Fenomeni

NEOBIČNE PRIRODNE POJAVE KOJE I DANAS ZBUNJUJU I OBIČNE LJUDE I NAUČNIKE

Nemaju samo Škoti privilegiju da se diče jezerom Loh Nes u kojem, najčešće posetioci destilerije viskija na obali, s vremena na vreme primete čudovište od milošte nazvano Nesi, več i – Kazahstanci! U planinskoj oblasti na jugu ove zemlje je jezero koje lokalno stanovništvo naziva Kok kolj, što u prevodu znači plavo jezero. Legenda kaže da je nastalo kada jedan od mongolskih vojnika, ljut posle poraza, zavitlao koplje prema Džingis Kanu, promašilo a ono je takvom silinom udarilo o tlo da se pojavila pukotina. Iz nje je pokuljala voda, poplavila dolinu i nastalo je plavo jezero!

U zmajevom gnezdu

U njemu, takođe prema legendi, živi vodeni zmaj Ajdahar koji se pojavljuje samo noću pa na prste jedne ruke mogu da se nabroje oni koji su ga “videli”. Mnogo je više onih koji noću iz jezera čuju šištanje, potmulo zavijanje kao i huk vode što, priča se, proizvodi zmaj. Kao “dokaz” da zmaj postoji lokalno stanovništvo pominje brojna nestala stada ovaca, čobane kao i one koji su neoprezno prišli blizu obale u kristalno plavoj vodi ovog jezera.

Priča se da je zmaj Ajdahar duži od 15 metara, ima dug vrat, glavu zmije… Hrani se pticama i životinjama, ispija im krv a tela odnosi u dubinu. Njegovi pomoćnici su, prema legendi, komarci koje šalje da “degustiraju” krv što većeg broja živih bića i da mu preporuče čija je najukusnija. Jednom prilikom je, priča lokalno stanovništvo, lasta koju je stanovnik obližnjeg sela redovno hranio saznala da je jedan od komaraca vodenog zmaja probrao krv njenog dobrotvora i da želi da raportira gospodaru da je izuzetno ukusna. Da bi ga preduhitrila i spasila život čoveku koji joj pomaže poletela je za njim i progutala ga pre nego je išta izustio. Ljut zbog toga što nije uspeo da čuje “izveštaj” komarca zmaj je pokušao da pojede lastavicu ali je uspeo samo da je uhvati čeljustima za rep i iščupa većinu pera. Lasta, po predanju, nije preživela ali od tada su ove ptice sa “kusim” repom.

Karakteristično za Kok kolj je da je voda u njemu stalno čista. Smatra se da jezero ima sposobnost samoprečišćavanja i da se, čak i kad nema vetra, javljuju talasi ili se formiraju virovi koji nečistoću izbacuju na obalu ili usisavaju u dubinu. Osim toga, do nedavno se mislilo da se u jezero ne uliva, niti iz njega ističe, ni reka ni potok. Primećeno je, međutim, da čak ni tokom vrelog letnjeg perioda, kada je isparavanje veliko, nivo vode ne opada što ukazuje da ipak postoje podzemni izvori koji dopunjuju vodu koja je isaprila.

Nestanak rešio misteriju

Lokalno stanovništvo, takođe, veruje da je reč o jezeru “bez dna”. To su, donekle, potvrdili stručnjaci koji su bili angažovani da ga istraže jer na mnogim delovima do dna nisu mogli da dopru. Naišli su, međutim, na brojne podvodne pećine i kanale. Nešto više svetla u razjašnjavanju misterija koje prate jezero doneo je 1970. godine dolazak ekspedicije iskusnih ronilaca čiji je zadatak bio da izmere dubinu i istraže dno. Tom prilikom je došlo da incidenta – ničim izazvan vodeni vrtlog povukao je jednog ronioca i on je, pred očima zapanjenoih kolega, nestao bez traga. Dalje istraživanje jezera je prekinuto, a kada su članovi ekipe već prežalili kolegu, on se živ i zdrav pojavio. Ispričao je da ga je voda “usisala” u jedan od kanala i posle izvesnog vremena našao se u desetak kilometara udaljenom koritu reke.

Pronalaženje kanala i pećina na dnu jezera pomoglo je da se objasne neki od uzroka kretanje vode na površini jezera kao i zvukova koji se s vremena na vreme čuju a za koje se misli da ih “proizvodi” jezerski zmaj. Jer, kažu stručnjaci, u vodi zarobljenoj u tim šupljinama rastvaraju se minerali iz okolnih stena i dolazi do hemijskih reakcija

pri čemu se oslobađaju gasovi. A, kad dođe do visoke koncentracije i jednih i drugih iz dubine kreću klobuci koji remete mirnoću površine jezera i stvaraju zvukova koji lede krv u žilama lokalnog stanovništva.

