Čuvar stada spreman da sluša

Jedna od prvih namena holandskog ovčara bila je čuvanje stada na farmama i selima. Još od davnina, Holanđani su imali razvijenu poljoprivredu koju je, između ostalog, održavala i kultura čuvanja ovaca. Psi su morali da paze da ovce ne priđu obrađenom zemljištu i to su radili tako što su patrolirali na stranama puteva i njiva. Osim toga, pratili su stado do određenih pašnjaka, tržnica i luka. Na farmi, vodili su računa da kokoške ne zalaze u baštu, a krave su držali na okupu zbog muže i vukli kolica s mlekom. Takođe su lajanjem obaveštavali farmere kada neko nepoznat zađe u njihove njive.

Holandski ovčar pripada velikoj grupi ovčarskih pasa koji su nastali na teritoriji današnje Holandije, Belgije i Nemačke. Pretpostavlja se da ima vrlo slično i usko povezano poreklo sa belgijskim ovčarima.

Prvi standard za ovu rasu publikovan je 1898. godine. Kasnije je vrlo brzo rekonstruisan kako bi se upravo ova rasa razlikovala i razdvojila od sličnih ovčarskih rasa iz tog dela Evrope. Danas postoje tri varijeteta ove rase, kad je reč o tipu dlake.

Ono što je zapretilo rasi i smanjilo broj jedinki s početka 20. veka u Holandiji je ubrzano nestajanje stada ovaca. Međutim, raznolike veštine holandskog ovčara su ga okarakterisale kao psa pogodnog za obuku, što je u to vreme postalo popularno. Prema tome, svoju karijeru je započeo kao policijski pas, kao tragač ili pomagač slepima. Međutim, ovaj pas je i dalje sposoban da čuva ovce i obavlja svoju prvobitnu ulogu.

Izgled: dobre proporcije

To je srednje veliki, srednje težak i dobro mišićav pas, snažnog, dobro proporcionalno građenog tela. Visina grebena mužjaka je 57-62 cm, ženki 55-60 centimetara. Dužina tela prema visini grebena je približno 10:9.

Glava je proporcionalna sa telom. Gledano odozgo i iz profila, ona je klinasta. Oblik joj je nešto izdužen i nema nabore.  Suva je, sa ravnim obrazima i nema izražene jagodice. Zbog dlake, glava ove rase izgleda četvrtastije, ali to je samo prividno. Uši su male i kad je pas uzbuđen, stoje napeto uspravno i napred su usmerene. Visoko su usađene. Oblik im nije kašikast. Oči su tamne, srednje velike, bademaste (nisu okrugle) i postavljene su malo ukoso. Nos je uvek crn. Zubalo je snažno, makazasto i pravilno razvijeno. Vrat nije kratak, suv je i bez podgušnjaka koji ravnomerno prelazi u gornju liniju leđa.

Telo je snažno, a rebra blago zaobljena sa dubokim ali ne uskim grudima. Donja linija grudnog koša ravnomerno prelazi u liniju stomaka. Leđa su kratka, ravna i snažna. Slabine su snažne, nisu ni duge niti uske, sapi ne smeju biti kratke ili padajuće.

Prednje noge su snažne i dobro mišićave. Kosti su solidno građene. Vertikalne su i paralelne, ali sa izraženom elastičnošću u šaplju. Plećka dobro naleže na grudni koš i koso je postavljena. Nadlaktica je dobre dužine u odnosu na plećku.

Zadnje noge su takođe snažne, dobro mišićave i solidne građe kostiju. Koleno je sre
dnje uglovano, zbog čega je izbegnuto preterano koso produženje butine. I kod skočnog zgloba poželjna je srednja uglovanost, tako da se došaplje nalazi vertikalno ispod sedne kvrge. Zadnje noge su bez zaperaka. Prsti šapa leže usko jedan do drugog i zaobljeni su, zbog čega je izbegnuta duga šapa. Nokti su crni. Jastučići su elastični i tamne boje. Rep je u mirovanju ravan ili opušten i blago zavijen, i dopire do skočnog zgloba. U kretanju je nošen elegantno, ali ipak ne postrano ili uvijen.

Tri varijeteta

Na osnovu osobine dlake razlikuju se tri varijeteta: kratkodlaki, dugodlaki, oštrodlaki.

Kratkodlaki: Na celom telu poželjna je oštra, ne prekratka dlaka sa bogatom poddlakom. Kragna, pantalone i odlakanost repa moraju biti jasno vidljivi. Boja je više ili manje jasna na braon donjem sloju (zlatno-tigrasta) ili na sivoj osnovnoj boji (srebrno-tigrasta). Tigravost se prostire po celom telu, takođe na kragni, pantalonama i odlakanom repu. Nepoželjno je mnogo crne pokrivne dlake. Crna maska je u prednosti.

Dugodlaki: Na celom telu je duga dlaka, ravna, polegla, gruba na dodir, bez uvijutaka ili talasa sa bogatom podlakom. Glava, uši, šape i zadnje noge ispod skočnog zgloba imaju kratku i gustu dlaku. Na zadnjim stranama prednjih nogu je veoma razvijena, nadole usmerena dlaka – zastavice. Rep je unaokolo bogato odlakan. Na ušima nema resa. Boja dlake i raspored tigravosti je kao kod kratkodlakog.

Oštrodlaki: Gusta, oštra i vunasta dlaka čupavog izgleda i gusta poddlaka raspoređene su po čitavom telu osim na glavi. Dlaka bi trebalo da je priljubljena uz telo. Gornju i donju usnu dlaka treba da dobro pokriva, pas ima brkove i bradu, kao i dve lepo definisane, oštre obrve koje se ističu ali ne preterano. Dlaka nije mekana. Dlaka lobanjskog dela i obraza nije toliko čvrsto izrasla. Iz profila, glava odaje četvrtastiji oblik. Dobro razvijene pantalone su poželjne. Rep je svuda prekriven dlakom. Tigrasta šara je manje izražena. Ovakav tip dlake treba da se čupa ručno u proseku dva puta godišnje Boja je plavo-siva i biber-so, siva i zlatno-tigrasta. Tigravost kod oštrodlakih u odnosu na druge varijetete, u pokrivnoj dlaci, manje dolazi do izražaja.

Temperament

Holandski ovčar je veoma veran i pouzdan pas koji je stalno na oprezu, brižan je i okretan, nezavisan, uporan, pametan, spreman da sluša i nadaren je iskonskim temperamentom ovčara. Vredno radi zajedno sa svojim gazdom i postupa nezavisno od bilo kog zadatka koji mu se zada. Kada čuva veća stada ovaca, ne sme mu predstavljati problem da radi i sa nekoliko drugih pasa.

Zdravlje

Životni vek holandskog ovčara je od 12 do 15 godina. U literaturi nema zabeleženih ozbiljnijih zdravstvenih problema kod ove rase. Preporučuje se redovno snimanje kukova kod svih pasa koji se koriste u odgajanju.

Standard

Holandski ovčar (Hollandse herdershond) prema klasifikaciji Međunarodne kinološke organizacije spada u rase 1. grupe (ovčarski psi i psi terači stoke), sekcija 1 (ovčarski psi). Standrad pod brojem 223 poslednji put je korigovan 2010. godine. Ne podleže ispitu u radu.

• Dr vet. Darko Drobnjak