PALEONTOLOGIJA

REKONSTRUKCIJA ŽIVOG SVETA KOJI JE U PRADAVNA VREMENA ŽIVEO NA PROSTORU SRBIJE (3)

Buja život u trijasu

Savremena flora i fauna Srbije se zbog različitih tipova prirodnih staništa procenjuje kao raznovrsna i bogata. U prilog tome podatak da na našim prostorima trenutno živi 74 procenata predstavnika evropskih vrsta ptica, 67 posto evropskih predstavnika sisara, 51 procenat riba, 49 gmizavaca i vodozemaca, oko 20 odsto flore…

A kako je pre nekoliko stotina miliona godina izgledao živi svet na današnjem prostoru Srbije? Ima naučnika koji tvrde da je u nekim periodima davne prošlosti na prostoru na kojem je sada Srbija živelo više vrsta nego danas. To, međutim, nije i naučno dokazano, ali jeste da danas na planeti živi samo jedan procenat predstavnika ondašnjeg živog sveta.

Uz pomoć stručnjaka Prirodnjačkog muzeja u Beogradu pokušaćemo da “rekonstruišemo” živi svet davnih vremena na ovim prostorima i pobliže upoznamo neke od predstavnika izumrlih vrsta.

Početkom mezozoika, u trijasu, na prostoru karpatobalkanida zadržala se kopnena sredina iz perma a na ostale terene nadirala je voda velikog svetskog okeana Tetisa. U takvom okruženju su posle masovnog izumiranja vrsta u permu, inače poslednjem periodu paleozoika, prostor današnje Srbije nastanile do tada nepoznate vrste.

U vodi se formirao različit podvodni svet kakav danas ne postoji. Reč je kolonijama korala (Thamnastraea), mekušcima (Daonella, Costatoria, Lima, Pseudomonotis, Posidonia, Naticella), glavonošcima (Ceratites, Trachiceras…) krinoidima – ljiljanima (Pentacrinus, Dadocruinus). Predstavnici mikrofaune, hidrozoa, ježeva, ramenonožaca i drugih beskičmenjaka vremenom su postojali sve brojniji i raznovrsniji. U sedimentima na dnu mora sačuvani su različiti ostaci fosilnih organizama među kojima su i amoniti.

Amoniti na Zlatiboru i Zlataru

– Iz perioda trijasa fosili amonita, izmrlih morskih životinja sa spoljašnjim, uglavnom spiralno savijenim skeletom ili ljušturom nađeni su u Sirogojnu na Zlatiboru i na visu Merice na Zlataru – ističe dr Aleksandra Maran Stevanović, muzejski savetnik paleozoolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. – Dobili su ime u čast Amona, božanstva iz egipatske mitologije. Ljuštura, koja se sastojala od stambenog dela i vazdušnih komorica, štitila je životinju i davala joj čvrstinu. Kroz vodu su kretali dvojako – reaktivno, izbacivanjem vode po principu mlaznog motora, i vertikalno naviše i naniže zahvaljujući razmeni gasova u vazdušnim komoricama. Hranili su se malim ribama, rakovima i sićušnim, planktonskim organizmima. Njihov dalji živi srodnik je biserni nautilus ili indijska lađica, stanovnik Tihog i Indijskog okeana. Osim iz trijasa fosilni ostaci amonita iz jure pronađeni su u Đerdapskoj klisuri i na Staroj planini a retke i ne tako dobro očuvane iz krede na Fruškoj gori i u okolini Beograda, Topole i Zaječara – ističe dr Maran Stevanović.

U selu Rabas nedaleko od Valjeva iz perioda trijasa pronađena je školjka peskovitih obala i nejednakih kapaka sa izraženim koncentričnim rebrima – Pseudomonotis (Claraia) clarai, dok je u Belom Brodu, takođe u zapadnom delu Srbije, pronađena školjka daonela. Reč je o mekušcu jake spoljoštene polukružne ljušture bez uha ukrašene sa dva tipa rebara poređanih u snopove. Na Staroj planini u istočnom delu Srbije pronađen je krinoidski krečnjak, to jest krečnjak sa drškama krinoida iz srednjeg trijasa. Krinoidi su, inače, isključivo morski organizmi pričvršćeni za podlogu.

