Naslovna Fenomeni GORSKI BOR NADŽIVEO SVE CIVILIZACIJE

GORSKI BOR NADŽIVEO SVE CIVILIZACIJE

2824
0
PODELI

ISTRAŽIVANJA

IMPRESIVNI PODACI O DUGOVEČNOSTI NEKIH ORGANIZAMA NA ZEMLJI, NEKI OPSTAJU I HILJADAMA GODINA

Jedan britanski istraživač je 2011. godine objavio da se u našem pokolenju već rodio čovek sposoban da proživi 150 godina. Čak i ako se to obistini takav slučaj je minorno kratak u odnosu na mnoge druge organizme na Planeti. Uostalom, da bi se živelo stotinama i hiljadama godina najbolje je biti biljka ili bakterija. Brojčani podaci o dugovečnosti nekih organizama na Zemlji u najmanju ruku su impresivni.

Zrakaste kornjače

Žive jedino na Madagaskaru i nalaze se na ivici iščezavanja. Zvanični su rekorderi po dugovečnosti među gmizavcima. Po legendi kornjača Tui Malila koju je poglavica ostrva Tongo poklonio kapetanu Kuku živela je 188 godina, a uginula je 1965. godine.

Grenlandski kitovi

Prvobitno se smatralo da grenlandski kitovi žive oko 70 godina. Ta tvrdnja je pobijena kada su u telu jednog kita pronađeni šiljci harpuna proizvedenog početkom XIX veka.

Druga istraživanja zasnovana na proučavanju aminokiselina u očima i zubima kita potvrdila su sposobnost grenlandskih kitova da žive i više od 200 godina što ih čini šampionima među sisarima.

Pečurke

Naučno društvo je 2003. godine uzburkalo javnost otkrićem kolonije gljiva (Armillaria solidipes)- panjevčica tamna starom preko 2.400 godina. Gljiva je ispod zemlje zauzimala oko 5 kvadratnih kilometara i smatra se jednim od najstarijih stanovnika Zemlje.

Gorski bor

To je relativno nisko četinarsko drvo često neobično povijeno-iskrivljeno. Neugledna spoljašnost nema nikakvu ulogu uzimajući u obzir sposobnost tih borova da žive hiljadama godina.

Najstarijem od otkrivenih borova dali su ime Metuzalem, star je 5052. godine, i vidite ga na naslovnoj fotografiji ovog teksta. Faktički, on je savremenik naših najstarijih civilizacija.

Larreja trozuba (Larrea tridentata) je žbun iz roda Larreja (Lorrea). Listovi ovog žbuna poseduju lekovita svojstva. Raste u pistinjama Mohave, Sanara i Čiuaua koje zauzimaju jugo-zapadnu teritoriju SAD i severne delove Meksika. Bliski je srodnik vrste Larrea divaricata čija su staništa oblasti južne polulopte.

Larreja Trozuba poseduje neverovatno dubok koreni sistem koji dostiže dubinu od 100 metara. Visina biljke kreće se od 1-3 metra. Frenk Vasek je 1970. godine otkrio da grane prstenastog žbuna u pustinji Mohave mogu živeti nekoliko stotina godina, ali je koreni sistem praktično večan. U centru pustinje Mohave uspeva „King Clone“-prizemna biljka stara oko 11.700 godina.

Topole

Pojedine vrste topola žive najduže oko 130 godina. Ali klonirana kolonija topola poznata pod imenom Pando postoji već 80.000 godina stvarajući postojano nove mladice.

Posidonija

Posidonija je biljka iz roda morskih trava koje rastu u Sredozemnom moru. Uzorci DNK uzeti iz vrste Posidonia oceanica su pokazali da je kolonija sposobna da živi od 100 do 200 hiljada godina. Opstanak ovog dugovečnog stanovnika planete Zemlje ozbiljno ugrožava globalno otopljavanje i urbanizacija morskih obala.

Meduza (Turritopsis dohrnii)

Pretpostavlja se da je ova meduza besmrtno biće. Mnoge meduze svoj životni vek započinju kao nepokretn ipolipi, ali Turritopsis je jedino sposoban na obratni preobražaj. Ako im preti smrtna opasnost od bolesti ili starosti, Turritopsis se jednostavno vraća u stadijum polipa odvajajući pupanjem nove klonove, i taj ciklus može večno trajati.

Bakterije

Sredinom 90-tih godina prošlog veka grupa naučnika je saopštila da im je uspelo da ožive koloniju bakterija oslobođenu iz ćilibara staru 40 miliona godina. Već 2000. godine nešto slično im je uspelo i sa bakterijama izolovanih iz kristala soli starih 250 miliona godina. Ove tvrdnje još uvek su u fazi detaljnih proveravanja. Ipak, prema zvaničnoj verziji potvrđena je starost bakterija od 34 hiljade godina.

Ljubiša Ž. Petrović