćena zaplena živih zmija, guštera i žaba, uredno spakovanih u plastične kutije za hranu. Tokom 2012, na prelazu Gradina, prilikom pregleda autobusa koji je saobraćao na redovnoj liniji Berlin – Plovdiv, u tri putne torbe otkrivene su ukupno 64 jedinke, među kojima je bilo i zaštićenih vrsta. Dve torbe su bile u prtljažniku autobusa, dok je treću, sa hranom, bugarski državljanin smestio ispod nogu.

PODELI
Prethodni članakDa i njima ne bude zima