Predak dinosaurusa

Prema rečima Dragoslava Radosavljevića, kustosa entomologa iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu značajan je fosilni materijal iz ranog trijasa pronađen na području Stare planine, u blizini Zavojskog jezera. Na osnovu karakteristika skeleta, najverovatnije je reč o bazalnom (najstarijem) arhosaurusu, pretku dinosaurusa, krokodila i ptica. To su bili reptili koji su se pojavili nekoliko miliona godina posle permskog izumiranja a kasnije se glavna grupa arhosaurusa podelila na dve grane. Iz jedne su se razvili dinosaurusi i ptice, dok su drugi evoluirali u današnje krokodile i aligatore.

Kada je o biljkama iz trijasa reč, prema rečima dr Dese Đorđević Milutinović, kustosa paleobotanike i muzejskog savetnika Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, fosilni ostaci su vrlo retki jer

je klima bila suva. Zbog toga su mogli da se fosilizuju samo četinari jer su imali jake iglice ili biljke sa jakim korenom koji im je služio da iz tla iscrpu ono malo vode koliko je u njemu bilo. Iz ovog perioda na prostoru Srbije pronađeni su interesantni nalazi na prostoru Stare planine.

Mezozoik

Posle paleozoika nastupio je priod mezozoika (od grčkog meso, srednji i zoon, život) koji obuhvata vremenski raspon od pre oko 251 do pre oko 65 miliona godina. Ovaj period je podeljen na tri osnovna perioda: trijas, juru i kredu.

Na prostoru današnje Srbije, zbog paleogeografskih i geotektonskih prilika, mezozoik je drugačiji nego u susednim regionima. Pokreti u zemljinoj kori su u više navrata menjali izgled terena jer je zemlja “pulsirala” i razlamala se. Vulkanska aktivnost je takođe bila vrlo izražena. Česti i snažni pokreti zemljine kore dovodili su do izdizanja jednih i spuštanja drugih. Zbog toga su se na relativno malom prostoru brzo smenjivale kopnene i morske sredine. Čvrste ljušture raznih organizama taložile su se na dnu okeana i stvarale čvrste stene. Zbog svega ovog iz mezozoika na prostoru današnje Srbije ima više podataka o životu u vodenim sredinama dok se o kopneneom još zna vrlo malo.

Trijas

Prvi period u mezozoiku, trijas (od pre 251 do 199 miliona godina) izdvojio je nemački geolog Fridrih fon Alberti na osnovu tri različita tipa stena rasprostranjenih u severozapadnoj Evropi: crvenih peščara, krečnjaka morskog porekla i crnih škriljaca. Trijas je nastupio posle najvećeg masovnog izumiranja u geološkoj istoriji ali i doba u kome su evoluirale nove grupe biljaka i životinja a “stare”, koje su preživele veliko izumiranje, prilagodile su se novonastalim uslovima. Tokom trijasa, kopneni i morski predeli bili su objedinjeni u jedinstven superkontinent Pangeu i superokean Pantalasu. Na kopnu su se pojavili prvi dinosaurusi i prvi sisari, među biljkama mnogobrojni četinari, benetiti i cikasi a u morima prvi korali, graditelji sprudova, i prvi morski gmizavci dok su prvi gmizavci letači, pterosaurusi osvojili vazdušni prostor.

Klima u trijasu je bila suva, ali su po svoj prilici bila izražena godišnja doba, posebno u unutrašnjosti kontinenta. Nizak nivo mora je, takođe, pogodovao ekstremnim temperaturama. Velike vodene površine su delovale kao stabilizator tako da je kopno u blizini imalo manja temperaturna kolebanja. S obzirom na to da je veći deo kopna bio udaljen od okeana, temperature su se često drastično menjale, pa su u unutrašnjosti kontinenata verovatno bile velike pustinje.

Karlo Kubiček

Foto Thinkstock, Shutterstock

Zbirke Prirodnjački muzej Beograd, snimci Gordana Jovanović, Bora Milićevih, Aleksandra Maran Stevanović