Kao Danteov pakao

Na istočnom delu indonežanskog ostrva Java, u krateru vulkana Kava idžan smestilo se jezero koje sa okruženjem kao da je bilo inspiracija Danteu Aligreriju za opis nekog od poslednjih krugova pakla. Jer, naizgled zadivljujuće lepa tirkizna boja jezera posledica je izuzetno velike koncentracije hlorovodonične kiseline nastale mešanjem hlorovodonika koji izbija iz procepa na dnu sa jezerskom vodom. Osim toga iz strmih obala izbija gasoviti sumpor koji se zapali u kontaktu sa kisenilom iz spoljašneg vazduha i sagoreva plavičastim plamenom čija je temperatura oko 600 stepeni. Ovaj plamen se vidi samo noću, dok tokom dana gasoviti sumpor okolinu jezera ispunjava oštrim i neprijatnim mirisom. Deo tečnog sumpora se, zavisno od toga kolika je spoljašnja temperatura, pretavara u tečan i sliva u jezero, što dodatno čini vodu otrovnijom, ili se hladi i od njega nastaju kameniti komadi jarko žute boje ovog nemetala.

Primećeno je da je isparavanje vode ovog jezera, zbog visoke temperature, veliko tako da mu se dubina iz godine u godinu smanjuje. To snižava i pritisak i funkcionisanje sistema za hlađenje “poklopca“ otvora vulkana tako naučnici predviđaju da bi uskoro mogao da se aktivira.

Smrtonosna erupcija

A, koje posledice može da ima aktiviranje vulkana u čijem krateru je jezero ukazuje slučaj jezera Nios u severozapasnom delu Kameruna. U toku noći avgusta 1986. godine stanovnici okolnih sela začuli su prvo neobičnu tutnjavu a potom se jezero se pretvorilo u gejzir ogromnih razmera koji je izbacivao vodu nekoliko stotina metara u vis. Osim toga iz gejzira je izlazio i beli dim i formirao orgoman oblak koji se nadvio nad okolinu i imao fatalne posledice. Bez obzira na to da li su ostali u kućama ili su ih u strahu napustili ljudi su masovno počeli da, uz očigledne znake gušenja, padaju bez svesti. Na prostoru udaljenom petnaest kilometara od jezera bilo je najviše žrtava – ugušilo se 1746 ljudi dok je na čak šezdeset kilometara u prečniku zabeleženo da se nekoliko hiljada ljudi onesvestilo. Neki od njih su došli k sebi i osvestili se tek posle trideset i šest časova.

Šta je bio uzrok ove tragedije? Kasnijim merenjima utvrđeno je da je iz jezera Nios izašao oblak ugljendioksida i gušio sve koji su ga udisali.

Poznato je, istini za volju, da je u većini vulkanskih jezera, zbog podvodne aktivnosti tla i lave, povećan nivo ugljen dioksida ali je uobičajeno da se s vremena na vreme oslobađaju u manjim količina i odlaze u atmosferu. Šta je u jezeru Nios stvorilo orgroman rezervoar ovog gasa i šta je bi okidač da izazove katastrofu? Naučnici još ne mogu da sa sigurnošću objasne. Pominje se odron kamenja sa obale, manja erupcija, pa čak i nagla promena temperature vode jezera izavanja hladnom kišom koja je pala. U skladu sa legendom koja se prepričava u okolnim selima njihovi žitelji su ubeđeni da su za ovu tragediju krivi duhovi koji u jezeru žive i koje su ljudi nečim naljutili.

Nebo pod nogama

Prema legendi starosedelaca planine Tunupa, Kusku i Kusina u jugozapadnom delu Bolivije su okamenjena božanstva. Tunipa, se u davna vremena i dok je bila živa udala se Kuskua, iz tog braka je rodila sina ali je muž posle porođaja počeo da je vara sa Kusinom. Tužna Tunupa je stalno plakala, njene suze su se mešale sa mlekom kojim je dojila dete, i slivale u dolinu. Tako je nastalo slano i jezero čija je voda bila bela pa su ga i nazvali Salar de Tunupa, što u prevodu znači Tinipina slatina.

Tako kaže legenda a geolozi tvrde da je posle burnih tektonskih promena pre oko četrdeset hiljada godina u dolini koja se nalazi na 3650 metara nadmorske visine formirano slano jezero površine oko 12.000 kvadratnih kilometara. Kako su godine prolazile ono je presušilo i nastao je Salar de Uiuni, u prevodu „uokvirena slana površina“, koja je najveće nalazište soli na svetu jer se pretpostavlja da je debljina soli od 2 do 8 metara a zalihe se procenju na oko 10 milijardi tona.

Tokom kišne sezone Salar de Uiuni prekriva tanak sloj kišnice koja se dugo zadržava s obzirom na to da nema kuda da oteče. Tih nekoliko centimetara vode stvara vizuelni efekat od kojeg zastaje dah jer pretvara ravnicu u najveće ogledalo na svetu. Ono reflektuje okolni pejzaž tako da se stvara utisak da se jezero proteže daleko iza horizonta i – nestaje. Oni koji su videli ovo čudo prirode obično taj osećaj opisuju kao da su bili između dva neba, jedno im je bilo iznad glave, a drugo – pod nogama.

S obzirom na to da su u ovom delu Bolivije temperaturne oscilacije između noći i dana ogromne (od nekoliko stepeni ispod nule do + 40 Celzijusa) poseban vizuelni doživljaj u ovom ogledalu stiče se kad su jutarnje izmaglice i kad u podne sunce zagreje vazduh koji počinje da “treperi“.

Karlo Kubiček